МУСА КЕСЕЏИЈУ

да Србија не изгуби Македонију, линију Кулич – Солун, која је кичма наше земље, оса Балкана! Јер видим да Бог и сам Бог може да реши то питање, наши га распасани људи неће решити. Они не мисле на будућност, они мисле само на тренутне, своје интересе.

Милан Јовановић Стоимировић, директор новинске агенције „Авала“ и начелник Публицистичког одељења Министарског савета краљевине Југославије. Осведочени конзервативац и монархиста, сасвим у духу својих политичких уверења записује следеће речи у своме дневнику априла 1936:
„’Са Арнаутима једва смо извукли ауто код села Бојане. Али су то били неки кршни и охоли људи! Збиља, ми ћемо јужну Србију изгубити пред том здравом, опасном расом.’ (…) ‘У селу Бојани видео сам и снимио обесну арнаутску децу која стоје на седлу и терају магарце у трку. Имају они више животне снаге и више животне радости него македонски Славени. Јаки су као вукови, силни као животиње.’ (…) ‘Очајно је дакле на југу. А како се лудо Београд заварава!... Мислећи о том, молио сам Бога да ја постанем бан Вардарске бановине, али тако да постанем експонент круне и државе, а не неке странке, па да ја израдим план за рад у јужној Србији. Не зато да се сам прославим, него зато да Србија не изгуби Македонију, линију Кулич – Солун, која је кичма наше земље, оса Балкана! Јер видим да Бог и сам Бог може да реши то питање, наши га распасани људи неће решити. Они не мисле на будућност, они мисле само на тренутне, своје интересе.‘“