Драгослав Павков: Србијанство – немогућа мисија

(одговор на писмо пријатеља)

srbijancine

“… ал нема везе вероватно и то овим набеђеним “србијанцима” боде очи…”
(врабац, коментар на текст „Viva vero Montenegro„)

Па јел’ су сад становници Косјерића Црногорци или Србијанци? Направи ли икад анкету, чисто онако да задовољиш евентуалну радозналост?

Ево, управо се на РТС завршила реприза емисије “Око” на тему Јужног тока
Екипа била на три локације где су људе ложили да ће баш у њиховом селу бити камен темељац за гасовод и да ће баш они на градњи постројења позапошљавати свакога ко буде хтео да ради.
Наравно, кафански аналитичари су већ изанализовали све геостратешке “познате” по којима би гасовод морао да се гради баш од њиховог села али није то тема…
Репортер је у неком кафићу нашао двојицу момака и питао их знају ли да у недељу (сутра) у село стиже Путин; један је рекао да је чуо, али да ту нема ништа чудно иако је (цитирам) “…село до недавно било једнонационално – црногорско, а сада је због утицаја неких околности национална структура мало измењена, сад су “нације” скоро изједначене – половина становника села су црногорци а половина босанци… А познато је да је црногорски господар кад је ишао у Русију рекао да је после Бога на небу – руски цар на земљи…”
Село се иначе зове Бачко Добро Поље.
Дакле, у сред Србије, тачније – Војводине, у једном селу нема ни Србијанаца, ни Војвођана а богуми – ни Срба; пола су Црногорци а пола Босанци. Алал ти плајваз Врапче.

Када сам својевремено почео да размишљам о србијанству као интегралном национализму имао сам на уму сасвим одређене ствари; међутим, овде очигледно није ствар само у задрсти већ је реч о својеврсној патологији:
Већина грађана Србије ову земљу заправо мрзи и најрадије би била на неком другом месту… А пошто је из неког разлога осуђена да живи баш овде, од Србије ће узети све што јој живот пружа а даће јој само оно на шта буде присиљена.
Због тога никоме није чудно када највеће Србенде не плаћају порез, када најугледнији политичари и интелектуалци пријављују имовинске карте по којима су тешка социјала – сви они Србију доживљавају као Алајбегову сламу која и није њихова већ (вероватно) турска и коју ће једног дана неко, прави власник, поново укњижити као своју. До тада, сваки “паметан” грађанин Србије ће се одмах након што ђецу испрати “ван” припремити за повратак на прађедовска огњишта, ђе ће на мирисним ливадама чувати бјела стада и пити кристално чисту воду из камена, уместо ове србијанске која смрди на блато и (по најновијем) на никл. У Србији ће тада остати само геџовани који воле да буду робље, што су вишекратно и доказали, јер да не би Карађорђија (зна се од коијех потиче) да их ослободи, Вука (од Дробљака беше?) да их описмени, Тесле (да их осветли) никад слободу не би ни осетили.
Ма не би морали ни ђетиће да праве, и то су Турци радили уместо њих. Јади и авети – кад ви речем.

Уместо да се удружимо у заједницу равноправних грађана без обзира на етничко и географско порекло, где би припадност одређеном народу била битна само ради лакшег избора службеног језика и назива државе – ми се кољемо око глупости попут ко је откуд и када стигао, да ли је неко дошао за овцама и козама или је дојахао на магарцу, ко је дошао влаком без возног реда а кога је превезло неко весло…
Има да нас нема, а тако ваљда и треба да буде; један беше Старчевићу Анте, он нас је најбоље описао, мада му то није била намера. Они Срби којима се дивимо одавно су или изгинули у бесмисленим ратовима, или су постали Хервати па Хрвати, овде, на овим просторима остао је онај народ што сам себе продаје у робље јер, без газде који би се бринуо о његовим потребама није способан за живот.

Пошто је то све како рекох, више вас нећу замарати овако одвратним темама, само да вас подсетим да овде код мене постоји један покрет који рапидно јача. Тај покрет окупља углавном “дођоше” који по правилу не би да буду Србијанци, али ће радо постати “Војвођани” чим нађу неког кохерентнијег од Неше Чанка или барем – неког ко није толико искомпромитован скандалима. А ви онда можете да опљунете по новој нацији и то право под прозор.
Јер, ко неће брата за брата – добиће комшију за газду; кад тад. Надам се само да тада нећу бити ту.

111 mišljenja na „Драгослав Павков: Србијанство – немогућа мисија

  1. Зашто је војвођанерство више опасно од србијанства? Зашто је монтенегринство више опасно од србијанства? Прво цепа државу Србију, авнојевску, друго и треће цепа Српство. Обрни-окрени, за Српство су све три “идеологије“ погубне.

