Драган Томић „Визија 2030“, део 3.

Настављмо.

Сума предходне анализе јесте да оно шта БЕГЕ 2030 чини конкуретним у односу на нешто, јесте у суштини само и једино БРЗА ЗАБАВА која се своди на дрогирање,проституцију и ждрање&локање, замаскирану под синтагмом „богати културни и ноћни живот“. Наслеђе је сравњено са земљом како би се изградиле неодрживе куле и торњеви тако да што се тиче богатог културног наслеђа, од тога је остао једино Калемегдан и ту је једина препрека количина експлозива потребног за њеогово рушење. Калемегдан и заправо цео тај појас који је требало да буде нешто што се зове Стари град, већ одавно је обесмишљен модерним садржајем у виду тржних центара, продавница, ресторана и разних других зајебанција. Уместо да буде заправо музеј, који ће информисати људе где су и одакле потичу, тај део града се не разликује ни по чему од било ког другог дела града осим можда по томе што поседује две улице где вас неће прегазити ауто неке особе која се враћа из богатог културног и ноћног живота. Наравно те особе могу без проблема да вас набоду на тротоару када се проводе али ајде да не цепидлачимо.

Све у свему, конкурентна урбана економија БЕГЕ 2030, пашће на испиту из веома простих разлога. Као прво неодржива је. Цела поента обор елите јесте брзо богаћење и да би то урадила она је направила инфраструктуру која одише луксузом тако што је ископирала свецку „архитектуру“, потпуно превиђајући да светска модерна архитектура апсолутно зависи од јефтине енергије. Лако је Американцу да баци пар милијарди долара у облакодер од 100 спратова када нафта која покреће читаву индустрију потребну за његову изградњу се добија тако што се искрцају маринци. Међутим проблем је што Американац у тај облакодер од 100 спратова усели фирме, усели Волстирит који наставља да генерише профит а Србин у Београд на води усели Тигра који пиша у уста манекенкама.

Но Београд на води је осуђен на пропаст јер чим Бош пумпе зарибају јер нема делова а нема делова јер је сам Бош у курцу због санкција, почеће да се пење влага која ће без проблема појести металне конструкције које пак неће моћи да се одржавају јер хемија и лакови су исто продукт петро- хемије. Па онда комплексни профили, па гомиле осталих кураца палаца, све то што је могло да се догна и прода, све то ће нестати у временима која долазе и остаће само зарђали скелет и огромна рупа у буџету БЕГЕ 2030 јер трговачка обор елита је овим потезом себи пуцала у главу изградивши дућан чије одржавање ће појести сав профит. Друго, питање је да ли ће и бити туриста, собзиром на сиромашење Европе. Београд је трговчки центар Балкана само у главама обор елите, из простог разлога јер то је једно шта она зна да ради а не зато што је то тако у реалности и наступајућа екномска и технолошка контракција ће ко из пичке распршити снове које је ова поремећена класта у Србском друштву сањала.

Но да се вратимо на следеће поглавље а то је ДРУШТВЕНА ОДГОВОРНОСТ и ЈЕДНАКОСТ.

За ово поглавље, ПДФ се отвара. У суштини под друштвеном одговорношћу се сматра брига о пензионерима, инвалидима, Ромима и сиромашнима.

1.Активно старење и брига о потребама најстаријих

2.Београд без баријера

3.Брига о породици и деци без родитељског старања.

4.Заштита деце са сметњама у развоју и брига о њима

5.Унапређење социјалног положаја Рома

6.Борба против сиромаштва и економске зависности од других.

7.Социјално становање.

Активно старење

Да би се активно старило у БЕГЕ 2030, пажња се усмерава на:

-Јавни простор и зграде које имају посебне издвојене делове који су прилагођени потребама старијих.

-Саобраћај се прилагођава потребама старих, где БЕГЕ 2030 као најсолидарнији град за само 4 евра омогућава старим лицима да се возе јавним превозом.

-Становање. Потребно је учинити све како би стари људи живели лагодније и у том смислу треба решити проблеме буке,физичких препрека, непланског заузимања прилаза до чињенице да су многи од њих слабије материјалне моћи те да не могу баш да одржавају зграде у којима живе.

Због тога мора се улагати у реконструкцију зграда од којих је већина у централном делу града како би новац сачували у друге сврхе и живели у примереним зградама.

-Заштита од сиромаштва.

Овде сазнајемо да су жене изложене сиромаштву јер или немају пензију или је она ниска. Онда су ускраћене за самостално располагање новцем и коначно дуже живе па су стога изложеније финансијској зависности.

-Учешће у друштвеним активностима.

Старијим суграђанима ће бити пружена подршка да наставе да се баве својим професијама кроз посебно осмишљене конкурсе и предузетништво старијих. Град ће пружити подршку клубовима пензионера.

-Поштовање социјалне инклузије старијих.

Самачки живот, нарушено здравље и лошији материјални положај могу бити препреке за социјалну инклузију.То се решава бесплатним картама за све и свашта.

-Комуникација и информисање.

Потребно је унапређење међу генерацијске сарадње и солидарности кроз подстицање садржаја који ће помоћи старијима да користе нове технологије и апликације.

