Савез пролетера: ПРЕВРАТ ЗА КОСОВО

Слика

Није могуће нити коректно једноставно означити, и понудити решења типа да-не, за проблем који је изузетно комплексан и задире у многе сфере нашег живота, знали или признавали ми то, или не. Због тога смо покушали да понудимо решење које ће садржати довољно опција које би покриле жеље и размишљања најширег слоја људи.

   Такође смо желели да понудимо решење које је могуће одмах применити, мада то истини за вољу није реално очекивати, обзиром на некомпетентност људи који се у име државе тренутно  баве овим проблемом, и незаинтересованости већине грађана , да се њим баве на иоле озбиљан начин. Наш став је да не треба  деловати у „очекивању“ нечега, већ једноставно радити оно што човек сматра, у датом моменту, најбољом опцијом.

    Предлог:

    У првом кораку расписати референдум. Сматрамо за елементарно право онога ко ће поднети највеће последице неке одлуке, да буде питан пре него се одлука донесе, а референдум је начин да се то постиге. Тиме се, такође, у првом кораку елиминише свака расправа о веродостојности решења, а да грађани као најзаинтересованији за коначни статус Косова и Метохије и целе Србије – својим изабраним представницима дају недвосмислен оквир кога се ови у на унутрашњем и спољном плану морају придржавати.

   Референдум би био расписан под следећим условима:

1)  Текст референдумских питања најмање три месеца мора да буде доступан за јавну расправу – Иако је проблем изузетно актуелан и потребно је решење, апсолутно је неопходно омогућити јавности увид у његов текст, и интервенције у виду грађанских иницијатива и сл. Три месеца нам се чини као период не предугачак, а опет довољан да се свако заинтересован упозна и на време каже шта има.

2)  Референдум би био расписан на територији Републике Србије, на свим територијама на простору Косова и Метохије на којима постоји могућност расписивања и организације гласања. Уз омогућавање електронског гласања за све држављане Републике Србије у расејању или који имају право гласа, а буду спречени да изађу на бирачка места.

3)  Због важности овог националног питања, била би потребна излазност од најмање 2/3 уписаног бирачког тела, према евиденцији РИК, да би се референдум прогласио успелим. Уколико бирачи не изађу на референдум у довољном броју, сматраће се да грађани не сматрају овај проблем пресудним, и даље решавање ће бити препуштено представницима изабране власти.

4)  Резултат референдума би се сматрао изразом воље већине народа, и обавезивао би власт да поступа у складу са њим, без обзира на политичко опредељење странака које је формирају.

5) Уколико референдум успе, сматрало би се да је питање постављено на референдуму регулисано за период од десет календарских година, након чега је могуће поново расписати референдум.

   На референдуму би се грађани изјашњавали о три опције, од којих би прва и трећа имале по две„подопције“, које би се рачунале као гласање за „надопцију“ а уколико нека од те две „надопције“ добије већину подршке, онда би се пребројавао број гласова за „подопције“, а она која има просту већину би била узета као платформа за решење:

Опција 1. Признавање независности Косова и Метохије:

 А) Безусловно признавање:

    Република Србија би покренула промену Устава са циљем да се омогући признавање независности “Косова”. Србима са територије Косова и Метохије би било предочено да Србија као држава са „републиком Косово“ жели да гради пријатељске и добросуседске односе, и за остваривање својих људских и грађанских права били би упућени на институције нове државе. Били би прихваћени сви међународни договори по којима се Косово признаје као независно од Србије без условљавања, и почело би да се ради на успостављању добросуседских односа. Свим Србима који не буду желели да живе у Републици Косово биће омогућено да се населе на територији Републике Србије, уз помоћ државе, на ненасељеним или слабо насељеним подручлима.

