Владислав Ђорђевић: „Србија“ или „Српска“ ?

 

1. Љубав према називу државе

Све државе настоје да у своје држављане усаде љубав према називу државе. Преко образовног система, масмедија и других средстава индоктринације од малих ногу се учимо да волимо назив своје државе. Волећи га, ми на неки начин волимо сами себе. Стога је разумљиво да сваки предлог да се име државе промени наилази на јаке негативне емотивне реакције. Али занемаримо емоционално обојене предрасуде и размислимо да ли постоје рационални разлози за промену назива наше државе.

2. Придев „србијански”

Назив наше државе је Србија. У свом савременом облику он потиче с почетка XIX века, када и почиње да се ствара модерна српска држава.

Придев изведен из назива наше државе је србијански. Он се – свеједно да ли с правом или не – увелико доживљава као дерогативан, потцењивачки. Резултат те чињенице јесте тај да у Србији не постоји ниједна странка, институција или удружење које га носи у свом називу.

Код нас и само код нас ниједна странка не носи придев изведен из назива државе. Не постоји: Србијански покрет обнове, Србијанска радикална странка, Србијанска социјалистичка партија, Србијанска демократска странка итд. Исто тако, не постоји ниједно удружење с тим називом. Заправо, придев „србијански” протеран је из јавне употребе: ко год почне да говори о „србијанској скупштини” или „србијанској влади” одмах бива оптужен да провоцира и омаловажава Србе. Србија је једина држава на свету у којој се придев изведен из њеног назива доживљава као увреда и стога избегава! Стварно смо јединствени!

Будући са смо алергични на придев „србијански”, ми се довијамо како да га заменимо неким прихватљивим придевом. Постоји два начина на који то чинимо. Први је тај да национално име потпуно избегнемо. Стога код нас постоје многе институције без националог имена („Републички”, „Национални”, „Југословенски”). Пример? Републички завод за здравствено осигурање, Национална служба за запошљавање, Југословенски аеротранспорт итд. Други начин на који избегавамо увредљиви придев „србијански” јесте тај да се назив државе стави на крају назива у генитиву („Србије”,). Стога немамо: Србијански фудбалски савез, Србијанску нафтну индустрију, Србијанску народну банку, него: Фудбалски савез Србије, Нафтну индустрију Србије, Народну банку Србије итд. Србија је једина држава на свету у којој придев изведен из њеног назива не стоји у називу ниједне њене институције. Другим речима, Србија је једина држава на свету у којој назив државе не подстиче национална осећања, него их заправо гуши.

3. Оружје непријатеља

Чињеница да се наша држава зове Србија одлично је оружје у рукама наших непријатеља. Они ту чињеницу обилато користе у својој пропаганди. Како? Једноставно: у нашој држави не користи се придев „србијански”, али се зато он редовно користи изван ње и то у помало дерогативном смислу. У Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори редовно се он употребљава. Тако се тамо без зазора говори о „србијанској скупштини”, „србијанској влади” итд. За оне који живе у Србији, ти називи се доживљавају помало увредљиво. Они који их користе можда су заиста злонамерни. Али можда су заправо само доследни. Јер придев „србијански ” и јесте исправан придев изведен из назива наше државе. Можда нас они вређају, али за то имају – што је још горе – савршен алиби: службени назив наше државе.

4. Пример Хрватске

Придев изведен из назива наше државе („србијански”) не среће се ни за лек, а придев изведен од етникума Срби („српски”) веома ретко (нпр. СПЦ, СКЗ, СНП, САНУ, СРС, СНС, СПО итд.). У Хрватској ситуација је потпуно супротна. Тамо готово не постоји странка или институција која у свом називу емфатично не садржи придев „хрватски”. Јавни дискурс у нашој држави снажно потискује национало осећање. Јавни дискурс у Хрватској снажно га подстиче. Стога није чудо што у Хрватској букти национализам, а у Србији тиња. Постоји много разлога за то. Један од њих је – парадоксално – назив наше државе.

5. „Српска”

Постоји два начина на који се може решити проблем. Први је тај да Срби одлуче да придев „србијански” не буде увредљив. Али то је тешко учинити. Исувише се уврежило језичко осећање да је тај придев дерогативан. Тешко је поверовати да ће водитељ радија или телевизије који употреби придев „србијански” проћи без критика накострешених слушалаца или гледалаца.