-Здраво старење у здравом граду биће један од приоритета у БЕГЕ 2030.

-Градско учешће и запошљавање.

Ух, већ ми је мука.

Из ове срцепарајуће приче, препуне општих места, зачињеном Дизнијевом утопијом, добија се слика о сиротим пензионерима добре душе, који су осиромашили и који немају са ким да се труже и који гладују и умиру сами у становима престонице. Треба им помоћи и херојски БЕГЕ 2030 је то схватио.

Решење ове тмурне ситуације, БЕГЕ 2030 види у томе тако што ће им дати са џабе да се возе ГСП ом, да за џабе иду у позоришта и музеје, да ће инклузивно да их изолује у парковима и другим јавним местима, да ће им клубове да могу да се баве хобијем и да ће им солидарно дати шансу да почну да се баве сопственим бизнисом у 75 години. И све то ће моћи да обављају онлајн преко апликација из удобности свог сиромашног стана али срећни јер имају БЕГЕ 2030 који брине о њима а не деца и унуци.

Познајући обор елиту сада већ добро, правило да ни код бабе нема за џабе, дозволићу себи да сумњам у добродушност БЕГЕ 2030.

Обор елита је направила од Београда перманентни растући трошак, базирајући комплетну конструкцију на јефтиној нафти која пак производи јефтине кредите. Како је та прича сада завршена, обор елита, собзиром да не живи у реалности и није рационална, тежиће да по сваку цену очува илузију коју је креирала а то значи да ће ресурсе са којима располаже и који су у сталном опадању, тежити да што пре уложи у пропалу причу, надајући се да ће ово проћи и да ће моћи да настави по старом. Проблем је што ово неће проћи, јер ово није криза ово је слом досадашње цивилизације изазван крајем ере јефтине нафте и ствари никада више неће бити исте.

Наравно да обор елита ово не види нити разуме. Она не може да види јер спава и сања реалност нити може да разуме јер, презирући рад и образовање, она није у стању да ментално схвати са чим се суочава. Она види само делове надолазећег хаоса али није у стању да га процесуира.

Због тога, обор елита, сходно својој бездушној психопатској црти личности, се одлучила на канибализацију како Београђана тако и Србије.

Не постоји бољи начин да баби са пензијом од 20.000 одузмете стан или трошну кућу на доброј локацији, од тога да јој изградите рампу да не мора да се јебава са степеницама, тај посао дате ортаку и куму, онда јој дате бесплатну карту са којом може да оде до супер маркета, купи два леба, јер то је од прилике њена куповна моћ и онда када се врати, може да погледа на апликацији где се даје представа за џабе. Само проблем је у томе што паметни уређаји коштају као и претплата.

Ако хоће да излази у парк, онда јој тутнете обор, где може до миле воље да сећа живота који је живела док гледа како гомила распосајасних клинаца урла док разбија пивске флаше, бесна јер нема пара за сплав, БМВ, кокаин и стан у Београду на води у којем може да пиша у уста манекенкама.

Замислите само на колико места је та баба могла да поломи кук и да се евакуише у рај пре времена ослобађајући локацију за неког инвеститора.

А тек око запошљавања. То је тек права ствар. Кад изнесе своје саксије на улицу а ви јој одма крнете фискалну касу и стрпате је у паушалце где ће плаћати порес од 3000%, а ако нема доведете јој комуналну милицију да је прво ослепи са соколовим оком а онда набилдоване комуналце да је набоду јер је покушала да завали кактус на црно. И како нема то да плати, крнете јој извршитеље да је избаце на улицу а локацију јој узмете и ту изградите неку инвестицију.

А да не говорим о лепотама заразе по ГСП бусевима у којима се вози за Џ.

Иди бегај, комбинација је врх.

Ово је лешинарска самилост, у којој обор елита попут белоглавог супа крстари небом и надгледа кад ће ко да цркне и то зове бригом. Бригом за себе и систем, не за умирућег.

Еколошки.

Проблематика са овом поставком је више но једноставна.

Наиме ако сте од града направили Киоск, ви сте тиме покидали урбану таписерију која држи те људе задједно. Уништили сте њихов идентитет. Да ли заиста неко верује да ће вана би старлета из унутрашњости стати на пешачком прелазу док се вози кући у џипу од Тигра, пијана јер је остатак ноћи покушавала да испере укус његове мокраће из уста са скупим коктелима у неком сепареу престонице? Па неће, она воли паре али презире себе, презире град, презире БЕГЕ 2030 и апсолутно је боли пичка за бабу на пешачком прелазу. Зашто би ико биринуо о било коме када је ту да само нешто узме и иде даље. БЕГЕ 2030 је проточни бојлер, он не акумулира ништа. Он на брзину троши огромну количину енергије да би урадио мало али брзо.

На неком космичком нивоу, трагична истина лежи у томе да ти сами старци што труну по становима у центру, јесу заслужили такву судбину. Социјализам је креирао толику масу неспособних дронова који су се удавали јер „је дошло време“ и одгајали децу без љубави, само зато што је „такав ред“. Та деца сада им враћају једнако тако како су и одгајана. Без љубави и без бриге.

Наставиће се…

Драган Томић