Б) Условно признавање:

    Република Србија би покренула промену Устава са циљем да се омогући признавање независности “Републике Косова”. Као услов за признавање би био постављено постизање споразума којима би претходило следеће: 
Ушло би се у преговоре са институцијама „републике“ Косово, са циљем да се за српску мањину на територији Косова избори што већи степен аутономије. То би се радило у координацији са представницима четири српске општине са севера Косова, и представницима српског народа јужно од Ибра, који би равноправно учествовали у преговорима. 
Инсистирало би се на „екстериторијалности“ светиња СПЦ које се налазе на територији Косова, и омогућавању доласка верника који желе да обиђу наведене споменике. 
Тражило би се омогућавање повратка свих Срба избеглих са Косова, који изразе жељу за повратком, а онима који то не желе би се омогућило да се населе на територији Републике Србије, уз помоћ државе, на ненасељеним или слабо насељеним подручјима.
Након постизања споразума, и обезбеђивања механизама заштите Срба који остају да живе на територији нове државе, кренуло би се у процедуру признања.

Опција 2. „Замрзавање“ преговора и решавања статуса.

    Преговори са ЕУ и „косовском“ администрацијом били би прекинути, а конфликт стављен у стање мировања. 
Србија ће се окренути решавању унутрашњих проблема, и изградњи своје економске, војне и државне инфракструктуре и моћи. Србима који остају на територијама које нису под контролом републике Србије биће сугерисано да прихвате документа сепаратистичких институција, да извршавају своје грађанске обавезе и ничим не доводе у опасност свој положај. 
Србија ће пружити сву правну и стручну подршку у споровима против албанске парадржаве, а који би се водили пред међународним судовима правде. 
Србија би подржала сваку иницијативу Срба са територије Косова који би добио подршку већине народа који живи на тој територији. 
Уколико „република Косово“ покуша насилну интеграцију територија где већином живе Срби или било какву војну акцију против српског становништва, република Србија задржава право да војно одговори у одбрану права на живот својих сународника. 
Време у којем би конфликт био у стању „мировања“ би био искоришћен и за стварање савеза и јачање позиције Србије на међународном плану, а у циљу да, када се преговори поново покрену, република Србија има што јачу позицију.

Опција 3. Повратак територије Косова и Метохије у оквире српске државе.

    А) Повратак мирним путем:

    Моментално проглашавање окупације територије Косова и Метохије од стране ЕУ и НАТО пакта. Проглашавање неуставним и против државних интереса до сада постигнутих договора између републике Србије и нелегалних институција „републике“ Косово, и прекид примене свих договора који нису у складу са Уставом Републике. 
Прекинуће се преговори са ЕУ и „косовском“ администрацијом, и инсистираће се на повратак преговарачког процеса у окриље УН. 
Српском народу на територији Косова ће бити сугерисано да не изазивају сукобе са парадржавним институцијама Косова, и да се понашају као и у случају „замрзавања“ преговора. На граници са територијом Косова и Метохија би биле распоређене додатне снаге Војске Србије, које би биле спремне за дејство у случају било какве интервенције против Срба на Косову. На дипломатском плану би било покренуто неколико паралелних иницијатива:

Било би наложено свим дипломатским представништвима да у року од недељу дана дају извештај о могућности деловања на владе држава у којима се налазе, и да процене да ли постоји реална шанса, и под којим условима би Србија могла да добије подршку за своју политику од свих земаља са којима имамо дипломатске односе. Затим, на основу извештаја, одлучити се за дипломатску акцију која би требала да иде у следећем правцу:
Са земљама које тренутно врше окупацију Косова и Метохије – отворити преговоре о предусловима прекида окупације, начину заштите српских интереса на Косову и Метохији, и евентуалној промени њихове стратегије и понашања према Србији.

Са земљама које подржавају Србију, а представљају озбиљан међународни фактор (пре свега земље БРИКСА) – покренути резговор о условима подршке за реинтеграцију Косова, и подршци за деловање на међународном плану.

