Драган Томић, „Деведесете“, 1988. година

Устоличење Слободана Милошевића, 1987 године, био је својеврсан шок за Српску левичарску лелемудију, која почиње да се плаши за свој ескапистички стил живота. Оно шта је Слободан Милошевић донео, јесте промена која је до темеља уздрмала целу структуру апаратчика, која је до тада, слепо веровала да ће увек неко други, њима донети бољи живот. Одједном, дестинације су постале проблематичне, викендице на Јадрану као и разноразна радничка летовалишта, дошла су опасност. Главно питање београдске левице из круга двојке било је-а где ћемо летовати. Ово покреће масивни малограђански бес, одједном, неки Срби са Косова им угрожавају ал инклузив летовања јер српски национализам буди хрватски.

Наиме, левичари из круга двојке, слепо верују да ће СФРЈ бити примљена у Европску унију и да ће им ту тек бити до јаја. Они верују да се проблеми које СФРЈ има могу решити дијалогом и на други далеко разумнији начин од онога који се појављује иза лика Слободана Милошевића. Њихова нада је нека врста трансформације на социо демократски модел, по угледу на скандинавске земље. У њиховим главама идеал је сада Шведска а не Совјетски Савез. По неброајним журкама и окупљањима по дорчолским становима од 100 и више квадрата, воде се успаљене расправе о томе како граџанска алтернатива може превести на миран начин СФРЈ из комунизма у слободно тржиште и Европску унију. Одвојени од реалности, они праве алтернативни универзум у својим кружоцима и траже начин како да се конектују са истомишљеницима у свету.

Код њих влада узнемиреност, мешавина наде и страха, јер реалност се мења и то не на начин на који су они очекивали. У временима које долазе, ова струја, формираће, слабу али врло гласну „алтернативу“ власти Слободана Милошевића, која ће у потпуности нестати након убиства Зорана Ђинђића.

Међутим, сад сам на почетку, у времену када се Србија „усправља“.

Те 1988 године, Милошевић почиње са „уједињавањем“ Србије, познатог као „Догађање Народа“. Користећи положај Cрба на Косову, он под матром солидарности, креира масовни покрет незадовољних који хоће промене ( које Милошевићу требају). Почиње организовање митинга, познатих као „Митинзи Истине“, на којима се кличе само и једино Милошевићу. На сваком, који је процењен као битан, појављују се Срби са Косова као ударна песница Милошевићевог наступа, који својим причама сада већ обогаћеним ДБ измишљотинама, дижу атмосферу до максимума. Косовски капитал, Слободан Милошевић, троши на Војводину, тако да прозивке поводом „аутономашког“ руководства САП Војводине, појачане са Косовским Србима, доводе до тзв „Јогурт револуције“ у којој се руководства САП Војводине елиминишу и постављају људи верни политици Слободана Милошевића. Протести се шире и у Црној Гори, где долази до сукоба полиције и грађана, у сада већ чувеној „Жутој Греди“.

Паралелно са овим дешавањима, струја коју предводи Слободан Милошевић, води битку и са федералним властима СФРЈ. Милошевић не одустаје од својих намера и не обазире се са савезну владу и њене препоруке и претње. Легитимитет за то му дају Косовски Срби и врло агресивне поруке које митинзи одашиљу. Федералне власти имају сасвим други проблем, инфлација је сада 217 посто до краја године доћиће на 250%. Просечна плата је 116 долара.

Сво време Милошевић шаље миксоване поруке, у којима се приказује као борац за јединство Југославије и као чувар тековина народно ослободилачке борбе који се бори против национализма (Албанског) док у исто време креира шатро национализам у Србији како би добио легитимитет за своје акције.

Заправо, он константно представља СФРЈ као неспособну и себе промовише као способног човека који зна шта ради. Вакум настао одласком Маршала, створио је анаксиозност код многих унутар Федерације али не он није био толики колики је Милошевић мислио да јесте.

Главна опозиција Слободану Милошевићу налази се у Словенији, која отворено стаје на страну Косовских Албанаца и критикује Слободана Милошевића као повампиреног Српског националисту који покушава да буде нови Стаљин. Паралелно са критиком Милошевића, ЈНА представља другу Словеначку мету. Тако, 1988, Јанез Јанша бива ухапшен од стране војне полиције, јер је одао „војну тајну“. Са њим бива ухапшено још неколико људи, заставник Иван Броштнер и новинар Давид Тасић.

У Хрватској, Ивица Рачан, оптужује Милошевића да хоће да буде „нови Тито“.

Како година одмиче, ствари се усијавају.

