Драган Томић: „Деведесете“, 1984 година

Нова, 1984 година, криза унутар СФРЈ се продубљује. Сви народи на простору СФРЈ, осим Срба, поседују високи степен националне свести и сходно томе имају националне циљеве и планове како да исте остваре. Ти циљеви и планови се прилагођавају реалности али им је вектор увек исти, увек су окренути ка бољитку њихове заједнице. У неку руку, СФРЈ је за све друге била неки вид журке док је идеологија била одело које се носило на тој журци и како се журка завршавала, то одело више није имало смисла и дошло је време да се оде са журке и да се шминка скине. Сви осим Срба. Србија није могла да скине шминку, нит да пресвуче одело јер Србија ЈЕ шминка и Србија ЈЕ одело и за њу, крај журке значи смрт а не фазу у животу.

Наиме, од момента када је прихваћен план Франишеха Заха и када је Гарашанин написао НАЧЕРТАНИЈЕ, када је Вук Стефановић Караџић поделио по Европи Српски национални код и када је Доситеј Обрадовић граџанизовао масонски Српску елиту, Србија се одрекла себе и своје будућности. То је то место, та тачка која је трасирала наш пут чији је крај на депонији истроије и то је датум када смо ми као нација умрли. Темељ Југославије, јесте у ствари гроб у коме је положен балсамовани леш идеје о Српској држави. Због тога све шта је српска елита радила од тог момента, било је претварање и било је неискрено. Било је шминакње леша. Зато је некорфилна црта увек присутна у Српском дискурсу, те мошти, ти “остаци недокланог народа”, те погибије, изгибије, ти гробови, та декаденција, сво то ждрање, та психопатска турбо музика, сво то “весеље” те старлете, ти силикони, та “жестина”, ти таблоиди, све то није ништа друго до само јачи парфем који треба да прикрије смрад распалог леша у подруму.

Ако је тело идеје српске државе сахрањено у гробу који је темељ Југославије, дух те идеје увек је прогонио становнике те куће. Стога је свака Југославија била кућа страве. Попут проклетог злодуха он је очајнички тежио да пређе из димензије мртвих и да поново буде жив, међутим када год би успео у томе, претварао би се у чудовиште јер једина форма коју је могао да узме је била форма балсамованог леша у пордуму.

Форма зомбија.

Константно разапета између историјског права који обавезује на повратак на Косово и националног права који обавезује интеграцију територија ван Србије на којима живе Срби, Српска елита, максималистички је хтела оба, хтела је све. То је тај франкенштајн Православља, пијемонтизма са српским Спартама,Атинама,египатским боговима, то је то и исток и запад где је срце у Русији али је гузица на западу, то је када се у најовијем мерцедесу окачи крст и иконе, када се из Америке србује и када се у Београду говори сербиш. То су те српске земље и Европска унија. То је турбо фолк, узалудни покушај да се споји све у једно, без било каквог плана и логике.

Заправо, то је комплетан недостатак идентитета а са њим и свести о себи, другима,времену и простору.

Српска елита је стога Југославију видела као једини облик државе у којој ће сви Срби моћи да живе у једној држави. На тај начин, њено схватање Југославије је органско, Југославија је органска екстензија Србије. Због тога, распад СФРЈ, српска елита не доживљава нити схвата као сасвим нормалан раскид уговора више страна, већ ако физичку ампутацију делова тела. Схвата је како масакр. Јер Југославија није Велика Србија или ћетнико-комуно-велико-србо-славија, Југославија је Србија 2.0. То је блесава визија заједнице у којој Срби су у центру и окружени браћом који их воле. Нека врста схватања државе као проширене породице где смо ми сви “НАШИ” и “Један народ” који говори “ИСТИ ЈЕЗИК” (ово је ехо масонског јебиветарског схватања света и директна заслуга Вука Караџића и Доситеја Обрадовића ослоњеног на Правослвано инклузивно схватање света, где свако може бити спасен ако пређе у Православље и чим пређе у Православље он је веран и у рају и не мора ништа да ради како би се доказао Богу да је вредан, и не само Богу додао бих). Наравно, не треба трошити речи објашњавајући колико на курац овакав став иде католичком поимању света. О Исламу нећу ни да говорим.

