Милослав Самарџић: Коронавирус – како и зашто

„…сам вирус неће изазвати много штете када дође. Али наше понашање и став ‘бори се за себе изнад свега’ би се могао показати катастрофалним.“

показало се да је Европска унија, као “држава без граница“, само утопија. Границе су ту где су и биле, јаче него икада. Солидарност практично не постоји.

симпатије према Кини обратно су пропорцијалне опасностима које отуда долазе. Од економских – уништавање домаће привреде због увоза неоцарињене кинеске робе – до стварања и ширења вируса.

Северна Италија – област са највећом концентрацијом Кинеза у овом делу Европе. Што на “бело“, што на “црно“, има их око 70.000. Авионске линије према Кини и натраг нарочито су биле пребукиране крајем 2019, јер су се у кратком руку славиле и кинеска и светска Нова година.
После масовног повратка Кинеза на север Италије, један пацијент са респираторним проблемима примљене је у болницу, и то на одељење са старим и болесним особама. Ускоро, цело одељење је заражено, а пацијенти су масовно умирали. Тада је откривена зараза корона вирусом. Још није било панике, јер је тај вирус 100 пута слабији од “обичног“ грипа. Од њега умиру хиљаде, а од “обичног“ стотине хиљада људи годишње.
Међутим, ускоро се показало да корона, за разлику од “обичног“ грипа, убија на само један начин: циљајући плућа. Спасоносно решење, док вирус не прође, је примена респиратора. Али, испоставило се да у целој Италији има свега 700 респиратора. Број оболелих у овој регији, познатој по високом броју старијих особа, брзо је премашио 700.
Италијани су се тада обратили за помоћ земљама Европске уније. Нису је добили.
Онда су хтели да поруче респираторе, заштитне маске и осталу опрему, у фабрикама. Тада се открило да у целој Европској унији не постоји таква фабрика. Све су измештене у Кину, Индонезију, Вијетнам и остале далекоистичне земље. Само једна фабрика у Немачкој прави комплетна заштитна одела, али, на тражење Италијана, Немци су одговорили негативно.
Епидемија још није проглашавана, да не би пропала зимска сезона у Алпима. Не само италијанским, већ и француским и аустријским. Велики број Италијана одлази на скијање управо у ове земље. Тако се вирус проширио и у Француски и Аустрију. Онда је проглашена не само епидемија, већ и пандемија.
И за епидемију, и за пандемију, цифре су биле исувише ниске, а опасност исувише мала, већ у поређењу са “обичним“ грипом. Светски стручњак за епидемије, др Абду Шаркави, упозоравао је:
“Далеко смо од решавања стања са Ковидом-19. Приближиће се у ваш град, болницу, пријатеља или чак и члана породице који су вам близу. Очекујте то. Престаните чекати да будете даље изненађени. Чињеница је да сам вирус неће изазвати много штете када дође. Али наше понашање и став ‘бори се за себе изнад свега’ би се могао показати катастрофалним.“
Политичари из Италија, а потом и из других земаља, учинили су све супротно савету др Шаркавија, како би изазивањем панике бацили у други план низ питања.
Прво, показало се да је Европска унија, као “држава без граница“, само утопија. Границе су ту где су и биле, јаче него икада. Солидарност практично не постоји.
Друго, индустрија Европске уније толико је уништена, да не само што више не прави, или скоро не прави, на пример телевизоре, већ се не производе ни стратешки важни производи.
Треће, драма лекара који су доведени пред свршен чин, тј. принуђени да бирају ког пацијента ће прикључити на кисеоник. До данас није објављено колико Кинеза су прикључивали и да ли су их уопште прикључивали.
Четврто, продужење туристичке сезоне по сваку цену, итд.
Себично понашање одговорних, како је прогнозирао др Шаркави, изазваће огромну економску штету и увешће свет у нову економску кризу.

Српски политичари уложили су, и још улажу, огроман труд да не заостану за својим колегама из Европске уније. Штавише, они су их и претекли, извођењем војске са дугим цевима на улице, проглашавањем ванредног стања, полицијског часа и, специјално, кућних карантина за пензионере. Пошто је корона вирус за Србију “увозна роба“, решење је било у тестирању свих који улазе у земљу. То су можда могле да учине, на пример, војне санитетске екипе. Уместо тога, на граничне прелазе постављен је по један лекар, који је само записивао имена и упућивао путнике где да се јаве. Чекање на границама одмах се протегло до девет сати.
Разлог што није уведено тестирање на границама је очигледно тај што држава нема довољно опреме за узимање брисева и испитивање толико великог броја узорака. Зато, с друге стране, има довољно средстава за изазивање панике, која ће, као и у европском случају, покрити све што треба.
Како су лекари увек учили, и још уче, вируси се преносе у затвореном простору, па се препоручује боравак напољу. Обратно, алергије, попут полена или амброзије, долазе до изражаја на отвореном, па се у тим случајевима препоручује боравак унутра. Паника је све окренула наглавачке. Ако држава заиста буде инсистирала на кућним карантинима за пензионере, они ће ускоро почети масовно да умиру. Људе у тим годинама у животу одржава управо кретање.
Најновија вест су наши несрећни суграђани који широм ЕУ раде на црно. Изгледа да их има око 60.000. Туристичке виза на 90 дана су им истекле. Ако остану тамо, ризикују трајну забрану уласка. Овамо не могу – држава им је управо забранила повратак. Она иста држава која их је натерала до просјачког штапа и принудила да иду где год, трбухом за крухом.
Кажу да није важно што је власт прекршила једно 5-6 закона увођењем ванредног стања и полицијског часа. У закону пише да се за епидемије проглашава ванредна ситуација, а не ванреднос стање, док термин полицијски час и не постоји у нашем законодавству. У пракси, није постојао још од времена Озне, 1945. године. Код бројке од 40 оболелих, без умрлих, нема услова ни за увођење ванредне ситуације, а камоли ванредног стања, које се граничи са ратним стањем.
Међутим, то није важно само за љубитеље лика и дела Ј. Б. Тита и његове пароле: “Не држите се закона као пијан плота“. Иначе је итекако важно. У корист домаћих власти, пак, иде факат да су све почели политичари ЕУ. Тако, они ће гледати њих и када се ово почне приводити крају, вероватно почетком априла.
Нових корона вируса – вируса који са животиња прелазе на људе – увек ће бити. Опет, вероватно, највише из Кине, јер је Кина, због комунистичког система, земља са најсиромашнијом популацијом у појасу умерене климе. Тамошња сиротиња је принуђена да једе све и свашта, чиме се повећава вероватноћа за стварање корона вируса.
Колико се, међутим, може видети на Интернету, симпатије према Кини обратно су пропорцијалне опасностима које отуда долазе. Од економских – уништавање домаће привреде због увоза неоцарињене кинеске робе – до стварања и ширења вируса. То не чуди, због огромне количине комунистичке пропаганде којој је овај народ изложен већ 80 година.

(Погледи)