Aleksej Mozgovoj: Pismo ruskom narodu

Ми, оклеветани и опљачкани, имамо само заједнички сан – о праведној држави. Украјинци о великој Украјини а Руси о великој Русији. Али у суштини, ово је један велики сан подељеног народа који већ 25 година жуди за својом Отаџбином.

Главна ствар којом се баве медији је да не буде добрих осећања међу нашим народима.

Добар рат је бољи од овако лошег мира. Рат ће бар отворити очи нашем народу да види ко смо ми, а ко је наш непријатељ. Osim ako neće – prim.DrP, jer:
Олигарси нису ни Руси и Украјинци. Они су једно, за разлику од нас.

Браћо! Видим како нам непријатељи, поделивши наш народ, припремају велики рат. А мој народ није ни руски ни украјински. Мој народ је један. И не желим да знам ништа друго. Као што се човек, ако нема руку или ногу, сматра богаљем, тако је исто и подељен народ.

Нама Русима, Украјинцима, Белорусима је завештано да будемо заједно. А то што смо ми данас полудели и мрзимо једни друге је главна оптужба против нас – прекршили смо овај завет.

Шта нам је фалило, браћо? Земље? Погледај колико је имамо, земље. Слободе? Да ли смо убијајући једни друге постали слободнији? Или смо можда желели добар живот? Тегле слатког и корпе колача? Па да ли је то заиста постало скупље од рођеног брата

Ја мислим да ми једноставно немамо довољно љубави за нашег брата. Заборавили смо шта је светиња рода. И зато нам долазе странци и постају први у нашој кући. Сада нас ти странци, којима смо веровали више него својима, подстичу, и под њиховим лукавим говорима о величини руског и украјинског народа, ми се међусобно убијамо.

Пишем ово писмо са болом за свој народ. Ја, православни козак, био сам принуђен да браним своју земљу од своје браће по вери. Да ли је било могуће смислити нешто подлије од тога?

Данас се јасно види да се са украјинском војском више није сукобила војска, већ је подељени православни народ устао један против другог.

То је постало могуће јер смо 1991. изгубили заједничку домовину – Совјетски Савез. Тада су непријатељи уништили државу, а данас ломе и завађају њене делове. Ништа нам није остало: ни наша култура, ни образовање, ни наши рудници и фабрике. Али то је још увек само пола невоље. Главно што смо изгубили су наша браћа. Сада нам то просто усађују , и ми верујемо да су Украјинци слуге Запада, а Руси агресори и освајачи.

Ми, оклеветани и опљачкани, имамо само заједнички сан – о праведној држави. Украјинци о великој Украјини а Руси о великој Русији. Али у суштини, ово је један велики сан подељеног народа који већ 25 година жуди за својом Отаџбином. Не за државом олигараха и издајника, као што су московске и кијевске колоније, већ за нашом јединственом словенском државом. И свеједно ми је како ће се звати – Кијевска Рус, Московска Рус, Новорусија, главно је да ће то бити Нова Русија, наш заједнички дом.

А док ми убијамо једни друге, наши џелати нас скоро отворено наговарају на убиство. Глуме нам на руској и украјинској телевизији, или вређањем украјинског народа – називајући га фашистичким, или вређајући руски народ, називајући га окупатором. Из „објективних руских медија“ не могу се чути речи саосећања за несрећне Украјинце. Тамо вам неће рећи ко је цео народ гурнуо у духовну катастрофу. А ни сами Руси више не чују своју браћу. Они су, као и Украјинци, били уљуљкани у „патриотске“ лажи о сопственој величини, њима су распламсали ситни национални понос и бахатост. Главна ствар којом се баве медији је да не буде добрих осећања међу нашим народима.

Нашта смо спали, браћо, вређајући једни друге! Зар смо толико слепи да не видимо праве непријатеље? А шта су урадили на Украјинској земљи? Оно што раде јеврејски нацисти, који су преузели власт, упада у очи својом промишљеном злобом и мржњом према нашем народу. Они не само да уништавају села и градове Донбаса. Они овде уништавају украјинску војску, мељу је у котловима и бесмисленим нападима. Њихови лекари, њихове санитарне бригаде секу на комаде војнике Оружаних снага Украјине и цивиле Донбаса, сакупљајући овде богат плен људских органа који рекама шаљу у Израел, Европу и Сједињене Државе. Они већ отворено изјављују да у Украјини граде Нови Израел. И то раде заједно са руском олигархијом, чије специјалне службе овде убијају независне војне команданте. И сви смо у рату једни са другима.

Изненађујуће, једино место где је руска власт трајала само једно пролеће била је Новорусија. Можда смо је зато тако пажљиво чували и тако жестоко борили за њу, јер смо осећали да је то последње што имамо. Сада нам и то последње одузимају. Не територија, не. Убијају оно главно – веру у правду и у људе, који су се залагали за ту идеју. А без тога, коме треба територија? Да напуниш стомак, пијеш вотку по кафанама и културно преживаш у ропском појилу?

Чтобы набивать чрево, пить по кабакам водку и культурно прозябать в рабском стойле?

То се може радити и у колонијама. Добар рат је бољи од овако лошег мира. Рат ће бар отворити очи нашем народу да види ко смо ми, а ко је наш непријатељ.

Позивам своје саборце, позивам оне који су данас у редовима и будуће ратнике. Ми нисмо могли да другачије урадимо, нисмо имали избора. Али ви будите мудрији од нас. Не верујте својим непријатељима. Не верујте ни Москви ни Кијеву. Ни добром, ни лошем. Ни победама, ни поразима. Чак и да вам дају цео Донбас, од Славјанска до Мариупоља, чак и да вам дају целу Новорусију, немојте им веровати! Они ће све претворити у пораз. Власти у Русији и Украјини су у истим рукама. И тамо и овде специјалне службе служе јеврејским олигарсима. А њима је свеједно ко сте ви – украјински националиста или руски добровољац, писац Олес Бузина или командант јединице Александар Беднов.

Људи Донбаса! Руси и Украјинци! Браћо!

Наша жртва није узалудна! Није узалудна ни за оне који су стали у одбрану Донбаса, ни за оне који су стали за јединство Украјине. Наша заједничка несрећа је што су наши идеали завршили у рукама ниткова који су, играјући на патриотска осећања руског и украјинског народа, организовали овај рат за нас.

Ускоро ћемо сви ми – Руси, Украјинци, Белоруси морати да се боримо за јединствену државу заједно са свим народима који су некада отпали од наше Отаџбине. И морамо захвалити Богу што су нам се уочи великог рата открила лица наших истинских непријатеља, који су 1991. године поделили наше народе и још држе своју власт на нашој земљи, организујући у њој преврате и Мајдане, а потом нас завађају у грађанским ратовима. Али рано се радују! Овде, у Новорусији, у лонцу братоубилачког грађанског рата, кује се оружје велике освете, које ће проћи кроз земље Русије, Украјине и Белорусије и сагорети ову васељенску нечистоту.

Зато вам кажем: наша жртва није узалудна! Овај рат неће поделити наше народе. Срамота за проливену братску крв биће јача од фатаморгане независности. На крви војника-мученика, на братској крви руског и украјинског народа, васкрснуће наша јединствена држава. За нас као звоно на узбуну звуче речи светог Лаврентија Черниговског: „Као што је немогуће поделити Свету Тројицу – Оца и Сина и Светога Духа – то је један Господ Бог, тако је немогуће поделити Русију, Украјину и Белорусију – то заједно је Света Русија!“

Зато се обраћам вама, браћо, да увек видите правог непријатеља и не дижете руку једни на друге.

Više na:

(vaseljenska.com)