Одједном, досадни политички живот, зомбификоване СФРЈ почиње да сева и пршти на све стране. На ванредној седници ЦК СКЈ у Октобру, Винко Хафнер, прети прстом Милошевићу због његове политике док Васил Тупурковски по први пут употребљава израз „непринципијелна коалиција“.

Талас популзма добија манијакалне димензије, које кулмирнирају у митингу на Ушћу, 19 Новембра, где долази до апсолутне оргазмичне синергије емоција и лудила. Убрзо након тога,долази до смене покраинског руководства на Косову, Азем Власи и Каћуша Јашари бивају склоњени, што доводи до пораста незадовољства и масовних демонстрација у Приштини. Прикључују се рудари из Трепче. Након 1981 године, ово су највеће демонстрације на Косову.

И ако драматично, све ово је само загревање за 1989 годину, када ствари тотално одлазе у три лепе…

Дан Младости 1988…

1988 календар:

1. 1 Јануар, СФРЈ постаје нестална чланица Савета безбедности УН.
2. 3 Јануар, Слободан Милошевић, лакше повређен у саобраћајној несрећи код Шимановаца.
3. 16. Јануар, Прва сланинијада у Качареву.
4. 29. Јануар, СФРЈ и Италија, потписују меморандум о разумевањау, трогодишњи програм сарадње и развоја, по коме ће Италија дати 417 милиона долара помоћи и кредита.
5. 31 Јануар, Недељник „Шпигл“ објављује текст телеграма који би довео у везу Аустријског предсадника Курта Вајхалма са ратним злочинима у Југославији, комисија историчара која се бави његовим случајем не може да нађе оригинал телеграма.
6. 31 Јануар, у Југославији забележен 21 случај СИДЕ у априлу се помиње 34 а у Септембру 40.
7. 10 Фебруар, комисија историчара и експерата, изјављује да је телеграм који повезује Валдхајма са ратним злочинима-фалсификат.
8. 12. Фебруар, Бројеви 8 и 9 „Младине“, уводник „Мамула go home“, критикује продају оружија гладној Етијопији и извештава о употреби регрута у градњи виле Бранка Мамуле у Опатији.
9. 19 Фебруар, Египат тражи од СФРЈ Халида Абдела Насера, сина покојног предсадника, под оптужбом да је финансирао групу која је напала америчко и израелско особље.
10. 21. Фебруар, шимпанза Сами бежи из зоолошког врта у Београду. Исто ради 23 фебруара.
11. 26. Фебруар, у Београду, скуп министара иностраних послова Балканских земаља, иницијатива за забрану нуклеарног и хемијског наоружања на Балкану.
12. 24 Март, у кооперацији са Генексом у Београду отворен први Мекдоналдс, стотине граџана чека у реду.
13. 7 Април, умире Хамдија Поздерац, бивши подпредсаник Југославије
14. Април, Воислав Шешељ са групом истомишељеника, прекинули предавање економисте Бранка Хорвата због његових ставова у вези Косова.
15. 22 Април, споразум СФРЈ и комитета банака кредитора у коме је обухваћено 6.5 милијарди долара дугова банкама (репрограм у виду 18 годишњег кредита са грејс периодом од 6 година на главницу).
16. 26. Април, у Београду установљена награда „Меша Селимовић“, први добитници Дубравка Угрешић (Форсирање романа ријеке) и Милорад Павић (Предео сликан чајем).
17. 1 Мај, издавање новчанице од 50.000 динара.
18. 10 Мај. Афера Агро комерц, прочитана оптужница против Фикрета Абдића, Хамдије Поздерца, менице без покрића у вредности од милијарду долара, помиње се смртна казна.
19. 10 Мај, Штрајкује 3000 радника приштинске грађевинске фирме „Рамиз Садику“, траже мартовску и априлску плату и повишицу од 100%.
20. 10. Мај, Заплењен цео тираж „Младине“ због чланка „Ноћ дугих ножева“, који је најављивао хапшења по Словенији.
21. 14. Мај, Савезна скупштина, подржала СИВ Бранка Микулића, што отвара пут са ММФ.
22. 15. Мај, Раиф Диздаревић, долази на чело Предсадништва СФРЈ након Лазара Мојсова.
23. 16. Мај. Реконструкција СИВ, генерал Вељко Кадијевић постаје савезни секретар за народну одбрану после адмирала Бранка Мамуле.
24. 26. Мај, Предсадништво СФРЈ демантује писање „Младине“ да је војска планирала пуч и хапшења неких интелектуалаца прошлог марта.