Стога, Српска параноја поводом правца који догађаји 1984 јасно заузимају, иде далко дубље од небулоза каква је идеја о Великој Србији, иде даље од сећања на покоље првог и другог светског рата, криза која изазива ту параноју јесте криза идентитета која прети комплетним распадом и дезинтеграцијом самог појма Србије и Срба. Због тога, успостављање новог идентитета постало је примарни задатак нечега што се панично формира те године у оквирима фракција ДБ-а. Псеудо Српска елита, тј шатро Српска елита која ће креирати цео тај шатро наратив 90-их.

Парадоксалоно, те 1984, из страха од растућих тензија између Срба и Хрвата, највећи “југословени” су заправо босански Муслимани. Сарајвске Олимпијске игре, јесу прилика да целом свету прикажу своје “традиционално” гостопримство, толеранцију и отвореност. Олимпијада 1984 ставила је Сарајево на мапу света, вредан залог за оно шта ће уследити током 90их. На западу Албанци су преко емиграције већ етаблирани као анти комунисти, заједно са усташком емиграцијом и у потпуности интегрисани у њихове службе безбедности. Са олимпијадом у Сарајеву, СР Босна и Херцеговина се етаблирају као пример да је мулти етничност и толеранција могући. Наравно да је све прошло у најбољем реду, јер је за време олимпијаде цео град био преплављен са припадницима ЈНА. После убиства израелских олимпијаца у Минхену 1972 и повратка исламсита у Босну прошле године, СФРЈ није ништа препуштала случају.

Те 1984 године се десило још и ово:

1. 6 Јаунара, маскота за олимпијаду Сарајево 84 „Вучко“, бива изабрана од стране словеначког сликара Јожета Тробеца.
2. Између 12 и 16 Јануара, излази књига „Тајанствени свет масона“, Михаила Поповског. То погађа јеверјску заједницу јер су у њој коришћени изводи из књиге „Протоколи Сионских мудраца“.
3. 17. Јануар, Отворен Сарајевски аеродором
4. 23. Јануар, приказана ТВ драма „Карађорђева смрт“
5. 25. Јануар, градоначелник Сарајева, Угљеша Узелац, отворио Олимпијско село, Мојмило као и прес центар у Скендерији.
6. 29. Јануар, Олимпијски пламен, превезен из Грчке у Дубровник, подељен у две бакље он обилази 90 градова Југославије.
7. 1 Фебруар, Мика Шпиљак, стигао у поседу САД.
8. 6 Фебруар, Амерички Стејт департмент тражи да се врати на снагу налог о изручењу Андрије Артуковића, донет још 1952 године
9. 8 Фебруар, Зимске олимпијске игре у Сарајеву почињу, праћене великим снежним наносима који угрожавају око 10.000 људи у околини Београда.
10. 29 Фебруар, Југославија и ММФ постигли договор о стенд бај кредиту. Југославија обећава подизање камата, девалвацију динара, дерегулацију цена и наметање финансијске дисциплине.
11. 8. Фебруар, подметнута бомба у Приштини, од детонације оштећен излог у главној Приштинској улици, два дана раније бачен молотовљев коктел на седиште савеза комуниста у Ђаковици.
12. 14. Фебруар, после тешких преговора усвојен нацрт споразума о стенд бај кредиту ММФ-а СФРЈ, у вредности од пола милјарде долара.
13. између 1 и 16 Марта, На конференцији младих СК Словеније, критикује се ЈНА, Јанез Јанша, предсадник комисије за народну одбрану и унутрашњу безбедност, предлаже њено укидање. Крајем месеца ово открива будућа звезда срБског новинарства, Александар Тијанић.
14. између 1 и 16 Марта, по налогу Стипе Шувара, информативна служба ЦК СК Хрватске саставља „Белу књигу“, списак примера „злоупотребе“ културе и стваралаштва у СФРЈ.
15. 22 Март, предсаднца СИВ-а, Милка Планинц, прети „новом врстом владе“ ако не добије пуну подршку за њен програм финансијског опоравка.
16. 28 Март, покраински СУП Косова, објављује да је ухапшено 12 Албанаца под оптужбом да су подметали бомбе по Приштини од Октобра 1982 до овог месеца.
17. 6. Април. Усвојен закон по коме се савезном СУП-у, даје овлашћење да директно интервенише у републикама и покраинама.
18. 16 Април, Слободан Милошевић улази у политику. Постаје предсаник градског комитета Савеза Комуниста Београда, док Иван Стамболић са тог места одлази на чело републичког Савеза Комуниста.
19. 20 Април, У једном Београдском стану, ухапшено 28 особа, који су присуствовали састанку „Слободног Универзитета“, ухапшени Милован Ђилас, Војислав Шешељ, Лазар Стојановић, Драгомир Олујић, Стојан Перовић, Миодраг Милић, неколико дана касније и Срђа Поповић и други.
20. 27 Април, први пут од 1965 године, на челу Савеза Комуниста Косова, долази србин, Светислав Долашевић.
21. 30 Април. Радомир Радовић, један од ухапшених са Ђиласом и Шешељом, пронађен мртав у својој викендици код Обреновца. Званично, извршио је самоубиство међутим пријатељи верују у убиство.
22. између 1 и 3 Маја, умањене казне исламистима у Сарајеву, међту којима је и Алија Изетбеговић.
23. између 1 и 3 Маја, пленум ЦК СК Хрватске критикује благ став србијанских власти према дисидентима.
24. 3 Мај, одмрзавање цена, многе скочиле између 60 и 100 %
25. 6. Мај, петиција 19 београдских интелектуалаца, савезном сектратру унутрашњих послова, Станету Доланцу да расветли смрт Радомира Радовића. Помињу пребијања у затвору.
26. 15 Мај, реконструкција у СИВ-у Милке Планинц, девет нових чланова, спољни послови-Раиф Диздаревић, унутрашњи послови-Доброслав Ћулавић, сектретар за привреду и тржиште Синиша Корица.
27. 15 Мај, у Сарајеву ухапшен Војислав Шешељ, због тврдњи да је самоуправљање промашај, такође у истом чланку у листу „Комунист“ предлаже укидање покраина, уједињење Србије и Црне горе и поделу Босне између Србије и Хрватске. Ступа у штрајк глађу.
28. 16 Мај, СФРЈ потписује споразум са 490 банка о рефинансирању, вредан 1.2 милијарде долара.
