Драган Томић, „Деведесете“, 1987. година

Слободан Милошевић.

Година 1987 је година у којој је дошло до политичког рађања Слободана Милиошевића. Званично, Слободан Милошевић је политички рођен на Косову Пољу, 25 Априла 1984 године, када је послат од стране руководства СР Србије, да „смири“ Србе са Косова, за чије проблеме власт у СР Србији није била заинтересована. Са друге стране, Косовски Срби, већ организовани од фракција државне безбедности, били су стављени у погон и то на начин да нико више није могао да сакрије Косовску проблематику као до сада. Њихови доласци у Београд су били исувише очигледни и нису се могли цензурисати, јер је фракција државне безбедности то омогућавала. Пажљивим дозирањем, она је успела да доведе Косово у фокус јавности.

До тада, фракције државне безбедности су брижљиво склапале и градиле ту мега конструкцију шатро-национализма, чија је основна сврха била очување власти али не и државе. И ту лежи основна разлика између нас и осталих.

Треба пажљиво слушати суђење Андрији Артуковићу да би се схватило ово о чему причам. Када је питан о својој улози у администрацији НДХ, Артуковић стално понавља „моја маленкост“ на шта му апаратчик судија стално пребацује како он није био никаква маленкост већ кључна фигура унутар власти НДХ. Оно шта апаратчик не може да схвати, јесте да је изнад Андрије Артуковића стајала Хрватска и у поређењу са Хрватском, Андрија Артуковић је био мали, био је скромни слуга нечега много већег и значајнијег од њега самог. На крају, када на латинском даје сигнал, Андрија Артуковић каже да је Хрватска одувек била део Западне Цивилизације и да је њен бранитељ и да је у тој одбрани све дозвољено. Апартчик то само констатује и не обраћа пажњу на фундаментално значење ових речи.

Оно шта је Андрија Артуковић рекао тада, јесте Хрватска је део Запада и да ће је подржати на све начине у њеној борби за независност. Ово такође значи, да је Хрватској дозвољено да настави са својим програмом изградње националне државе по сваку цену. Заправо, ово, значи да је етничко чићење Хрватске од Срба, можда непријатно али је неопходно.Осудивши Андрију Артуковића на смрт, у главама Хрвата, Хрватска се опрала од усташког наслеђа и могла је наставити са процесом изградње Хрватске државе.

Код Србије, ствари су другачије. У глави Срба, важнија је власт над државом него сама држава. Когнитивно, поимање државе се изједначава са влашћу, стога форма Србије је дефинисана са онима који су тренутно на власти. Ако су на власти националисти, Србија ће бити националистичка држава, ако су на власти комунисти Србија ће бити комунистичка држава, ако су на власти ЛГБТисти, Србија ће бити педерска држава. Ово произилази из православног схватања света, које позива на константно уједињавање, сједињавање свега у једно, где је власт од Бога и где у суштини држава не постоји, држава је секундарна.

Због тога, држава никада није у фокусу Српске елите.

Како не постоји јасна свест о држави, не постоји ни јасна дефиниција Српске државе, та држава има супер пластичну форму. Тако, она је дефинисана топонимима (Кавобаг-Вивовотица-Огувин), дефинсана је гробовима, дефинсана је тапијама на земљишта и огњишта, дефинсана је заправо присуством Срба. Најдаље докле је српска елита могла да добаци у интелекуталном смислу у схватању државе је територија.

Нажалост, ово значи да оног момента када срби неку територију освоје, та територија моментално престаје да буде у фокусу њиховог размишљања. Она се моментално заборавља јер је у глави Србина то „наше“. Парадоксално, Срби имају територију али немају државу на тој територији. Како нема државе, свако други ко се затекне на тој територији, пошто види да државе нема, гради своју. Зато свака српска држава, дефинасана курцобољом власти, препуштена сама себи, уместо да буде уређен и одржаван врт, је уствари запуштено жбуњиште где се влада хаос, несклад и закон џунгле. Закон јачег. Све у њој је тако „природно“ и тако „органски“. То је сво то ђубре, то загађење. То су сви ти чопори паса луталица где је сасвим нормално да вас у сред града нападну животиње. То не постојање разлике између урбаног и руралног, између цивилизованог и дивљег. Курцобоља власти, локалци, корупција, криминал…Све ово чини да је Србија као држава, непријатно место за живот и пре свега чини да је Србија-РУЖНА држава.

