Драган Томић: „Деведесете“ – увод

#1981, #падају_маске

Полуписмена срБска елита, још од 19 века, носи у себи клицу пропасти која се заснива на раскиду са реалности и грандиозним, футуристичким, мегаломанским пројектима који су од самог старта осуђени на пропаст. Ово је нормална последица дубоке трауме коју је произвео пад под Отоманско царство и директна последица живота у шеријату, у коме је дозвољен само хоризонтални развој, никако вертикални. У хоризонатлном развоју, планирање није могуће нити постоји као мисаона категорија, већ се живот своди на бескрајни низ импровизација (сналажења, вајдица, дан комад итд) затворених унутар циклуса. То је живот у константној садашњости и реалности, где превагу односи онај који брже и/или јаче одговори на изазове тренутка. То је женско поимање света. Свет је мистичан и не појмљив, самим тим је не предвидив и само онај који је будан 100% може исправно реаговати са својом чисто биолошком силом снагом и брзином. Ум није потребан, већ се само снага рачуна. Конкретно и појавно. Размишљање у таквом свету није размишљање, већ је маштање и сањарење, које опет има функцију да смањи анаксиозност која се јавља услед спознаје да сте тотално немоћни пред реалношћу.

Управо у таквом стању, налази се Србија годину дана након Маршалове смрти. У стању дубоке анаксиозности, без резервног плана. За разлику од осталих, који су имали већ разрађене планове за будућност на којима су вредно радили, Србија и њено руководство, вођени хоризонталном логиком, гарант своје будућности су видели у очувању Југославије тј у ономе шта су појавно (сензорно) могли да схвате. Стога свако ко би угрозио ту фантазију, моментално би постајао непријатељ и сходно томе сносио последице. Да би очували мир и контролу, срБски комунистички апаратчики су зато морали да на сваки начин, изолују Србију од реалности и да је што више надрогирају Југословенским наративима.

Проблем настаје оног тренутка када реалност постане толико реална да се не може сакрити и то се управо десило у студенској мензи, Приштинског универзитета, 11 марта 1981 године. У почетку, демонстрације почињу са уобичајеним социјалним захтевима да би касније маске пале и дошло се до суштине а суштина је била и остала-Велика Албанија, етнички чиста од Срба. Сходно томе, те демонстрације нису биле само пуки протести, већ су биле у суштини, оружана побуна. Већ у ноћи између 15 и 16 марта, гори конак Пећке патријаршије, цинично оправдан лошим инсталацијама. Шта се дешавало на Косову до доласка јединица ЈНА, још увек чами по архивама служби али на основу онога што се десило касније, готово је сигурно да је било гадно и крваво.

Ерупција следи доласком штафете младости, 26 марта и тада догађаји на Косову добијају медијску пажњу и то светску. Из тог периода, позната је и „анегдота“ у коме је неки од покрајинских апартчика, на извештавање „Ројтерса“ узвикно „Зауставите Ројтерс“.

Једницие ЈНА долазе на Косово из осталих делова Југославије 2 Априла и убрзо затим, уводи се цензура како за домаћу тако и страну јавност. Међутим, било је касно. Дух је пуштен из боце.

Из предходног текста, везаног за ову тему, јасно се види да од тог момента, сукоб са Косова се сели у свет и да се тајно води рат између Југославије и Албаније, који кулминира самоубиством Мехмета Шехуа, 17 Децембра 1981 године.

Дубоко сам убеђен, да од тог момента, Албанци су привукли пажњу Западних обавештајних служби и почели значајније да заузимају место у плановима који ће постати оперативни током 90-тих година, раме уз раме са Хрватском емиграцијом тада дубоко умреженом у операцији „Гладио“. Садашњи аганжман и лизање између Хрватске и Косова, је заправо само легализација „љубавне везе“ која је започета 1981 године са пуним благословом Западних сила и тотално је у складу са преовлађујућим наративом “ борбе против малигног Руског утицаја“ тј етничког чишћења Срба, као гланог катализатора „Руске претње“.

Управо од тада, почиње већи уплив наркотика које троше деца официра ЈНА и стварање те псеудо урбане елите са Дедиња која је требало да заврши посао током 90-тих. Новац, стечен трговином нароктика, Албанци троше на куповине људи од утицаја, стварају везе са политичким елитама на западу, улажу у своју будућност док Србија, новац троши на одржавње „стабилности“ још чврће везујући себе за брод који тоне.

Савршено позиционирани, Албанци чине медвеђу услугу службама у Србији, којима одговара уплив наркотика и профити које служба остварује од њих. Константно се представљају као наивни и глупи, они дају лажну слику српској служби безбедности да има контролу над ситуацијом док у исти мах граде ореол жртве на Западу и бораца за демократију. И ако дебело ограничена Савезном службом безбедности, управо у том моменту, унутар Српског ДБ се ствара језгро отпора које ће конструисати Слободана Милошевића. Међутим, за разлику од осталих, који раде то исто како би основали сопствене државе и реконституисали сопствене нације, Српска елита то ради да би очувала саму себе а не изградила Србију и реконституисала Српску нацију.