Искористити сва расположива дипломатска средства да се на државе које су признале „републику“ Косово изврши притисак да повуку признање (бојкот робе и услуга, признање и подршка сепаратистичким покретима у њиховим земљама…).

Са генералштабом Војске Србије направити дугорочну стратегију опоравка и јачања војне спремности државе. 
Преусмерити део средстава из буџета (уз, рецимо, продају некретнина које су још увек под војним власништвом, а које војска практично не користи) за побољшање техничке опремљености војске, са посебним освртом на ПВО. 
Разрадити више тактичких решења узимајући у обзир ситуацију на терену.

Искористити сва средства ради дискредитације незаконите „Владе Косова“

Након остварења увида у сопствене и ресурсе супротних страна, припремити платформу на основу које би почели преговори о реинтеграцији територије Косова и Метохија са косовским  Албанцима.

Предлог платформе почива на неколико претпоставки:

1. Народ Србије ЖЕЛИ трајно решење „Косовског проблема“ – уколико ово није тачно, сво ово писање ничему не служи.

2. Не може се добити „нешто“ за „ништа“ – унапред се мора знати да компромис значи да ОБЕ стране морају да уступе део својих интереса, уколико се то не признаје погледати под тачком један.

3. Међусобно оптуживање, расправа „ко је први почео“, и „ко је кога више оштетио“ су беспредметне и контрапродуктивне, и треба их избегавати и кад нека страна има права да се осети оштећеном и када нема.

Изглед платформе је само уопштен, овде  наводимо неке основне принципе за које мислимо да су минимум који је прихватљив за све стране у разговору (укључујући и међународне):

     У оквиру ширег решења, у Републици Србији би се изједначила права и обавезе Срба и Албанаца, 
Држава Србија би амнестирала све који су учествовали у раду паралелних институција „ Републике Косово“, и омогућила им да равноправно са осталим србијанцима конкуришу за запослење у институцијама Републике Србије, када се териториј Косова и Метохије врати у њен уставно-правни поредак.
Сви који су извршили злочине, а који се не могу довести у везу са одлукама тзв. “Владе Републике Косово“, биће процесуирани у складу са законом Републике Србије. 
Држава Србија би се обавезала на материјалну помоћ грађанима који живе на територији Косова и Метохије, која би била под строгим надзором посебно формираних комисија. 
Свим међународним институцијама и компанијама које су у међувремену потписале уговоре са тзв. Владом „Републике Косово“, биће омогућено да конкуришу за идентичне уговоре са Владом Србије.
Држава Србија се обавезује да ангажује све своје  службе у сврху заштите свих становника Косова и Метохије, поштујући принцип једнакости пред законом.

Б) Повратак комбинацијом силе и преговора:

    Моментално проглашавање окупације територије Косова и Метохије од стране ЕУ и НАТО пакта.
Проглашавање неуставним и против државних интереса договора између републике Србије и нелегалних институција „републике“ Косово, и прекид примене свих договора који нису у складу са Уставом Србије. Прекинуће се преговори са ЕУ и „косовском“ администрацијом, и инсистираће се на повратак преговарачког процеса у окриље УН.
Српском народу на територији Косова ће бити сугерисано да изазивају сукобе са парадржавним институцијама Косова, и да се понашају субверзивно према институцијама. 
Војска Србије би извршила упад на територију четири општине на северу Косова и ставила их под контролу републике Србије, затим би се распоредила на демаркационој линији са снагама НАТО, уз повећану готовост, и претњу да ће кренути у даље акције у случају било какве одмазде над Србима јужно од Ибра.

На дипломатском плану би било покренуто неколико паралелних иницијатива:

У савету безбедности би се кренуло са „неутрализацијом“ последица упада ВС на север Космета, од чланица СБ ОУН наклоњених Србији (Русија, Кина) би се тражило да ставе вето на било какву акцију против републике Србије коју би НАТО могао покушати да легализује кроз СБ ОУН.

