Драган Томић: „Деведесете“, -1983. година

Једна од можда најтрагичнијих карактеристика српске елите али и већег броја људи у Србији, јесте недостатак рационалног,логичног размишљања. У Србији преовлађује емотивно резоновање и однос спрам реалности. Другим речима, у Србији преовлађује нешто што се зове магично мишљење. У таквом начину гледања на стварност, чињенице се искривљују, стављају у погрешан контекст или се игноришу. Ово се ради како би се очувао магични наратив, који је ван временски и пре програмиран и на кога реалност не утиче. На њега реалност не утиче јер у магичном мишљењу, човек се не налази у свету већ се свет налази у њему. Стога спољна реалност не постоји јер сам човек креира сопствену реалност. И тако, како се на спољну реалност може деловати само делима, српска елита, аутистично затворена у солапсистчки магични конструкт свога ума, слепо верује да је мислити исто што и радити те стога не ради ништа. Не само да не ради ништа, она игнорише реалност и хода у сну верујћи да је сан јава, верујући у илузије које сама измишља и лажи које сама продукује. Цена за ту неискреност доћиће на наплату током 90тих.

Те 1983, ситуација се погоршава готово на свим пољима.

Ситуација на Косову је под готово апсолутном цензуром што даје привид да је ситуација под контролом. Ако има вести оне се углавном односе на бројеве Албанаца који све више и више пуне затворе али се албански терор над Србима на Косову прикрива. Заправо, након „слома“ демонстрација 1981 године, стање на Косову се променило са лошег на горе и албански терор је појачан.

Међутим та чињеница се игнорише како у Србији тако и у СФРЈ. Главна тема је економија и програм „стабилизације“ који подразумева штедњу. Другим речима, те 1983 СФРЈ је практично банкротирала. Привид њеног живота се одржава кроз перманентна задуживања која пак не иду у економију већ се паре позајмљују како би се вратили дугови већим банкама и владама. На сцени је заправо распродаја СФРЈ и губитак суверенитета. Шта је све продато, шта је све обећано, које су гаранције дате, постаће јасно током 90-тих када рачуни дођу на наплату.

Заправо, на овом месту, види се сва узалудност социјалистчке економије и привреде. СФРЈ није била ништа друго до билборд на који су се качили постери у зависности када је ко тренутно гостовао. Некада су то били запањаци некада источњнаци, некада капитализам некада комунизам. Потемкиново село једном речју, које се одржавало споља. Током шездесетих и седамдесетих година, Тито је проблем незапослености решавао пасошима. Чувени „Црвени пасош“ са којим се могло путовати свуда, заправо је био замка, јер је у интелектуалном смислу ослабио земљу толико да се она више није могла развијати, без развоја привреда није могла креирати нова радна места и као резултат дошло се у ситуацију да постоји вишак радне снаге из простог разлога јер је привреда вештачки ограничавана са спољне стране.Заправо од шездесетих година, привредни развој у СФРЈ је заустављен и од тада креће задуживање како би се одржао привид напретка. Уместо да креира добит, СФРЈ креира привид добити кроз позајмице. „Добро време“ 60тих и 70тих, „златно доба“ је само привид које власти СФРЈ презентују народима као исказ супериорности социјалистичког самоуправљања и исправност избора у другом светском рату.

