Срђан М. Јовановић КОЗА НОСТРА

Очајан систем нострификације,  астрономске цене истог, или понижавање кроз које стручњаци морају да прођу када им драстично мање стручне особе „оцењују“ дипломе којима нису ни саме дорасле.пак, није само очајан, већ је савршено непотребан, а и ретко где постоји

када сам уписивао своје друге докторске студије у Италији и Аустрији, нико није тражио да „итализујем“ или „аустризујем“ магистарску диплому. Јер то је оно што „нострификација“ (прескупи, непрофесионални и срамотни процес) значи, чињење нечега нашим (ностер, наш).

Image

Последњих месеци се често у јавном дискурсу појављују осврти на тужно стање едукационог система у Србији, махом поводом тог већ инфамозног питања „нострификације“ страних диплома. Очајан систем нострификације, пак, није само очајан, већ је савршено непотребан, а и ретко где постоји. Да елаборирам.

Већина европских универзитета не поседује системе нострификације. Када сам уписивао магистарске студије у Чешкој после преласка са Универзитета у Београду, нико није тражио да „бохемизујем“ диплому. Наравно. То се, просто, не ради. И када сам уписивао своје друге докторске студије у Италији и Аустрији, нико није тражио да „итализујем“ или „аустризујем“ магистарску диплому. Јер то је оно што „нострификација“ значи, чињење нечега нашим (ностер, наш). Како тај прелаз, онда, функционише? Врло једноставно: сваки факултет, приликом примања нових студената или запошљавања новог кадра (за разлику од БУ, да, европски факултети примају нове људе) има дискреционо право да процени ЦВ кандидата, па самим тим и његову или њену диплому. Нормално је да ће се особа са магистратуром Кембриџа лакше уписати на докторске студије у Хајделбергу него неко са „мастером“ (па и правом магистратуром) Универзитета у Београду. Комитет за избор ће то одредити. Нико ту не прави проблеме, и систем функционише.

Дакле, проблем нострификације диплома је у Србији чисто солипсистичког карактера – постоји зато што сматрамо да постоји (паралела са појмом нације је јасна; и друштвени научник почетник ће је приметити). Но, није то једина ствар. Са становишта науке – прилично запостављене области људског делања у Србији – нострификација је једна веома погрешна ствар, па и веома непрофесионална ствар. Зашто?

Прескупи, непрофесионални и срамотни процес нострификације се састоји из једног бизарно јаловог покушаја да се предмети-курсеви са једног универзитета „преведу“ у предмете са другог. Будући да не постоје два универзитета која имају идентичне предмете, ово, једноставно, није могуће. Идеја пада у воду већ на самом почетку. Али није то све – од изразите је важности за науку и научну делатност да постоји та разлика између студијских програма. Различити универзитети имају различите програме, различите курикулуме, различита интересовања, и на основу те васколике различитости се развијају и стручњаци различитих погледа на своје области, и у стању су да много више допринесу корпусу људског знања. Тај својеврсни децентрализовани карактер универзитетског образовања је заслужан за научне и цивилизационе успехе које имамо. Одговорно тврдим да бисмо живели у једном много лошијем и неразвијенијем свету и друштву да не постоји та уграђена различитост у студијским програмима широм планете. Идеја да се једна диплома може нострификовати, дакле, не само да је немогућа и у потпуности, комплетно, тотално и стопроцентно неизводљива, већ је у супротности са самим карактером научног делања.

Велики је број како људи међу наставним кадром србијанских универзитета, тако и међу студентима, који схватају да је не само процес, већ и сам концепт нострификације једна непатворена бесмислица, и када не помињемо астрономске цене истог, или понижавање кроз које стручњаци морају да прођу када им драстично мање стручне особе „оцењују“ дипломе којима нису ни саме дорасле.

http://dvogled.rs

3 mišljenja na „Срђан М. Јовановић КОЗА НОСТРА

  1. Малдоран једе говна у свом стилу. Сав овај прдеж је крик очајника коме да би валоризовао своја два доктората треба још само место асистента или доцента на БУ. Без тога не вреди. Али, дечко је нашао странку коју ће Србљи волети ма колико их паметњаковићи попут њега, Павићевића и ортака запишавали, па ће слутим коначно у сво „сиви“ моћи да упише: „Као асистент на Факултету за европске студије БУ радио пола посланичког мандата…“ колико ће од прилике времена проћи док се бирачи не присете ко оно беше Зоран Живковић, тј. док их све усраним моткама не разјуре и окрену се Савезу пролетера као јединој правој алтернативи.

    Узгред, ових дана гунђам између осталог и јер морам да пљунем грдну лову за превод две високошколске србијанске дипломе и њихову нострификацију у Норвешкој – земљи паметних, поштених и богатих грађана који нису баш „из прве“ сигурни је ли им држава монархија или република, а ко је председник владе не зна ни његова шира родбина.

    Дакле – нострификација није србијански изум, постоји и у много сређенијим државама, а Малдоран нека упише неки прави факултет где се учи и нешто озбиљније од ових пар страних речи којима нас свакодневно засмејава покушавајући да нас импресионира, па неће имати проблема. Поред оволико доктора и магистара са БУ, верујем да ће и он искукати свој трећи, јубиларни и „прави“ докторат.

    Sviđa mi se

    • bojim se da si promašio temu teksta sa tim norvežanima.. proveravanje i nosrtifikacija nije isto.. kako da ne provere kad svi znaju kakvo nam je školstvo? ..zar nije naš princip bio nije važno KO već ŠTA govori .. ja na primer na ovo i ovo – http://www.youtube.com/watch?v=Jf2lEsUjtGk – nemam zamjerki, makar potpisali atesiti srbije i helsinški odbor….

      Sviđa mi se

      • Промашио си ти. Ове моје (акобогда) ЕМИГРАНТКИЊЕ НЕ НАМЕРАВАЈУ ДА ПРЕДАЈУ НОРВЕШКИМ СТУДЕНТИМА И ДА ИМ ФОРМИРАЈУ НАЦИОНАЛНИ КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ него да раде у зноју лица свог – па је довољно да се само провери имају ли стварно квалификацију коју тврде да имају. Малдоран хоће да буде професор универзитета, а за то (осим ако ниси Ноам Чомски) ипак треба више од провере знања. Мада, ако катедру на БУ има Никола Самарџић стварно не видим шта би се променило када би једну измислили и за овог примерка. Најважније да смо се решили мојега Ђоке.

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s