Драган Томић, “ Украјина 2022- крај почетка“

„Велико раздвајање“, јесте процес који означава крај једне ере у којој је свет мање више био кохерентан и стабилан. Односи унутар њега су се мењали али се правила нису мењала. У светској историји било је много ратова и криза, локалних, регионалних, па и светских, као што је овај, међутим, проблем је што овај то није. Овај рат је само врх леденог брега, предходница читавог низа догађаја који следе и који ће до темеља изменити садашњу цивилизацију.

Сам по себи, сукоб у Украјини могао би се сматрати, условно, увећаном верзијом рата у Хрватској са идентичном идеологијом, ставовима и коренима. Једина је разлика у томе што су са обе стране „православна браћа“. Реалније је посматрати сукоб као рат између Војводине и остатка Србије, што чини овај сукоб у основи, цивилизацијским сукобом.

Како се дошло до овог стања дуга је прича, али по мом схватању, не разликује се много од оне којом је стварана мржња код Хрвата према Србима, а касније код покатоличених Срба од којих су неки постали најжешће усташе. Ради се о мешавини верског утицаја католичке цркве и Европске државе као оквира унутар кога православни живаљ доживљава духовну трансформацију и постаје свестан православне „курцобоље“. Наиме, он постаје изложен логици, уместо само емоцијама и одједном му постаје јасно да је ово у шта је веровао раније, голи курац. Када то схвати, то бива награђено било џаком брашна, било неким другим повластицама које нико не може да му тек тако одузме уз помоћ „воље“, већ институције Европске државе поступају ПО ЗАКОНУ, где је све мање више, транспарентно, јасно и предвидиво. У том моменту, свеже конвертовани православац почиње исконски да мрзи православље и православну државу, јер је доживљава као превару и као лаж. Као погрешан светоназор, који не води нигде до у учмало таворење и распад. Та његова мржња, заправо, је туга и бес, јер дубоко у души, православље јесте меко и птико, његов наратив је далеко лепши и милији од католичког, верници би рекли да је хришћанскији, међутим на томе се оно завршава. Оно не гради ништа, не гради државу, не пише законе, не успоставља правила, све је тако аморфно, нејасно, апстрактно да се са њим ништа не може урадити. Мржња новоконвертованог православца јесте туга што православље не жели да буде логично и што у разуму и логици види непријатеља, што га чини тако инфериорним и примитивиним у односу на католичанство. На том месту у њему се рађа жеља да га уништи и тиме је његова трансформација комплетна.

Украјина је пример да се не мора формално бити католик да би се био усташа. Са обе стране су православци, само што православци који су били изложени аусторугарском утицају, презиру и мрзе православце који су остали под утицајем Русије и желе да их истребе.

Абнормално високи губици руске војске у Украјини, само потврђују разорни утицај „православне курцобоље“. Данас су Украјинци успели из ВБР-а да им погоде фрегату у Црном мору, што је посебан шамар престижу руске моранрице, ако је иста, исти имала икад. Британски антитенковски системи буквално масакрирају руску технику, док уништене конвоје нико више и не броји. Рачуна се да је Русија изгубила 10 посто логистичких капацитета до сада. За овим не заостаје ни авијација, где се влажан сан сваког срБског патриоте , Сухој, редовно претвара у буктећу олупину. Ту су и „ђавоље кочије“ и Камови, који редовно трпе шамарање од украјинске ПВО.

Да се не лажемо, овде не ратују Украјина и Русија, већ НАТО и Русија и на војном плану, Русија напредује, али трпи несразмерно велике губитке, тако да што се мене тиче, са војног аспекта, Руси су губитници у овом рату.

Но колико су у рату губитници, апсолутно јебу мајку на енергетско економском плану. Са ценом гаса од 4000 долара, или евра за 1000 кубних метара, Руси ће наплатити ову војну авантуру дебело. Биће и за одштету и још по нешто.

Заправо ово у Украјини, може се сматрати рађањем једног новог света, света скупе енергије и вискоих цена у коме неће бити мнго места за лелемудање. Тачно је да ће ова нова поствка тражити рационалније трошење енергије, међутим проблем је што је јефтина енергија створила армију идиота који нису рационални.

То сало, које се таложило скоро век, ће морати да оде, било дијетом, било липосукцијом.

Драган Томић.

Jedno mišljenje na „Драган Томић, “ Украјина 2022- крај почетка“

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s