И зато свако жели да се бори против ње и свако жели да побегне од ње и из ње.

Управо по том принципу било је могуће да се проблем на Косову развије до те мере да је постао нерешив. Тек када су Албански захтеви за сопственом државом на територији Србије постали очигледни, тј тек када је територија постала угрожена, то је постао проблем.

Створена је парадоксална ситуација да је САП Косово била више држава него што је то била СР Србија.

Милошевић, тог Априла 1986 године, види у вапајима Срба са Косова нешто што нико други до тада није видео. Нешто што само врло специфичан ум може да види, ум нарцисоидне особе испод које лежи психопатска структура. По структури своје личности, Слободан Милошевић је био управо то, нарцис-психопата. Код оваквог споја личности, долази до синергије екстрема, у којој личност је раздвојена од реалности, поседује масивне когнитивне дефиците, лишена емоција она не поседује емпатију. Без обзира према другима и према реалности, та особа се врло лако фокусира на циљ, коме остаје верна по сваку цену. Грандиозност, тако карактеристична за оба типа ових поремећаја личности, у оваквом споју, је екстремна и из тог осећаја грандиозности, јавља се манична воља, воља која се тумачи од стране спољног света као супер самопоуздање. Другим речима, спољни свет, овакву личност сматра-ЈАКОМ. И управо то је био спој који се тражио, то је био тај магични део који је недостајао. Митски и епски вођа, који ће спасити Србију и Србе из пропасти, донети мир и благостање и који ће исправити неправду и злочинце казнити. Који ће ујединити Србију и Србе. Милишевић тада у Србима са Косова види слабост и као сваки предатор, устремљује се на лак плен у намери да га прождере и на тај начин сједини са собом.

Тренутак је савршен. Јер у том моменту, целу СФРЈ погађају таласи штрајкова насталих услед катастрофално лоше економије. После пропасти пројекта ЈУГ-о, етаблирања домаћих рачунара уз забрану увоза страних, сва јадност социјалистичке напредности и привреде стајала је гола као од мајке рођена. Сва напредност те привреде сводила се на лабараторијске технолошке примере, експерименте који никада нису могли бити примењени у реалној привреди.

Многи виде политичко рађање Слободана Милиошевића и његову каснију политику као покушај да се лоша социјална ситуација маскира национализмом, међутим ја то тако не видим. Појава Слободана Милошевића, је у неку руку припремана од стране фракција државне безбедности, међтуим и само њихово деловање је на брзину организовано. Заправо, све шта се дешавало до тада, водило је, попут левка, у сужени избор са све мање и мање опција. Како се маневарски простор сужавао, тако су и улози расли а са њима и притисак одговорности доношења одлука.

У другој половини 80их година, заостајање Србије по свим параметрима долази у фокус и фактор времена преузима примат над свим осталим параметрима.

Србија улази у турбо мод.