На жалост, касно. Раскрсница на којој се нашла Србија тада, водила је ка истом крају пута- дезинтеграцији, милом или силом.

Те 1981 године, поред Косова десило се још неколико догађаја који ће трасирати 90-те.

1. Концертом „Поздрав из Загреба“, Београд упознаје хрватску рок сцену, 1. Јануара 1981
2. На радио Београду, почињу „Јовановићи-свакодневница једне породице, 3. Јануара 1981
3. Седморица професора, тзв „Праксовавца“, добија отказ са Београдског Универзитета ( Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Миладин Животић, Загорка Голубовић, Драгољуб Мићуновић, Светозар Стојановић и Небојша Попов), 13. Јануара 1981
4. Оливер Мандић почиње са шоуом на Телевизији „Београд Ноћу“
5. 27 Јануара 1981, Јаков Блажевић,предсадник предсадништва Социјалистичле Републике Хрватске, критикује надбискупа Кухарића због његових ставова према Степинцу.
6. Фрањо Туђман, осуђен на 3 године затвора због непријатељске делатности, 20. Фебруара 1981
7. Бранко Пухарић, директор РТВ Загреб, оптужује Католичку цркву да жели сукоб са државом.
8. Излази „Пакет Аранжман“ 17 Фебруара 1981
9. Јоже Смоле, изјављује да је могуће очекивати људе који траже политику чврсте руке поводом ситуације на Косову, 13 Фебруара 1981
10. Доброслав Парага, тада са 19 година и ухапшен предходне године, бива осуђен због непријатељске делатности у Априлу 1981 године. За његов случај, интересује се будући Француски предсадинк Франсоа Митеран.
11. 29 Априла 1981 године, следи хапшење Гојка Ђога, због издавање књиге „Вунена времена“.
12. 31 Априла 1981 Азем Власи долази на чело ССРН Косова.
13. 5 Мај 1981.Осуђен Владимир „Владо“ Готовац, један од покретача „Хрватског пролећа“, касније познат по говору испре зграде пете Армијске области подоводом захтева мајки да им се врате деца, тадашњи регрути ЈНА које су Хрвати држали у окружењу у касарнама ЈНА.
14. 18 Маја 1981, полеће по први пут, Ф-117 први стелт авион на свету. Истог дана Политика Експрес извештава о нападима каменицама на возове на Косову.
15. 24 Маја указује се госпа у Међугорју.
16. 1 Јула, Американци изјављују да ће Андрија Артуковић, министар правде НДХ бити изручен Југославији.
17. 7 Јула 1981 Владимир Бакарич критикује СИВ и Народну Банку Југославије због штампања новца и изазивања инфлације.
18. Патријарх Герман у посети предсаднику СИВ Веселину Ђурановићу поводом Косова.
19. 5 Августа 1981, Али Шукрија бива изабран за предсадника предсадништва Косова.
20. 14 Септембра 1981, нуклеарна електрана Кршко пуштена у пробни рад.
21. 12 Септембра 1981 Александар Краиг, државни секретрар САД, у посети СФРЈ изјављује да САД подржавају интегритет СФРЈ.

Глобално, СФРЈ се налази у огромним економским проблемима, почиње масовно задуживање код страних банака. Цене енергената скачу због кључања на блиском истоку, проблеми са нафтом, у Бугарској јачају идеје о Царству, у фербурару 81 изјављују да су Македонци Бугари, Али Агџа извршава атентат на Папу Војтилу и коначно Бугарска лансира сателит обележавајући 1300 година првог Бугарског царства. Почиње са радом МТВ, удаје се принцеза Дајана…

Заправо 1981 године, више но јасно, указале су се све пукотине у телу СФРЈ конструкта, које ће довести до коначног распада током 90тих. Ту су и Французи иза Хрватске, Готовина и Рафали сада, ту су и Американци са дозирањем национализма (Артуковић) прерушеном у истеривање правде, ту су и Албанци који су више но јасно рекли свој став, ту су и Бугари да подгревају југ, ту су и Словенци који имају другачије погледе о нечему о чему појма немају али им нарцизам не недостаје да о томе причају, ту је лагано јачање Исламистичких идеја и ту је буновна Србија која се буди из ДБ коме само да би била враћена у исту кроз гудру и лаку забаву (Мандићев дгра ночу, Пакет аранжман, спортићи, манифестације и кроз бесловесно лагање медија). Самоуправљачи западних кредита, крећу у финансијско дрогирање и оргијање, булазне по седницама у епизодама колективних лудила док притисак у боци лагано почиње да расте.

Пример лизања Хрватске и Косова, доведен до савршенства. Материце су чудо.

https://www.kurir.rs/sport/fudbal/3794983/lirim-kastrati-i-andjelka-stimac

Наставиће се…

Драган Томић