Pravi Srbi ne glasaju jer znaju

„Pravi Srbi“ su poznati kao racionalan i prefrigan narod, pa ih u svakoj prilici treba slušati i njihovim se savetima radovati.

U vezi sa predstojećim izborima na kojima se bira govno ili balega, Pravi SrBi su saborno jednomisleni u tome da ne treba glasati za ideje i ideologije, za puste snove od kojih „nema ništa“ već treba gledati svoja posla, glasati za manje zlo jer zna se od čega se živi tj. u se, na se i poda se što znači: kud svi Turci – tu i ćelavi Mujo.

Dakle kraj je istorije, ideologije su fejk, svi lažu i samo naivni glasaju za ono što čuju, Pravi Srbi poseduju ZNANJE da su teorije zavera prava istina, nikako NE VERUJ SVOJIM OČIMA/UŠIMA, veruj u ono što oni BEZ IKAKVE ODGOVORNOSTI U BILO KOM POGLEDU smatraju.

Znači ne treba verovati Raduloviću jer je „stečajni upravnik“ niti Ponošu jer „ima putovnicu“… Ne verovati Vučiću „jer je Šiptar“ ni Obradoviću jer ne pita „gde bežite?“ (kratko ulazni) nego „gde bežiiiiite (dugo silazni akcenat )?“
Glup je svako ko glasa za „opoziciju“ jer je ista zastupnik stranih i interesa postpetooktoobarskih lopova, ali posebna i opasna vrsta idiota su oni koji glasaju za vlast jer uz pomoć tvog (nikako ne mog!) glasa ista pere pare ukradene od dužnog i ružnog naroda, pretvara ih u lične investicije i bogati se na račun sledećih pokolenja…

Ono što je zajedničko obema „filozofskim školama“ jeste aksiom po kome kako god da se okreneš – dupe ti je pozadi.
Kako god da glasaš – neko će tvoj glas zloupotrebiti za svoje sitne potrebe i svoj lični interes.

A svi bi moglo da bude drukčije kada bismo samo za trenutak mogli da se izdignemo iz „realnosti“ tipa „svi su isti!“ i napravimo organizaciju ljudi koji su svesni da je problem u sistemu a ne u ljudima.

Ljudi su upravo onakvi kakvim ih pravi loš sistem.

Šta oni koji će umesto za Vučića glasati za Ponoša ili Boškića zapravo očekuju od predsednika Republike Srbije?

Ništa, osim da ono što danas Vučić radi za svoje naprdnjake, neki od ove dvojice nakon pobede na izborima nastavi da radi, ali ovog puta za njih lično i personalno.

Mada smo po ustavu parlamentarna demokratija, ovde se tradicionalno konj veže gde ti gazda kaže, pa se tako podrazumeva da nema veze šta kažu zakoni, važno je SAMO ONO što basta alfi mužjaku – predsedniku.
Osim ako se on preziva Koštunica ili Nikolić – onda je najvažnije šta basta predsedniku vlade.

Pošto je to tako, ja bih molio školovane i pristojne (pre svih) Srbe da me posavetuju kako da se opredelim i glasam, ne za stranke (jer one nemaju program nego alfa-qronje), već za kog vožda tačno i konkretno:

dakle, ja sam salašar iz zapadne Bačke, sve do preuzimanja vlasti od PPV Vučića, najveći konkretni problem mi je bio kako iz sokaka izaći na asfalt… Pisao sam peticije lokalnoj vlasti, bio u delegaciji za razgovor sa pokojnim kradonačelnikom koji ni nakon 45 minuta razgovora nije shvatio u čemu je problem i šta to mi oćemo, a kad sam mu rekao da naša deca u gumenim čizmama pešače kilometar do autobuske stanice (ili ih prevozimo traktorom kao prasiće) iskreno se začudio i rekao doslovno: „Pa gospodine Pavkov, i kad sam ja bio dete – salašarska deca su kaljava dolazila u školu…“.
Malko se najedijo kad sam mu rekao da je on bio dete u XIX a ova deca žive u XXI veku, ali ne mari, čovek je bio političar pa…

Da ne tupim – nakon preuzimanja vlasti od „demokrata“, Vučićev čauš u obličju sekretara MZ je došao i pitao šta nam treba… Mi svi graknuli „PUT!“, a on rekao nema problema. Za petnaest dana došli neki kamioni i počeli da prave gomilu tucanika, sutradan mašine ga razgrnule i ugazile, to je bilo pre osam godina a prošle godine su sa dva kamiona tucanika popunili rupe i ugazili valjkom.

Ono jes da mi kao legalisti i čoveku posvećenom procedurama nije baš bilo pravo što nije bio raspisan ni tender ni javna nabavka, da je od papirologije bila potrebna samo izjava svakog od nas da se u javnom interesu odričemo dela privatnog zemljišta ali mi smo dobili put!

Dakle, za koga bih ja sad sledeći lični interes trebalo da glasam? Za Ponoša koji jasno kaže da je eksponent NATO sa državljanstvom neprijateljske Hrvatske i koga podržava bulumenta sineqrčića svih fela od umišljenih umetnika do NGOvnara, od koga se ne može očekivati nikakva aktivnost u moju korist, barem dok se dva-tri puta ne prekreče sva pozorišta, ne sruše kič-fontane i spomenici, poruši „vučićeva zadužbina BG/H2O“ i ono sranje iza Nebojše, za Boška koji nema pojma šta hoće (ali barem sad zna šta neće što je kapitalna promena u odnosu na 2012. godinu) ili ZA VUČIĆA KOJI JEZDI SRBIJOM I ISPUNJAVA ŽELJE GRAĐANA I SELJAKA KOJI GA PODRŽAVAJU?

Da li (opet) ja treba da idem na barikade da bi neki od vas uživao u Šopenovom nokturnu bez da mu pored nogu stoji plastična kofa u koju curi sa plafona, ili bi možda bolje bilo da SVI ZAJEDNO sednemo i odredimo prioritete, pa ko OBEĆA i OROČI da će ih rešiti – da glasamo za njega bez obzira koju politiku na papiru zastupa (jer smo se valjda saglasili da „to tako samo piše“), a ako slaže – odmah novi izbori i glasanje za njegovog protivnika? Eto, ja nisam pametan, haj’te vi