Драган Томић, „Српски свет-Корени зла“, део 1.

Мора се вратити на почетак.

Постоји неколико догађаја,тј кључних места у, условно речено новијој, историји света која ће трасирати пут Србије на место где је сада и који ће обликовати, не само њену историју него и њу саму. Тачка почетка је Први Српски устанак, 1804 године, међутим, пре Првог Српског устанка су се десиле неке ствари које ће кључно утицати на општи ток догађаја.

1. Пад Москопоља 1769 године.
2. Амерички рат за независност, вођен од 1775 до 1783 године.
3. Ерупција вулкана Лаки на Исланду, 1783 године.
4. Француска револуција, 1789-1799 године.
5. Аустријско-Турски рат 1789-1789 године.
6. Наполеоново доба, ратови вођени у од треће коалиције па до краја.

• Москопоље.

Москопоље је град у садашњој јужној Албанији у коме су већину становника чинили Цинцари. Град је био веома богат и напредан за то време. Имао је 20.000 кућа у којима је живело 80.000 становника, 20 православних цркава, велику и богату библиотеку и штампарију. Након пораза устаника на Пелопонезу, које су Цинцари подржавали, Отоманске власти прећутно дозвољавају Албанцима да униште град, што ови и раде 1769 године и на тај начин долази до расељавања Цинцарског становништва по целом Балканском полуострву. Бежећи пред Албанцима, Цинцари са собом носе поприлично богатство, које ће одиграти кључну улогу у дизању Првог Српског устанка. Међутим једнако са материјалним, високо интелигентни и сналажљиви, Цинцари ће ући у сам врх Српске политике у 19 веку и са тог места, обликовати њен развој. Нажалост, колико је то добро толико је и лоше, јер за разлику од Срба, Цинцари нису имали једанко развијен однос према земљи и њихово свхатање света је више нагињало као космополитизму него ка националном, те ће они због тога, својим деловањем, доносити одлуке које ће се показати кобне на дужи рок по Србију у 20-ом веку.

• Амерички рат за независност.

Губитком Америчких колонија, Велика Британија је остала без најзначајнијег поседа у свом колонијалном царству. Од тада, сва њена пажња је усмерена на Индију, тј ка истоку. Међутим, на истоку она има Русију као конкурента. Да би заштитила поморске путеве, за Велику Британију, опстанак Отоманског Царства је био кључан, као и елиминацију сваког могућег места где би Руски утицај могао да прошири. У том смислу, за Велику Британију, било је од кључне важности да елиминише Русији приступ топлим морима али и сваког могућег савезника у морском залеђу, преко кога би Русија могла продрети. Ово је одредило став и деловање Велике Британије према Србији и Српском питању за сва времена.

• Ерупција вулкана Лаки на Исланду.

Ерупција вулкана Лаки, јесте кључни глобални геолошки догађај тог доба. Сама ерупција је почела 8. Јуна 1783 године. Радило се о такозваној, фератомагматској ерупцији, јер су се саме фисуре из којих је кренуло изливање магме, налазиле испод глечара. У директном контакту лаве и леда, дошло је то инстант претварања воде у пару, која је онда под притиском избила на површину. Због директног контакта воде и лаве, дошло је до формирања огромних количина флоуроводоничне киселине уз пратећи сумпор диоксид и сумпорну киселину. Директна последица ове ерупције, биле су климатске промене које ће довести до пораста глади и сиромаштва на целој планети. Нагло повећање „зелених гасова“ довело је до поремећаја у термалним циклусима саме Земље те су се тако смењивале, дуге и врло хладне зиме са веома топлим и сушним годинама, као и масивне падавине не типичне за годишња доба. Глад и сиромаштво, директно су се одразили на Француску и знатно допринели стварању услова за избијање револуције. У Србијици, такође, у песми Филипа Вишњића „Почетак буне против дахија“ помињу се чудни небески феномени које сироти српски гуњићи завијени у безвремено, тумаче као знакове од Бога да се дижу на буну али ће их тек удар по џепу на то покренути, проузрокован такође ерупцијом и променама у атмосфери, (смањене жетве, поскупљење хране које повлачи повећања пореза).

„И прилике различне метати Виш’
Виш Србије по небу ведроме;
’Ваку прву прилику вргоше:
Од Трипуна до светога Ђурђа
Сваку ноћцу мјесец се ваташе,
Да се Србљи на оружје дижу,
Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.
Другу свеци вргоше прилику:
Од Ђурђева до Дмитрова дана
Све барјаци крвави идоше Виш’
Виш Србије по небу ведроме,
Да се Србљи на оружје дижу,
Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.
Трећу свеци вргоше прилику:
Гром загрми на светога Саву
Усред зиме, кад му време није,
Сину муња на часне вериге,
Потресе се земља од истока,
Да се Србљи на оружје дижу,
Ал’ се Србљи дигнут’ не смједоше.
А четврту вргоше прилику:
Виш’ Србије на небу ведроме
Увати се сунце у прољеће,
У прољеће на светог Трипуна,
Један данак три пута се вата,
А три пута игра на истоку.“

Оно шта су српски гуњићи видели јесте облак пепела који је обухватио планету (црвени барјаци, су уствари честице пепела и сумпора које је вулкан избацио док су „небески феномени“ уствари итеракција сунчеве светлости и облака пепела и водених кристала тј леда у вишим слојевима атмосфере)

• Француска револуција.

Француска буржоаска револуција, је можда најзначајнији политички догађај у новијој историји Европе, јер означава раскид са аристократским-феудалним режимама, вези између племства и цркве и успостављање републике. Француска постаје прво уставна монархија, па потом Прва Република, грађанска права и остале либералне идеје добијају на замаху, све под геслом „братства,једнакости и јединства“. Уз обавезне гиљотине за неистомишљенике и оне који су буквално схватили начела братства једнакости и јединства (Олимпија де Гуж, прото феминисткиња баш и није добро прошла) наравно.