Пре било какве акције на војном плану, било би наложено свим дипломатским представништвима да у року од недељу дана дају извештај о могућности деловања на владе држава у којима се налазе, и да процене да ли постоји реална шанса, и под којим условима би Србија могла да добије подршку за своју политику од свих земаља са којима имамо дипломатске односе. Затим, на основу извештаја, одлучити се за дипломатску акцију која би требала да иде у следећем правцу: 
Са земљама које тренутно врше окупацију Косова и Метохије – Потврдити да Србија неће предузимати даље Војне акције, и да ће се даље решавање проблема тражити кроз разговор. Отворити преговоре о предусловима прекида окупације, начину заштите Српских интереса на Косову и Метохији, и евентуалној промени њихове стратегије и понашања према Србији.

Са земљама које подржавају Србију, а представљају озбиљан међународни фактор (пре свега земље БРИКСА), покренути разговор о условима подршке за интервенцију на Косову, економској, војној и политичкој подршци за деловање на унутрашњем и међународном плану.

Искористити сва расположива дипломатска средства да се на државе које су признале „републику“ Косово изврши притисак да повуку признање (бојкот робе и услуга, признање и подршка сепаратистичким покретима у њиховим земљама…).

Након упада Војске Србије на север Космета наредити и извршити општу мобилизацију свих војних потенцијала, затим одлучивати према развоју ситуације. Прогласити стање „непосредне ратне опасности“ и њему прилагодити рад државних органа, нарочито војно-територијалних органа и судова.

Искористити сва средства ради дискредитације незаконите „Владе Косова“

Припремити државну платформу на основу које би са косметским Албанцима почели преговори о реинтеграцији територије Косова и Метохија у уставноправни поредак Републике Србије.

Закључак:

    Сматрамо да би уз овај референдум, сваком ко изађе на гласање требало дати и неку врсту памфлета у коме би, од стране неколико стручњака из различитих области, биле објашњене могуће последице гласања.

    Савез пролетера – процена ситуације:

    ОПЦИЈА 1 – Подопција А): То је вероватно најлакше и најбрже урадити. Чак би и оваква дипломатија коју имамо сада, била довољна за то.
Сав терет би био сваљен на леђа српског народа, који би добио тежак ударац у национално достојанство, трајно изгубио територију коју сматра својом, и у коју су уложена огромна средства, уграђени животи предака и око које као парадигме се формирала Српска нација. Не сумњамо да би ЕУ и САД одушевљено прихватиле такво решење, са великом вероватноћом да би нам Русија и друге државе које су нас до сада подржавале, окренуле леђа.
Нема никакве гаранције да бисмо на тај начин утицали на политику коју одређене моћне државе већ дуги низ година воде против Србије и српског народа, тако да је могуће да би се притисци ка растакању републике наставили, са пребацивањем тежишта на друга „кризна“ места (Војводина, Санџак…).  

                           Подопција Б): У ово решење би било потребно уложити дипломатске напоре, и показати одређену заинтересованост за судбину народа који је остао на територији Косова. Овакво решење би захтевало одређен напор, али мислим да би ипак био у домену могућности данашњих властодржаца у Србији.
И даље би последице по Србију биле тешке, али постоји могућност да се за Србе преостале на територији Косова изборе бољи услови за живот, да се заштити културно наслеђе и остави простор за неку наду за повратак под окриље матичне државе.
На међународном плану, ЕУ и САД би, вероватно прихватиле компромис, а остало би и простора да се не погоршавају односи са Русијом и другим земљама које не признају независност Косова.
Није вероватно да би се политика притисака ка Србији прекинула, јер никада до сада попуштање није натерало оног ко наваљује да престане, напротив.