Сама идеја Југославије се пак заснива на српском пијемонтизму из 19 века, који се пак ослањао на епске песме и приучену полу писмену елиту која је заслепљена модерношћу Европе схватила две ствари-да није тако велика и моћна као што је еп приказује, што је изазвало дубоки комплекс инфериорности и пратећи нарцизам као метод компензације и свест да се налази на повољном месту и да би јој било веома паметно да ту своју позицију уновчи. Због тога, у Србији 19 века, се рађају грандиозне и фантастичне идеје, митске идеје, те тако имамо српску Спарту и српску Атину, њене војсковође без проблема узимају имена египатских божанстава (Апис) или директно из Библије (Кајафа) и селе себе са све Србијом у небеса. Директна последица ове психозе, која је јако добро послужила у рату, јер ствара врло специфичан облик фанатизма који се слави као храброст, омућила је Србима војне победе али по цени која ту победу обесмишљава. Да би се реалност игнорисала, било је потребно заменити је фантазијом и та фантазија се звала Југославија. Србија је у ту идеју уложила себе слепо верујући да ће други умети да цене њену жртву. „Браћа“ су, међутим, имала далеко рационалнији и логичнији приступ и ушли су у заједницу са Србијом у јединој форми коју су познавали-форми договора или тачније-УГОВОРА. Полуписмена Србија никада у потпуности није разумела овакву форму интеракције из врло простог разлога :

Уговори се потписују а Србија је била и остала-полу писмена.

Те 1983, „браћи“ је постало јасно да је цена заједнице већа од добити коју имају и да уговор треба раскинути јер постаје штетан по њихове интересе.Инфлација 1981 била 39,3%, 1982 28,4 док је 1983 она износила 58,4 %.

Албанци никада нису одустали од свог циља, уједињења на етнички чистој територији, Хрвати и Словенци исто. Те 1983 године, долазе у СФРЈ последњи играчи за деведесете, директно са Блиског Истока. У Априлу 1983 године, Савезна Служба Државне безбедности хапси Алију Изетбеговића, Омера Бехмена,Рушида Пргуда, Салиха Бехмена, Мустафу Спахића, Мелиха Сахлидбеговића, Хасана Ченегића, Дервиша Ђурђевића, Исмета Кусумагића, Ђула и Едхема Бичачкића, оптужујући их за „кривично дело непријатељске пропаганде“. Међутим ти људи су били и остали-исламисти.

Сиромаштво, Косово које тиња, повратак исламиста у Босну, стални напади усташке емиграције и лагано флертовање власти Република са њима, буде сећања на покоље другог светског рата код Срба. То буђење се пре свега дешава код Срба који су у мулти етничким срединама или воде порекло из истих и долази у директан конфликт са граџанском свецком надрогираном децом Дедиња која обесмишљена лута левичарским космосом облачећи се по последњој моди из Трста, набављеној од шанера. Ти Срби, будући зачетници друге Србије, дубоко презиру све што не носи име „made in…“ а неартикулисане захтеве Срба „одоздо“ и „преко“ нити разуме нити жели да чује, јер је смарају.