25. 28 Мај, СИВ најављује остатак пакета мера, контролу плата и уклањање контроле неких увозних артикала и већине цена. Динар девалвиран за 23.9%.
26. 29 Мај, Конференција СКЈ, критика руководства да економска криза подрива ауторитет партије. ЦК СКЈ добио овлашћење да сазове ванредни конгрес и замени руководство ако се економске реформе не спроведу брзо.
27. 31. Мај. Јанез Јанша, Иван Борштнер и Давид Тасић ухапшени због „одавања војне тајне“.
28. 6. Јун, предсадништво ЦК Словеније, тражи од војног суда да оправда оптужбе против ухапшене тројце.
29. Јун, у интервију „НИН-у“, Слободан Милошевић позива слогу свих националних снага „Србија мора да се конституише као држава, односно као република, без обзира на специфичности, на начн на који су то урадиле друге републике у Југославији“.
30. 17 Јун, демонстрације радника „Змај“ пред зградом скупштине СФРЈ-увод у „догађање народа“
31. 20. Јун Фестивал „Илиџа“ прво појављивање будуће српске мајек, Светлане Величковић са песмом „Ја сам цветак зановетак“.
32. 21 Јун, У Љубљани, велики митинг подршке ухапшенима. Штрај радника „ТАМ“, траже 50% повишице и блокирају међународну пругу. ЈНА тврди да се непријатељство према њеном особљу у Словенији повећало.
33. 30 Јун, Стипе Шувар нови предсадник предсадништва ЦК СКЈ након Бошка Крунића.
34. 6 Јул, Радници „Борова“ пред савезном скупштином, део упао у зграду, траже веће плате. Радници Вараждниског „Вартилена“ исто протествују у Загребу.
35. 9 Јул, у Политици, рубрика по први пут „Одјеци и реаговања“.
36. Јул, Одбор за одбрану слободе мисли и изражавња изнео предлог за критичко преиспитивања историјске улоге Јосипа Броза Тита.
37. 18. Јул, Почело суђење, четворици пред војним судом у Љубљани, пред зградом протести.
38. 25. Јул, Скупштина Србије усвојила нацрт амадмана на Устав СР Србије. Исте вечери ЦК СК Србије, оштро осудио „аутономашко понашање војвођанских комуниста“.
39. 27 Јул, Четворица осуђена на затворске казне у Љубљани (на слободи до правоснажности), 10.000 окупљених пред зградом суда.
40. 28 Јул. Мошти кнеза Лазара, кренуле из Нове Раванице код Врдника у његову задужбину у Раваницу код Ћуприје.
41. 30 Јул, ЦК СКЈ прети оштријим мерама на Косову, позива на заустављање исељавања Срба. Тражи се смена Бошка Крунића.
42. 4 Август, СФРЈ, струја скупља за 40%, железница за 70 а уље 66%.
43. 20 Август, у Титограду и Колашину, масовни митинзи солидарности са Србима и Црногорцима на Косову.
44. 23 Август, Стампедо за хлеб у Титовом Велесу,Македонија, повређено 20 особа.
45. Септембар, афера „Неум“, партијски функционери узимали кредите за изградњу викендица у Неуму.
46. 3. Септембар, Велики митинг у Смедереву
47. 7. Септембар, СКЈ тражи од Милошевића да забрани митинге, што он одбија.
48. 13. Септембар, На Косово послато још 270 милиционера због великих тензија, Српска деца из Прекала бојкотују школу јер их Албанци малтретирају.
49. 14 Септембар, Предсадник савезног одбора СУБНОР-а генерал Петар Матић Дуле, дао оставку јер је критикован као сепаратиста оставку поднео и секретар генерал Душан Пекић који је био са њим у спору.
50. 15. Септембар Митинг радника у Раковици.
51. 16. Септембар Откривен споменик браниоцима Београда у Првом Светском Рату.
52. 18. Септембар, митинзи солидарности на Цетињу и Никшићу
53. 22. Септембар, велики митинг у Краљеву
54. 23. Септембар, 10.000 српских и црногорских средњошколаца, бојкотоју наставу и протестује у Приштини. „Ослобођење“ јавља да су четворица војника ЈНА Албанаца,осуђена за планирање убиства стражара и пљачку војног магацина са оружијем.
55. 24 Септембар, Богољуб Карић, предузетник, одликован „Орденом рада“
56. 28 Септембар, На Косову ухапшено 42 осумњичених за сепаратизам, јер су делили летке у којима позивају на побуну.