ОПЦИЈА 2 – Ова опција би се могла назвати „мачем са две оштрице“.
Прво би био потребан озбиљан дипломатски напор да се такво решење образложи и да га прихвате „играчи“ заинтересовани за стање на територији Косова. Такође, време које би се купило таквим решењем би могло да буде „изгубљено“ исто као и „искоришћено“.
Уколико се настави са праксом игнорисања проблема, и препуштања иницијативе супротној страни, могло би се рећи да је ова опција идентична са прве две. 
Уколико се одлучи да се озбиљно ради на јачању позиције до поновног отварања дијалога, потребно је све време радити на томе.
 
Што нажалост, морамо рећи, не видимо ни у најави код било које тренутно актуелне политичке опције у Србији. Тако да би први предуслов да ова стратегија има макар неке шансе да донесе добро овој земљи била промена комплетног тренутног система власти (на боље, наравно).

ОПЦИЈА 3 – Подопција А): Да би ова стратегија имала макар минималне шансе за успех, апсолутно је неопходно у њену реализацију на међународном и домаћем плану укључити само најеминентније и најспособније људе, без обзира на страначку или ванстраначку припадност. Успех овакве стратегије највише зависи од људи који је носе, тако да би сви тренутно актуелни квази политичари и страначки војници без идеја и креативности само сметали.
Нажалост, управо због тога, иако нама најближа, морамо да признам да у овом тренутку НИГДЕ у политичком животу ове земље не видимо некога ко би био у стању да понесе ову стратегију, што је чини више лепом жељом него реално спроводивом.

                      Подопција Б): Реалне шансе за успех ове стратегије су минималне. Да би извела овакво нешто, без изазивања ширих сукоба, (који нам у овом тренутку, са ослабљеном ВС, и слабом међународном позицијом, никако не би ишао у прилог) држави би били потребни политичари и дипломате највећег светског ранга, које ми сада не поседујемо.Ипак, чак и овако погибељна стратегија је ипак стратегија, што је већ у старту чини бољом од тренутног бауљања, двосмислености и безочног лагања, које се представља као некакав „план“ за Косово.

    
Због актуелних догађаја (окончање “преговора између Београда и Приштине” пре свега) и неповољног развоја ситуације принуђени смо да  још увек сиров текст дамо у јавност. 
Другима остављамо да овај текст коментаришу, критикују, искористе у неком свом решењу и сл.

За крај, без обзира на резултат референдума, српском народу на територији Косова и Метохије мора се обезбедити прилика да седну за преговарачки сто са представницима власти у републици Србији, и својим комшијама Албанцима, ради договора о даљем заједничком животу.

Аутор текста кога Савез пролетера прихвата као свој документ је г.Ненад Булаја – један од оснивача удружења грађана.

10 mišljenja na „Савез пролетера: ПРЕВРАТ ЗА КОСОВО

  1. врло разуман текст.. реално сагледавање могућности опција.. опција 1 подопција б је правилно виђена као најреалнија и најмање штетна.. али зар то није управо ово што ради ова влада?… све опције претпостављају темељно преуређење устројства Србије (преврат) … па ваљда је суштина у преврату а не у Косову!.. суштина преврата би било национално деловање – да нацртам то је управо супротно овоме што последњих месеци раде патриЈоте и тзв. опозиција – седе за тастатурама и серу по влади која је дубоко у г….. а народ то види (јер народ није глуп, како сматрају фашисти и комунисти) па популарност владе расте несразмерно квалитету.. о дометима референдума иначе планирам да пишем трећи наставак саопштења боргеза..