Календар 1987

1. 5 Јануар, прво издање емисије „Аргумент више“, на Радио Београду
2. 7. Јануар, Државне новине објавиле одломке из божићне посланице патријарха Германа.
3. Јануар, Словеначка ревија „Нова“ објављује прилоге за словеначки национални програм, за независну и демократску Словенију.
4. 18 Јануар, у Политици објављена хумореска „Војко и Савле“.
5. 19 Јануар, Милован Ђилас, добио пасош.
6. Фебруар, Предсадништво СКЈ, представило Предлог за промену устава СФРЈ- неке ингеренције би биле враћене на савезни ниво.
7. 20 Јануар, Роман „Сеобе“ Милоша Црњанског, проглашен за најбољи страни роман, објављен у Француској 1986.
8. 26 Фебруар, Постер за дан младости, Neue Slowenische Kunst, прилагођен нацистички постер.
9. 26 Фебруар, У складу са смерницама ММФ, СФРЈ замрзава плате на четири месеца што изазива талас штрајкова у марту.
10. 16 Март, Словеначко удружење књижевника, организовало велики скуп у Цанкарјевом дому, против предлога за промену устава СФРЈ.
11. 22 Март, Поводом таласа штрајкова, предсадник СИВ Бранко Микулић, изјавио да ће уставни поредак бити брањен по сваку цену, укључујући и војно.
12. 25. Март, СФРЈ замрзнуте цене хране и неких других производа на 90 дана.
13. 26 Март, предсадник СИВ, Бранко Микулић, потписао са Немачком, споразум о избегавању двоструког опорезивања.
14. 8.Април, Почиње штрајк улабинским рудницима угља
15. Април, 7 пленум ЦК СКЈ у Београду-расправа о кризи економског и политичког система.
16. 21. Април, Нови талас штрајкова погађа тешку индустрију, Железара Смедерево и Фабрика вагона у Краљеву.
17. 23. Април, Анти нуклеарни протест у Словенији, СФРЈ разматра изградњу осам нуклеарних електрана до 2000 године.
18. 24 Април, Слободан Милошевић изговара испред демонстраната у Косову Пољу реченицу „Нико не сме да вас бије“, почиње његов успон на власт.
19. 24. Април, отворена Загребачка џамија.
20. 5. Мај Одлагање извршења смртне казне Андрији Артуковићу, из здравствених разлога.
21. 15 Мај-Протесне вечери о Косову у удружњеу књижевника Србије (Француска 7)
22. Мај, Случј „Студент“, напад на овај Београдски часопис због наводног анти титоизма.
23. 12 Јун, СИВ повећава порез за 25% на промет луксузне робе, бензин,пиће,цигарете и аутомобиле.
24. 26 Јун Хиљаду Срба и Црногораца са Косова, долази у Београд, током заседања ЦК, где протестује због етничког чишћења од стране Албанаца на Косову.
25. 30 Јун, Бошко Крунић, нови предсаник предсадништва ЦК СКЈ
26. 1 Јул, СФРЈ доноси нови закон о стечају у жељи да елиминише предузећа губитнике
27. 3 Јул, Савезни завод за статистику изјавио да је годишња инфлација износи 100.6 посто.
28. 18 Август, прво предузеће које одлази у стечај, Титоградски комбинат.
29. 28 Август, Афера Агро Комерц-ухапшен директор банке Агрокомерц, новине пишу о меницама без покрића у Кладушком гиганту Агрокомерц и луксузном животу Фикрета Абдића.
30. 3 Септембар, Азиз Кељменди, војник ЈНА убија четворицу а рањава петорицу војника у касарни у Параћину. СФРЈ негодује, Србија кључа.
31. 3 Септембар, Срби на Косову прете да ће кренунит на Београд ако се не врати ред и закон, док власти желе да увећају интеграцију Албанаца у Југословенско друштво, што ови одбијају јер сматрају да је то асимилација.
32. 9 Септембар, ухапшен Фикрет Абдић, због издавања око милијарду долара у меницама без покрића.
33. 10 Септембар, Усвојена иницијатива за промену устава СР Србије.
34. 15. Септембар, Хамдија Поздерац, шеф савезне уставне комисије и подпредсадник предсадништва СФРЈ, дао оставку под притиском афере Агро комерц, из истог разлога оставку Метод Ротар, директор Љубљанске банке
35. 23 Септембар, Осма седница ЦК СК Србије, коначни разлаз Милошевића и Стамболића.
36. 16 Октобар, протест Српкиња и Црногорки у Приштини, поводом вица о силовању Српкиња, Црногорки и осталих не албанки, који је испричао Фадиљ Хоџа прошле године а који је објављен ове. Бива искључен из СКЈ.
37. 16 Новембар, девалвација динара за 24.6 посто, долар скаче са 433 динара на 1299
38. 9 Децембар, на 11 седници ЦК СКЈ, на којој је разматран уставни положај СР Србије, из СК искључен Фадиљ Хоџа.
39. 14 Децембар, Иван Стамболић, даје оставку на дужност предсадника предсадништва СР Србије.
40. 25. Децембар, Стефан Миленковић, виолиниста, наступа на Божићном концерту у Белој Кући, пред Роналдом Реганом.

На телевизији креће серија „Бољи живот“ и „Вук Караџић“. Излазе филмови „Октоберфест“,“На путу за Катангу“, „Хајде да се волимо“, „Увек спремне жене“…Од музике ту је Рибља Чорба „Ујед за душу“, Октобар 1864 “ Октобар 1854″, „Бомбај штампа“. Брена пева „Хајде да се волимо“ а Тома Здравковић “ Дал је могуће“.

Могуће је. Од те 1987 године до 1991 дели нас још четири године чистог лудила.

Наставиће се…

Драган Томић