Те 1983 године десиле су се…

1. 16 Јануар. Умире Владимир Бакарић, замењује га Мика Шпиљак. Одумирање старе гарде. 17 Јануар. Забрањена „Голубњача“ у позоришту у Новом Саду. Даје се у Београдском СКЦ.
2. 17 Јануар. У Цириху почињу преговори Југославија и 50-ак банака о пакету „помоћи“ како би СФРЈ могла отплаћивати дугове.
3. 19. Јануар. Уставни суд приговара влади због одлуке о депозиту од 100 долара на излазак из земље.
4. 19 Јануар. Предсадници 15 влада,препоручују средњорочни креди у висини од 1,3 милијарде долара како би СФРЈ могла да отплаћује дугове.
5. 20. Јануар. Влада СФРЈ оптужује Албанију за „флангратно мешање у унутрашње ствари СФРЈ“ и „претњу силом“.
6. 21.Јануар. Мистериозни договор у Бечу, да се Иранска нафта прерађује у СФРЈ. Никада више не поменут.
7. 26. Јануар. Јанко Смоле, задужен за иностране финансије СФРЈ, тврди да ће 4.5 милијарде долара дуга бити исплаћено из репрограма ове године.
8. 2. Фебруар, Фрањо Кухарић постаје кардинал.
9. 3. Фебруар, СИВ најавио повећање цена транспорта и пољопривредних производа за 33 % до краја године, окончавајући шестомесечно замрзавање цена.
10. 12. Фебруар. Средњешколац Срђан Томић убијен у тучи на Коњарнику.
11. 15. Фебруар. 15 Албанаца на Косову осуђено због „републике Косово“.
12. 17. Фебруар. Шеф СКЈ Митја Рибачич изјављује-потребна већа контрола штампе и медија.
13. 18. Фебруар. Опљачкане продавнице у Титограду, повод је био прашак за веш.
14. 25. Фебруар. Земљотрес код Скопља, материјална штета је мања али је 12 људи умрло од инфаркта.
15. 28. Фебруар. Киро Хаџи-Василев, лидер СК Македоније, критикује „интелектуалце“ који траже вишепартијски систем.
16. 3. Март. Бранко Радивојевић, члан извршног већа, смењен јер се уселио у „супер луксузан стан“, члан предсадништва Виобран Станојевић дао оставку због „неправилности“ у додели државних станова.
17. 7 Март. Банка за међународна поравњања дала позајмицу од 500 милиона долара СФРЈ
18. 9 Март, Турски амбасадор Галип Балкар, убијен у Београду од стран јерменских терориста, студент Жељко Миливојевић убијен када су грађани појурили за јерменима.
19. 16.Март, двојца функционера предузећа „Отокар Кершовани“ остали без посла јер су објавили књигу Добрице Ћосића „Стварно и могуће“
20. 19 Март, извештај радне групе о односима у федерацији :“републике се понашају аутаркично“.
21. 20 Март. У првом кварталу СФРЈ смањила трговински дефицити за 43.7 % у односу на исти период од прошле године (522 милиона долара).
22. 25. Март СФРЈ постигла споразум са комитетом банака кредитора-пакет од две милијарде долара, део ММФ-овг пакета од 5 милијарди.
23. 29 Март. Документ савезне комисије за програм економске стабилизације, охрабрује се „мали бизнис“.
24. 29-31 Март, Гојко Ђого, одлази на одслужење затворске казне због „Вунених времена“. Протести у удружењу књижевника Србије.
25. 8 Април, тужилаштво у Сарајеву објављује да је СДБ ухапсио Алију Изетбеговића и остале исламисте због „ширења непријатљске пропаганде“.
26. 12 Април, Махмут Бакали, искључен из СК Косова
27. 16-18 Април, СИВ објавио да ће дати већи простор приватницима, разлог-смањење незапослености.
28. 23 Април, Југословенска експедиција на Хималаје, погођена лавином, гину Нејц Заплотник и Анте Бућан.
29. 10 Мај Главни уредник „Политике“, Драгољуб Траиловић, смењен „због пропуста“ у чланцима.
30. 12 Мај , Стане Доланц, савезни секретар унутрашњих послова изјављује да су „непријатељски елементи“ појачали активност.
31. 25 Мај На прослави Дана младости, критикују се „интелектуалци“ (културни примитивизам) и Соцјалистички савез (религија и мистицизам).
32. 7 Јун, Експлозија у новоотвореној јами „Морава“, Алексиначких рудника, гине 34 рудара и један експерт из Западне Немачке.
33. 7 Јун На пријатељској утакмици СФРЈ и Немачке,у Луксембургу, засвирана „Боже правде“ уместо „Хеј Словени“, утакмица одложена пола сата.
34. 25 Јун, Рамиз Алиа, предсадник Албанске скупштине, подржава на митингу у Бајрам Цурију (Бајрам Цури је био вођа албанске побуне у Краљевини Југославији, чија је реприза заказана за 90те) подржава захтеве Косовских Албанаца за републиком.
35. 28 Јун Београдска општина „Стари Град“ укинула издавачку кућу „Запис“ која је објавила „Нож“ Вука Драшковића.
36. 30 Јун, Драгослав Марковић, нови предсадник предсадништва СФРЈ.
37. 2/3 Јул. Милка Планинц, на ноћној седници представила строге економске мере како би се избегао банкрот земље.
38. 11. Јул. Комисија за међунардоне односе ЦК СКЈ позива на решење питања аутокефалности Македонске Православне Цркве.
39. 22.Јул Танјуг јавља да је у првој половини године преполовљен југословенски дефицити у трговини са западом захваљујући смањеном увозу и повећаном извозу. (2.12 на 0,99 милијарди долара).
40. 26 Јули-цене у СФРЈ формално одлеђене.
41. 19 Август умире Александар Ранковић у Дубровнику.
42. 22 Август, неколико хиљада људи присуствује његовој сахрани у Београду.
43. 9 Септембар Потписан уговор између Југославије и поверилаца, западне владе и око 600 западних комерцијалних банака, о одлагању отплате приспелих дугова и новом зајму.
44. 10 Септембар потрес у копаоничком крају, м 5.1
45. 16 Септембар, Џорџ Буш, тада подпресадник САД у посети СФРЈ.
46. 27 Септембар, Павле Гажи, секретар унутрашњих послова СР Хрватске, дао оставку „из здравствених“ разлога.
47. 1 Октобар, земљотрес у јужном Јадрану
48. 14 Октобар, две подметуте ручно направљене бомбе, експлодирале у Приштини
49. 14 Октобар, на састанку Савета Федерације, партијски ветеран Мијалко Тодоровић изјавио да нема решења за кризу до дубоке демократизације земље.
50. 23 Октобар у Загребу рођен Роберт Верига, прва „беба из епрувете“ у СФРЈ
51. 8 Новембар, експлозија метана у руднику Мрамор код Тузле, петоро погинулих
52. 9 Новембар, замена беба у породилишту у Сребреници
53. 13. Децембар, Стане Доланц, изјавио у Скопљу да Државна Безбедност не би требало да се понаша као „политичка полиција“.
54. 20 Децембар, 11 пленум ЦК СКЈ о Косову-говори се о оштријим мерама.
55. 25-27 Децембар, Милка Планинц, изјављује да 1984 неће бити лакша од 1983,савезна скупштина усвојила нови буџет, цене замрзнуте до 1 Јула 1984
56. 29 Децембар, премијера представе „Колубарска битка“ у ЈДП-у, Михизова драматизација Ћосићевог „Времена смрти“.