Како је револуција трајно уздрмала монархије широм Европе, долази до формирања колаиција које ће се борити против револуционарних идеја, превасходно на свом тлу. Међутим, било је одвећ касно, дух је био пуштен из боце и више га ништа није могло вратити назад.

Напредна Србија, прави свој Сретењски устав баш на темељу Француске револуције и у складу са начелима српског света (демократија али на Сретење).

• Трећи Аустриско-Турски рат.

Трећи Аустриско-Турски рат, био је последњи рат у низу ратова које је Аустрија водила против Отоманског царства, у којима Аустрија потискује Отомане са капија Беча на југ, све до Македоније. У првом Аустриско Турском рату, након избијања рата Велике Алијансе, Аустрија је морала да повуче знатан број својих снага са југа, што доводи до њеног повлачења и са њом Велике Сеобе Срба, углавном са Косова, под Аресенијем Чарнојевићем, чиме се етничка структура Косова мења и оно прелази под Албанску доминацију. Наравно, овај догађај је од пресудног значаја за даљи развој ситуације на Косову и предмет је расправа око броја људи који су пошли са Чарнојевићем. У Српским архивама стоји да је Арсеније Чарнојевић повео 40.000 породица док документи Аустријских власти говоре о знатно мањем броју Срба који су прешли у Аустрију. Из овога се изводи закључак да је Срба на Косову било увек мање и да је Косово увек припадало Албанцима, што обилато користи у квази историјским расправама које води др Сир Ноел Малком. Оно шта се превиђа, јесте разлика између повео и довео. Арсеније Чарнојевић је повео 40.000 Српских породица са Косова, док је у Београд стигла само трећина. Две трећине је умрло на путу и у Београду, од зиме, болести,глади и напада надирућих Отомана, који су их или побили на месту или одвели у робље.

„И лежаху лешеви помрлих људи српских по свима улицама великог Београда, и по свима земљиштима његовим, по свима путевима његовим лежаху мртви. И не беше оних који погребавају. А који живи ходаху, не беше у њих изгледа ни красоте људске, но беху поцрнели од глади, и лица њихова беху поцрнела као лице Етиопа. И тако скончаше и не оста десети део људи. Они који су остали избегоше од своје земље и оставише је сву пусту.“

У другом Аустриско-турском рату, Београд бива освојен од стране Аустријанаца, који га држе 22 године, при чему је град изгубио оријентални задах Леванта и почео да личи на Европске градове. Град је подељен на два дела, Немачки на Дунаву и Српски на Сави.

Немачки ће постати временом Земун, и доживеће процват (зато је мунзе конза данас) док српски, логично, стагнира и пропада. Након пораза Отомана код Гроцке 1739, договорено је Београдским миром да се Аустрија повуче преко Саве, док Османлије урнишу поново град правећи од њега Левантски брлог. Срби поново беже, као и пре 50 година, овај пут под Арсенијем Четвртим Шакабентом.

У трећем Аустриско-Турском рату, под вођством маршала Гидеона Лаудона, Аустрија по трећи пут осваја Београд 1789 године.Међутим, како је била у рату са Пруском, Аустрија је била принуђена да потпише Свиштевски мир 1791, где се Београд враћа под Османлијску власт. Аустрија се повлачи у Земун а Београд бива предат Бећир-паши. Убрзо, у Београду избија куга, сходно оријенталној круцобољи, сечењу глава и штроци Леванта коју Османлије носе, што доводи до смрти 4500 људи.

Током овог рата, долази до формације српских фрајкора, оружаних групација под командом Аустриске војске, који формирају област звану Кочина крајна. На овом месту, Србима се враћа војничко самопоуздање и језгро будућих устаника управо чине људи који су се борили у Кочиној крајни против Отомана. Међутим након Свиштевског мира, Срби се осећају изданим од стране Аустрије, јер је Кочина крајна пала поново под Отоманску власт и траже новог савезника-овај пут у Царској Русији.

• Наполеон

Успон Наполеона и његов поход на Европу, довео је до стварања „Свете алијансе“, савеза Аустрије, Прусије, Енглеске и Русије као противника. Вођа тог савеза је била Русија, која је тежила одржању старог поретка то јест, легитимитета уније аристократије и цркве у оквиру феудалног поретка. Мобилизација огромних руских војних ефектива, као и перманентни Руско-Турски ратови, довели су Отомане у безизлазни положај, поготово на територији данашње Србије. Паника у редовима Отомана, доводи до пораста репресија и насилничког понашања. У центру збивања су јањичари са којима Османлије имају озбиљних проблема, и то јањичари из Босне, под командом Османа Пазваногула. Наиме, у Исламском свету, периферија је та која је најекстремнија док све рефроме, ако их у опште и има, увек долазе из центра, тако да је Исламски фундаментализам највише изражен управо у Босни. Међутим, и ако проистекао из религијског контекста, тај фундаментализам је базиран превасходно на материјалним основама. Просто речено, већина Босанских муслимана јесу били јањичари, чија је основна сврха била да иду и гуше буне и онда се богате „ратним пленом“. Они су у суштини, били само плаћеници који су се вековима иживљавали над Србијом, превасходно на линијама пљачкања а не на основу религијског контекста.

Тако, одметнут од Порте, Осман Павазогулу и његови јањичари, будуће дахије, убијају београдског везира Хаџи-Мустаф пашу и уводе терор у нади да ће пацификовати Србију, док на истоку Русија мобилише своје снаге.

Све ово, ствара, савршену олују за почетак Првог Српског устанка.

Наставиће се…

Драган Томић.