    Sviđa mi se

  2. Преврат је једина могућност да постанемо држава, и предуслов било каквог нормалног деловања.
    Четири основне разлике између понуђеног решења и актуелног споразума:
    1. Одлука и одговорност за одлуку би била пребачена са власти на народ. Тиме би требало да буде прекинуто цепање на прво и другосрбијанце. Јасно би било показано која је воља већине.
    2. Народ (пре свега, али не само, Срби на територији Косова и Метохије), који је највише погођен последицама одлука би био директно заступљен на преговорима, и, коначно, био третиран као самосталне људске јединке које су у стању да одлучују за себе, и да трпе последице одлука.
    3. Прекинуло би се са праксом „тумачења“ Устава и сличних законских аката, од стране људи којима то није посао. Само и једино уставни суд Србије има право да даје тумачење Устава. Устав и закони би се мењали тако да подупиру стратегију коју има подршку већине, уместо да служе као документа којима се ругају људи који на основу њих врше власт (Устав можда није „свето писмо“ за мене, али за Дачића би морао да буде).
    4. Унапред би се знало која нам је стратегија, што би давало основ да свако ко не наступа у њеном оквиру одговара за њено кршење. Уместо тајних договора, тумачења по вољи, „дилова“ иза затворених врата, и сл. што тренутно карактерише рад владе, и за шта (очигледно) нико не може да идговара.

    Sviđa mi se

    • па управо то треба да се избегне у условима полуокупације – да имају легитимитет добијен од народа.. како мислиш да би се тиме прекинула подела, кад би опет била тесна победа?или пораз како гледаш. .. “ Прекинуло би се са праксом “тумачења” Устава и сличних законских аката, од стране људи којима то није посао.“ тај сам. моје тумачење ти се не свиђа? па да ти одговорим у стилу МАтије – ако је Устав тако добар за нас што душмани не траже да се промени (преамбула и члан 182? што венецијанска комисија није „имала замјерки“?.. уосталом ја сам цитирао ставове људи којима је посао да се баве уставом, али нешто тих ставова не беше ван стручних часописа…како замишљаш да народ буде директно заступљен на преговорима?
      дпр – са чим си ти сагласан? са овим?

      Sviđa mi se

      • Не разумем, зашто да се избегне? Чини ми се да то опет отвара могућности „бежања“ од одговорности, и ситних превара и манипулација, које су нас добрим делом и покопале на међународном плану.
        Не знам да ли би се прекинула, надам се да би.
        Које твоје тумачење? Ниси ваљда и ти почео да тумачиш Устав? Који људи, чланови Уставног суда или „стручњаци“?
        „За крај, без обзира на резултат референдума, српском народу на територији Косова и Метохије мора се обезбедити прилика да седну за преговарачки сто са представницима власти у републици Србији, и својим комшијама Албанцима, ради договора о даљем заједничком животу.“

        Sviđa mi se

      • Неко време нисам пратио текстове на преврату због приватних послова. Колико год ми време дозволи вратићу се „у ток“ са догађајима.
        Мој коментар за Устав имаш испод свог текста:
        САВЕЗ БУРЖУЈА – САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ БР 2 – О АНТИНАЦИОНАЛНОМ ДЕЛОВАЊУ СПОРАЗУМА БГД-ПР

        Sviđa mi se

  3. Млак пријем, пар коментара од БРМ-а, отворено пљување на васељенској (уз частан изузетак А. Јовановића, који има замерку на комликованост, у чему се слажемо). Нисам задовољан, очигледно је могло боље да се одради.

    Sviđa mi se

  4. Тек сада сам прочитао овај сложени текст и одмах дошао до закључка да је писање коментара унапред пропала ствар, зато што текст третира исувише опција. Дакле, очекујте у ближој будућности реакцију од мене у виду једног чланка.
    Укратко, референдум је неопходан, ка њему се очигледно иде, али он неће моћи да се организује на начин како то текст предвиђа. Зато нам треба једноставнија, али делотворнија стратегија. Али, о томе у тексту следеће недеље.

    Sviđa mi se

    • НЕ ПИШИ ТЕКСТ, узми ово што сам ја урадио, па промени на начин како ти мислиш да треба, окачи на Савез, да сви можемо да прочитамо и модификујемо, и тако ћемо доћи да нечег прихватљивог, не свако за себе него заједно.

      Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s