57. 4 Октобар, Испред савезне скупштине, радници из Раковице, незадовољни платама-Слободан Милошевић им обећао испуњење захтева као и измене устава СР Србије. На крају рекао “ А сад свако на свој радни задатак“.
58. 5 Октобар, Демонстранти из Бачке Паланке, долазе у Нови Сад. Неколико десетина хиљада људи траже оставке руководства .Руководиоци гађани јогуртом.
59. 6. Октобар, Сукоб демонстраната и милиције, Милован Шогоров и предсадништво СК Војводине дају оставке. Успела „Јогурт револуција“.
60. 7. Октобар, анти бирократска револуцијау Црној Гори,започиње са масовним радничким демонстрацијама, траже се веће плате и подршка Слободану Милошевићу.
61. 8 Октобар, Милиција разбија демонстрције око Црногорске скупштине, на „жутој греди“ бачен сузавац.
62. 9 Октобар, предсаник предсадништва Раиф Диздаревић, обраћа се преко државне телевизије, упозорава на могућност ванредног стања.
63. 9 Октобар, два вагона експресног воза Скопје Београд-искочила из шина, код Лапова, 33 погинула.
64. 13. Октобар, Црногорски секретар за унутрашње послове, Лазар Ђодић поднео оставку, петиција радника бањалучког „Руди Чајевац“. Ивица Рачан оптужује Милошевића да хоће да буде нови Тито.
65. 14. Октобар, интервију предсадника предсадништва Словеније Јанеза Становника, у коме он оптужује Слободана Милошевића за стаљинистичке тенденције и намеру да оствари превласт у федерацији.
66. 14 Октобар, СИВ најављује олакшавање програма штедње.
67. 15 Октобар, Милошевић даје интервију, биће уставне кризе ако Србија не добије већу контролу над покраинама.
68. 16. Октобар, Миланко Реновица и Кољ Широка, чланови предсадништва ЦК СКЈ дали оставке.
69. 17. Октобар, Ванредна седница ЦК СКЈ, Васил Тупурковски користи израз „непринципијелна колаиција“, Винко Хафнер прети прстом Милошевићу.
70. 20 Октобар, око 40.000 Срба протестује у Косову Пољу, због гласа неповерња Душану Чкребићу.
71. 22. Октобар, Савезна скупштина одобрила уставне амадмане-више тржишних механизама, Србија има већу контролу над Косовом.
72. 25 Октобар, Предсадник црногорског извршног већа, Вуко Вукадиновић даје оставку, након што пет чланова владе није добило поверење у скупштини.
73. Јесен, покрет имама у БиХ, поводом односа у исламској заједници.
74. 17 Новембар, на седници покраинског комитета СК Косова, смењени Азем Власи и Каћуша Јашари.
75. 17-21 Новембра, масовне демонстрације Албанаца у Приштини поводом смене Азема Власија.
76. 19. Новембар, Масовни митинг на београдском Ушћу
77. 23. Новембар, Косовска влада, забранила јавна окупљања и групна путовања.
78. 25. Новембар, Алија Изетбеговић пуштен из затвора
79. 25. Новембар, Амандмани на устав СФРЈ, више независности за државне и приватне фирме, право на штрајк, утростручен земљишни максимум, могућност акционарства.
80. 27. Новембар, демонстрације Хрвата испред Југословенског конзулата у Сиднеју, један од демонстраната погођен у врат приликом покушаја прескакања ограде.
81. 1 Децембар, Бахрудин Бједић, генерални козул СФРЈ у Чикагу и Винко Мир шеф њујоршког огранка Љубљанске банке, оптужени у САД за прање новца.
82. 2 Децембар, влада Аустралије затворила југословенски конзулат у Сиднеју, јер није хтео предати полицији чувара који је пуцао на демонстранта.
83. 5. Децембар, Косовски ПК одбио повратак Каћуше Јашари и Азема Власија на положаје и оценио да новембарске демонстрације у Приштини су биле спонтане и нису биле анти југословенске.
84. 28 Децембар, Савезна скупштина, одбија закон који је потребан за наставак подршке ММФ
85. 29 Децембар, Савезна скупштина усвојила закон о предузећима.
86. 30 Децембар, Предсаник СИВ, Бранко Микулић, дао оставку, инфлација 250 посто, први пад југословенске владе од 1939 године.

По целој Европи таласи незадовољства и штрајкови, комунизам се распада, Горбачов покреће перестројку, изнад Локербија експлодира Пан Ам-ов авион,руси се повлаче из Афганистана, завршава се Ирачко-Ирански рат.

СФРЈ је остало још две године живота.