Можда је решење у нечем другом: у промени назива државе. Против те идеје иде двовековна традиција. Али наруку јој иде нешто превасходније: стварање могућности за оживљавање малаксалог српског национализма.

Уколико би се наша држава назвала Српска биле би отклоњење све препреке да се придев „српски” врати у широку употребу. Одједном би биле створене претпоставке да се појави: Српски фудбалски савез, Српска нафтна индустија, Српска народна банка итд. Придев изведен из етникума Срби био би у исти мах и придев изведен из назива државе. При садашњем стању неминовно је да се придев „српски” избегава. Он данас стоји у корелацији само са етникумом Срби, па је неприхватљив за несрбе. Када би се наша држава звала Српска, тај придев би се односио на нашу државу и као такав био прихватљив за све њене грађане па и несрбе. Када би се наша држава звала Српска променио би се јавни дискурс. Тада би придев „српски” у називима државних институција био би не само могућ него и пожељан. Заправо, био би једино и могућ.

Докле год је назив наше државе Србија придев „српски” може се односити само на Србе и њихове националне институције (нпр. СПЦ, СКЗ, СНП, САНУ) и њихове странке (СРС, СНС, СПО). Када би назив наше државе постао Српска придев „српски” односио би се и на државу. Као такав, био би прихватљив и за несрбе. Када би се наша држава звала Српска био би створен предуслов да процветају институције, удружења, странке, предузећа и производи са српским националним именом. Са променом назива државе Срби би доживели национални препород! Један од чинилаца који га сада спречава је – парадоксално – назив државе!

6. „Република Српска”

Срби већ имају државу која се зове Српска – Републику Српску. Њен назив допушта (чак и налаже) постојање институција са српским националим именом. Стога тамо постоје бројне институције се српским националним предзнаком. Српска новинска агенција (СРНА) један је пример. Код нас је толико низак ниво национале свести да не постоји чак ни Новинска агенција Србије, већ Телеграфска агенција нове Југославије! Треба неко Србе да обавести да се Југославија распала!

Када би наша држава постала Српска (најбоље Краљевина Српска) процветале би институције са националим именом. Осим тога, тада би била поспешена и социолингвистичка и идејнополитичка повезаност две српске државе – са обе стране Дрине. Разлози уједињења Српства такође препоручују промену назива државе.

7. Наравоученије

Српски национализам тиња. Постоји много чинилаца који су одговорни за ту малаксалост. Неки су спољашњи, а неки унутрашњи. Ако не можемо да утичемо на спољашње, можемо на унутрашње. Једна од унутрашњих препрека за делотворан српски национализам је и назив државе. Придев изведен из њеног назив се сматра дерогативним, па се уопште не користи. Да ли сте чули за Србијански ватерполо савез? Нисте! Нећете га никада ни чути. А да ли сте чули за Српски ватерполо савез? Нисте! Нећете га ни чути догод наша држава не постане Српска.

Придев изведен из назива наше држава не користимо ми, али га користе наши непријатељи. Срби су једини народ на свету који не користе придев изведен из назива сопствене државе, али га користе њихови непријатељи! Апсурдно је то да су Срби поносни на државу чији назив даје могућност њиховим непријатељима да их потцењују!

Тај светски куриозум могуће је превладати променом назива државе. Када би се наша држава звала Српска придев „српски” односио би се не само на Србе као народ него и на њихову државу. То би довело да процвата институција, удружења, странака, предузећа и производа са српским називом. Срби би се тада могли осећати као заиста конститутивни народ. Када би се наша држава звала Српска, аутономашке и сепаратистичке тенденције биле би језички дестимулисане.

Променом назива државе била би поспешена културна и политичка повезаност две српске државе (с обе стране Дрине). Да би Срби доживели национални препород мора се учинити много тога. Један од подстрека била би и промена назива државе.

8. Закључак

Српски национални препород зависи од нас. Нико нам не може забранити промену назива државе. Слободни смо и суверени да то учинимо. Aко желимо да имамо: Српски аеротранспрот, Српске железнице, Српску народну банку, Српску нафтну индустрију, Српску радио-телевизију, Српски Телеком, Српски фудбалски савез итд. потребно је да се наша држава зове Српска. Име је битно. Није свеједно!