Последње писмо "Михајлу"

 „… Србији је најбитније зауставити једног човека, једну странку и њихову политику…“!

„ Као што рекох у Србији је најбитније зауставити једног човека, једну странку и њихову политику све труго је лако.“

пише Драгослав Павков

Ти Михајло једноставно не схваташ чак ни кад ти се нацрта, и ово је (вероватно) крај моје преписке с тобом.

Дакле, Боки ти је нацртао оно што ја покушавам да ти објасним – бираним речима и кочијашким вокабуларом, како-кад – али ти једноставно тераш своје к’о Шваба тралала…

Тачно – „… Србији је најбитније зауставити једног човека, једну странку и њихову политику…“!

Тај човек се одазива на име БОРИС ЉУБОМИРА ТАДИЋ а „странка“ коју он води је ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА. ЊИХ треба зауставити ПО СВАКУ ЦЕНУ, а не маргинализовану ДСС и мало битног Коштуницу. 

Али ти упорно у својој глави свако помињање Коштунице доживљаваш као напад на себе, Херцеговину, чојство и јунаштво… 

Све чешће ми пада на памет да ти заправо и ниси у Русији већ ту негде на Дорћолу; рече ми један чо’ек да је пропаст ДСС-а почела када је мили вам председник око себе, уместо земљака васпитаних по узору на Карађорђа и Милоша – окупио неке чудне ликове који својим гудалима свакодневно пробадају светске але, док нам мишеви из окружења („региона“) Србију грицкају мрву по мрву, чинећи је све мањом и све безначајнијом.

Бокијево писаније, ја сам схватио као позив да се све што се сматра патриотским и српским окупи ради подршке Николићу како би се сменио и маргинализовао Тадић. Може бити да ће власт којом буде управљао мастер за печење ракије бити гора од данашње – о томе се може дискутовати али – ШТА ЈЕ АЛТЕРНАТИВА?

Коштуницу који има лепо написан и вероватно изводљив економски програм бирачи једноставно НЕ ПРИХВАТАЈУ , више му НЕ ВЕРУЈУ! 

Мисле да их је више пута преварио и Србију поклонио њеном џелату Тадићу. 

У Србији папир трпи све, бирачи то стварно мисле, а за то је између осталог заслужан и ВК са својом странком. Када су били на власти (а били су), и они су законе примењивали селективно, утицали на правосуђе, вербално били радикални а у пракси мале маце које је лако купити комадом џигерице – због тога србијански народ више не верује у програме само зато јер се неко потрудио да их напише. 

Двери, видело се да имају потенцијал али не превише; као и Коштуница, и они треба да се спусте са небеских висина и скапирају где им је место на политичкој сцени Србије. 

Што се тиче СРС, у тој странци је утицај Војислава Шешеља толико снажан да они в.д. прваци не смеју ни да помисле да подрже Николића. 

Очекујем ново разбијање те странке, јер млади и образовани момци, познати онима који прате преносе седница Скупштине – нису блесави да своју каријеру везују за бацаче клетви и идолопоклонике попут Вјерице Радете и Наташе Јовановић. Због тога СРС и не мећем у комбинацију снага које треба да руше Тадића.

Остале мање странке и појединци треба да нађу начин да се ад хок уједине око подршке Николићу 20. маја. 

Шта ће ко с њим испреговарати, колики утицај ће ко имати у новој Влади – то је ствар договора. Ако Николић буде аутистичан у својој бахатости и крене да запишава друге који му понуде подршку, нудећи им безначајне компензације – нека се јавно огласе и кажу то. Тако ће спасити свој образ и кривицу за пораз националних снага пребацити на Николића, на кога се ионако основано сумња да је већ раније три пута продао добијене изборе. Од тога наводно – станчуга, кућерда и сличне ситнице… Али ми, обичан свет о томе можемо само да натуцамо – података у које се не може сумњати – једноставно немамо. 

Нека се коначно опозиционе странке које имају свест да Тадић Србију води у катастрофу, коначно удруже око једног циља – његовог свргавања. И нека дају прилику Томи Николићу да – ако је стварно архибитанга како тврде – то и покаже простом свету, ономе који за њега гласа на изборима.

Оно што је о њему и Тадићу неспорно је – он никад није владао Србијом а Тадић влада итекако, иако је поднео неку шатро оставку… Њега као председника Србије не знамо – Тадића знамо к’о злу пару. 

Ако Тома и његови дођу на власт – Србија неће постати Калифорнија, али ако Тадић и његова екипа остану још четири године – обрали смо бостан. Пензионери најпре. 

Због тога, предлажем да се у року ОДМАХ прекину сва патриотска препуцавања о томе ко је чије гласове покрао и друга „мерења патке“. Време је да се уозбиљимо или има да нас нема.