Те године излазе филмови као што су „Игмански марш“, „Тимочка буна“, „Како сам систематски уништаван од идиота“, „Балкан експрес“,“Варљиво лето“,“Какв деда такав унук“,“ Нешто измђу“ и „Задах тела“, који осваја награду у Пули. Дисциплина Кичме издаје „Свиђа ми се да ти не буде пријатно“, Ратимир Боришић „Милиција тренира строгоћу“ а Мирослав Илић пева „Поздрави је поздрави“.

У Бејуруту, исламисти дижу у ваздух касарну, гине 241 амерички војник. Америка врши инвазију на Гренаду, Руси обарају Корејски лет 007, Реган лансира програм „рата звезда“, прима муџахедине у Белој кући, које ће наоружавати ракетама земља ваздух „стингер“ под операцијом „Циклон“ против Руских снага у Афганистану, спејс шатл „Челенџер“ мисија СТС-6 и први излазак астронаута у свемир,АРПАНЕТ је промено кодове са НЦП на ТЦП/ИП постављајућ темеље глобалне мреже зване интернет и СФРЈ се спремала за зимску олимпијаду у Сарајеву 1984 године…

Ја сам тада први пут причао са Србином са Косова који је тражио да купи кућу код нас у селу а у школи ми није било јасно како је могуће да смо ми победили у 2 св рату а нападају нас усташе, четници и иредентисти и зашто их Американци не ухапсе ако су наши савезници.

Наставиће се….

Драган Томић