Драгослав Павков: Стани милицијо моја!

Само да вам објасним ово о „бруталности полиције“ па одох, имам паметнијег посла.

Наиме, полицајци су посебно обучени и ОВЛАШЋЕНИ државни службеници, ангажовани на пословима и задатка одржавања реда и поретка, мира и безбедности грађана, борбу против криминала и тероризма. У служби постоје јасна хијерархија, субординација и унутрашња контрола, тако да оправдања типа „недговорни појединци“ не би требало да пролазе у јавном дискурсу. Службеници полиције (нису они никакви „припадници“ јер је тај појам резервисан за припаднике удружења грађана, паравојски, неформалних група… Полицајци су службеници запослени код државе, плаћени из буџета кога грађани пуне уплатом пореза, такси, акциза…) су приликом постапања у служби дужни да се придржавају Устава Републике Србије, Закона о полицији и Правила службе органа унутрашњих послова (нисам сигуран да ли ово задње још постоји, у „моје време“ је постојало). Прекорачење овлашћења и кршење дисциплине службеника полиције санкционише се по закону. ОВО ЗНА СВАКИ ПОЛИЦАЈАЦ, да би се усудио да поступи супротно духу изреченог он мора да има јасно наређење претпостављеног старешине или да дејствује под неиздрживим стресом.
Дакле, сцене премлаћивања цивила који не дају отпор нису инцидент већ очигледна намера шефова полиције под утицајем врха власти. Поједностављено, политичари су рекли „склањајте нам ове равноземљаке, антиваксере и лудаке што исле да је Косово Србија, али тако да се више не врате…“ а стручњаци из врха полиције су смислили план како да задовоље оне који их држе и плаћају на функцијама.
Пошто није баш једноставно наредити неком „удри багру није ти их мајка родила, зашто те плаћамо…“, јер је ипак реч о релативно нормалним људима који имају породице, комшилук, познанике за које не би волели да сутра од њих окрећу главу на улици, неко битан и моћен је одлучио да полицајце из кордона и Хамера изложи стресу да сатима прелазе са раскрснице на раскрсницу где их „неодговорни појединци“ гађају опасним предметима, боду ножевима и пале бакљама. Кључна реч до сада је „сатима“. Да је врх полиције имао намеру да заштити јавни ред и мир, могао је то да учини на самом почетку окупљања и то, 1) након прве пароле типа „Вучићу одлази“ (што је политички захтев на НЕПРИЈАВЉЕНОМ И НЕОДОБРЕНОМ ПОЛИТИЧКОМ СКУПУ), 2) након првог чврстог предмета баченог на полицију испред Скупштине (напад на службена лица при обављању дужности) и 3) након утврђене тенденције да се протести прошире и ескалирају, на начин да се блокирају одговарајући прилази центру града, не дозволи да маса постане компактна и потенцијално рушилачка и на тај начин држи под контролом све до спонтаног осипања и разлаза. Који просто и логично мора да уследи јер протест нема ни организаторе ни захтеве. осим ако пандури знају нешто што ми остали не знамо, али то је потпуно друга прича која има везе са субверзијама, специјалним ратом и о томе можемо други пут. За сада – ако је у питању ТО, власт је дужна да о томе обавести јавност и предочи доказе.

Уместо да ураде оно што би урадио сваки професионалац, да уз употребу контролисане и неопходне принуде јавни ред и мир заштите на самом почетку његовог нарушавања и тако спрече да насиље ескалира, шефови су полицајце у кордонима, на коњима и у возилима држали сатима, изложене бруталним нападима појединаца из масе демонстраната (прича се да су у питању пара-колеге ових у кордонима) свесно и намерно довели у стање психофизичке исцрпљености, битно сужене свести и смањене урачунљивости, што узрочно-последично изазива осећај мржње и агресију. Зато је срећа да се све завршило са бруталним пендречењем, да још није дошло до потезања утока и река крви на београдским улицама.

Ето и то сам вам решио, а ви сад видите шта ћете д’урадите. Ја одох у башту