Ако Српски свет није ни национално, ни територијално ни државотворно питање, поставља се питање, зашто је он релевантан? Ако је Српски свет свет вредности које нису у стању да одреде територију, дефинишу нацију и успоставе државу, онда ово значи да се ни територија, нити нација нити држава могу градити на темељима тих вредности. Поставља се питање, зашто, за који курац красни, се перманенто инистира да су ове вредности управо темељи и нације и територије и државе? Пошто Српски свет не дефинише нити територију ни државу ни нацију, градити територију, нацију и државу на темељима вредности Српског света значи не градити ништа од наведеног. Логички ово тако испада, међутим одговор није тачан, јер Српски свет, као систем вредности на основу којих није могуће изградити нацију,територију и државу, ствара уствари негацију свега овога.
Српски свет ствара анти државу, анти територију и анти нацију.
У својој привржености Српском Свету, ми смо креирали Југославију која је антипод Српској држави (тј која је анти-држава). Ми смо ушли у заједницу са осталим словенима на простору Југославије, слепо верујући да смо једна нација а добили смо нације које су анти-српске. На оснву Српског света хтели смо да створимо територију а добили смо анти-територије.
Коначно, свака власт која се успоставила у Србији, јесте фундаментално анти-српска јер нити је конституисала српску државу, територију и нацију. Није ни могла да је конституише јер, свака српска власт, перманентно полази од вредности Српског света која онемогућавају конституисање свега горе наведеног.Ово се дешава из простог разлога, веома лако објашњивог али исто тако тешког за разумевање и прихватање.
Наиме, и ако је ништавило, Српски свет постоји. И није празан. Српски свет је реалан, без обзира на то што се не може дефинисати.
Српски свет је свет туге.
Разлог за ово јесте да, кроз историју, масовна страдања, геноциди и етничка чишћења су саставни део српскг постојања. Од губитка суверенитета, погибије властеле на Косову 1389, Отоманских каспљења, сечења глава, набијања на колац, драња и осталих калифатских метода наметања Божије воље до 20-ог века, где се на масовне погибије, додаје се нови садистички садржај а то је негација злочина и њихово стављање ван контекста. На овај начин, на бол за изгубљеним, додаје се и дубоки осећај неправде.
Траума тако, постаје део идентитета и наставља да омета развој, али овај пут, изнутра. Тачније, траума, попут инфекције, држи те ране перманентно отвореним и подложним новим повређивањима, што чини да је живот са њима неподношљив. Због тога, јавља се потреба да се идентитет одбаци и замени нечим другим, што ће бити мање болно.
На овом месту, настаје тај механизам трансмутације, јер се кроз фантазију, реалност замењује фикцијом и фикција се доживљава као реалност. Фикција која се доживљава као реалност, није лаж, већ конфабулација, без обзира на то што је једанко неистининта и не реална као лаж. Да би била лаж, мора постојати свест о истини која се жели сакрити и заменити лажним садржајем. У случају конфабулације, свест о истини не постоји, већ постоји само лажни садржај који се тумачи као истина.
Међутим, како није реална, ни једна конфабулација не може да издржи тест времена и свој контакт са реалношћу, тако да је Српски Свет у перманентном покрету. Он се руши и гради у исто време, што доводи до осећања „лоше бесконачности“, заробљености унутар циклуса бесмисла и безидејности.
Као у црној рупи. у том свету где је прошлост будућност а будућност прошлост, могуће је имати управо то, бескрајну садашњост. Време у Српском Свету не тече линеарно, већ стоји, док се се сам свет креће кроз њега. Због тога је могуће да ствари које су се десиле пре сто и више година, имају исту вредност као да су се десиле сада, јер су се оне и десиле али се у исти мах и дешавају. Време је „снимљено“, попут неког видео клипа и могуће га је паузирати,убрзати, вратити на почетак или крај.
Због тога, Српски Свет у реалном свету доживљава константне репризе и на њих реагује исто.
Са летаргијом и ужеглим емоцијама. Међутим више од свега, са бескрајном досадом познатијом као- амбивалентност или народски речено….
Курцобољом.
Наставиће се…
Драган Томић.
P R E V R A T 