29. између 16 и 17 Маја, парафиран споразум ММФ и СФРЈ о финансијској подршци. СФРЈ се обавезује да ће водити политику која је утврђена преговорима.
30. 31 Мај, 29 људи оптужено за нелегално кријумчарење 2100 људи (углавном Албанаца) у САД.
31. 16 Јун, Пленум ЦК СКЈ, републике не слушају федералне одлуке, позиви на искључења из партије свих оних који не следе њен пут.
32. 19 Мај. Десет Албанаца на Косову осуђено за непријатељску делатност.
33. 23 Мај, Тројца дисидената, ухапшених у Београду као чланова „Слободног Универзитета“, у другом месецу штрајка глађу, Милан Николић га је прекинуо због инфаркта 10 Маја 1982.
34. 29 Мај, 14 Албанаца осуђено за сепаратизам на Косову.
35. 9 Јул, Војислав Шешељ осуђен на 8 година затвора.
36. 5 Август, Видоје Жарковић, члан предсадништва ЦК СКЈ, тврди да непријатељи владе покушавају да елиминшу СКЈ и успоставе вишепартијски систем.
37. 6 Август, Оптужница у Београду због политичке кривице за шесторицу ухапшених у Априлу. Владимир Мијановић, Миодраг Милић, Драгомир Олујић, Гордан Јовановић, Павлушко Имшировић и Милан Николић
38. 1 Септембар, у склопу дугорчног програма стабилизације одмрзнуте цене већине роба и услуга.
39. 2 Септембар, патријарх српски Герман, у освештава цркву у Јасеновцу.
40. 2 Септембар, случај „Титоградски тунел“, претучен судија Добривоје Срећковић, након што је досудио пенал, на утакмици Будућност-Хајдук, за Хајдук. Сумњичени генерални секретар „Будућности“ Бранко Булатовић и двојца играча.
41. 8 и 9 Септембар, прослава у Марији Бистрици, тринаест векова хришћанства у Хрватској, аплаузи за кадринала Степинца на свако његово помињање.
42. 28 Септембар, Координациони комитет 600 банака, кредитора СФРЈ, пристао је на могућност репрограма дела њених дугова.
43. 1 Октобар, студент Милош Богдановић, сведок на предстојећем суђењу Београдској шесторици, пуштен из војног затвора где је штрајковао глађу.
44. 6 Октобар, прекинути разговори о културној сарадњи СФРЈ и Албаније (СФРЈ тражила корист за сопствену мањину у Албанији)
45. 27 Октобар, експлозија и пожар у рафинерији у Сиску, девет тешко повређених.
46. између 1 и 3 Новембра, предлог српског руководства у смеру веће централизације и смањења аутономија покраина, Слободан Милошевић изговара да би српски комунисти требало да се ослободе „комплекса унитаризма“
47. 3 Новембар, нереди у неким Београдским студентским домовима, због поскупљења хране али се и деле леци за „Београдску шесторку“.
48. 5 Новембар, почетак суђења Београдској шесторци, једном од највећих политичких суђења у Источној Европи након Стаљинове ере.
49. 8 Новембар, делегација Срба са Косова, на челу са Костом Булатовићем, долази код предсадника СР Србије Душана Чкребића и добија „зелено светло“ за формирање Покрета.
50. 10 Новембар у Београду потписан оснивачки документ Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања, на иницијативу Добрице Ћосића.
51. 14 Новембар, Андрија Артуковић, ухапшен у Лос Анђелесу.
52. 27 Новембар, у Рјеци, „инцидент“ на концерту „Забрањеног пушења“- „Црко маршал, мислим појачало“
53. 13 Децембар, СФРЈ оптужује САД за мешање у унутрашње послове након што је Конгресна комисија за европску безбедност и сарадњу, затражила дозволу за присуство на суђењу „београдске шесторице“.

Те године, излазе Тв серије „топ листа надреалиста“, филмови „Варљиво лето 68“, „Балкански шпијун“, „Мала пљачка влака“, „Тајна старог тавана“. Рибља Чорба издаје албум “ Вечерас вас забављају музичари који пију“, Бајага објављује „Позитивну Географију“, Филм „Сва чуда света“, Чола пева “ Ти си ми у крви“ док Лепа Брена пева „Бато Бато“ а Мирослав Илић „Путујем путујем“. Почиње производња тенка М-84.

У Свету, прва додела МТВ награда остала је упамћена по наступу Мадоне, Летњим Олимпијским играма у Лос Анђелесу, Ванеса Вилијамс постаје прва афро американка Мис Сједињених Држава, убијена је Индира Ганди, изашао је први мобилни телефон Моторола Дина тек 8000Х, Константин Черњенко мења преминулог Јурија Андропова и појављује се Михаил Горбачов.

На Југословенској шаховској табли, све фигуре су биле постављене за 90те.