    Sviđa mi se

      • Српство је, за мене, државотворна категорија ( да не улазим у духовну сферу, на то сте посебно осетљиви 🙂 ) која обједињује Србе на Балкану у јединствену српску државу, свиђа ми се Обрадовићев тремин Српска Унија. Она ће обухватати српске земље, од Крајине до Македоније у којој ће регионализми попут Крајишник, Босанац, Шумадинац… остати баш то – регионализам – без утицаја на државно уређење, јер Српство је интегрално. Нема дођоша, староседеоца и осталих будалаштина, интересују ме искључиво Срби. Наравно, подела на глупаке и паметне, добре и лоше и даље остају, јер су животне категорије, али ове вештачке морају бити збрисане и избрисане. За све ово постоје озбиљни предуслови, али то је мој сан, то је борба која ме занима.

        Sviđa mi se

  2. Пример Бачког Доброг Поља је каракретистичан. Ови су колонизовани као Срби, сви до једнога. Онда су једен вечери, одлуком месног одбора КПЈ проглашени за Црногорце. Променили нацију преко ноћи.
    Ратови које је Србија водила нису били „бесмислени“. Не може одбрана слободе бити бесмислена.
    Полемике ко је се воде око србијанства, показале су нешто што се наслућивало, али нико није могао очекивати толике размере тог зла. То је антисрбијанство (запатило се чак и код Србијанаца, најчешће несвесно), и које је просто експлодирало.
    У прилог антисрбијанству наводе се две три групе аргумената:
    1. Да су Србијанци досељени из Црне Горе и Космета, па немају право ником ништа да замерају.
    2. Да су најистакнутији Србијанци заправо… Па се антисрбијанцу омакне да уз пут констатује „ви Србијанци сте без нас нико и ништа“.
    3. Да су Србијанци „геџованлук“ и „гибаничари“, док су ови други неке више расе. „Нема људи осим Босанаца“ и сл.

    Око свега тога може бити полемике, али једно је константа – Србија се налази у погибељи и не могу је спасити људи који је никада нису осећали као своју отаџбину, већ пре као ратни плен, простор који су освоили, или добро место за пљачку.
    Што се мене тиче, са Вучићем је прекардашило.

    Sviđa mi se

    • Заборавих да додам: Да „Српство“ као нешто над-државно уистину и искрено постоји, било би сасвим нормално да председник или нешто слично у Црној Гори или Републици Српској може бити пореклом Србијанац једнако као и неко домаћи. Међутим, тако нешто је незамисливо. Може бити у питању најспособнији човек, биће одбачен из „оргнизма“ као „страно тело“. Време „Шћепана Малог“ је одавно прошло. То још може само у Београду.

      Sviđa mi se

      • Капа доле Бато.
        јбт, да нисам нешто погрешно протумачио… 🙂

        Дејане, ево написао ти је Нимбус да и ја не мрчим артију. Додао бих само да је лепо што си се по питању Српства оградио са „за мене“. Јер је за мене Српство првенствено културолошки појам. Сви Срби никад нису живели у истој држави (као гембеши на пр.) а по свему судећи – са оваквом памећу и оваквим српско-србским анимозитетима никад и неће. Како немам намеру да се исцрпљујем у борби за фикције – гледам да спасавам што се спасти (још) може. Нажалост, и о томе ће одлучивати други јер – мачку је говеђа глава стварно превише. Нарочито ако није обраћао пажњу када су му један по један поиспадали скоро сви зуби.

        Sviđa mi se

      • “Нимбус“ Не знам како ти залута у србијанчење поред здравог национализма којег гајиш, али мислим да је то, без увреде, ствар провинцијализма, јер имаш тамо неке “Црногорце“, дођоше који умеју, јелте, да опљују, па генерализација несумњиво следи. Елем, ако си у праву, а јеси, да је КПЈ преко ноћи “направила“ један народ зашто исти окривљујеш? Зар није логичније вратити га својим српским коренима? Да ли мислиш да ћеш на црногорство одговорити правом мером, својим србијанством? И шта је ту добро за Српство? Или оно не постоји? Ако не постоји, па чему све ово? Да ли ћемо сада да негирамо и Републику Српску или су они тамо Срби, а ми Србијанци? Какав је то аргумент да тамо у Босни није владао или неће владати ниједан Србијанац родом? Па, када је миграција била одавде-тамо? Када је миграција била, нпр, Србија-Црна Гора? Где је настала прва српска држава, у Шумадији или Рашкој, Зети, Старој Херцеговини? Шта је чудно “што смо сви однекле“? И шта нама уопште значи да Србијанац влада у Србији или се варам да је ктитор из Бајчетине “наш“? Видим, профитирали смо. Знам да сам поставио много питања, али њима сам, надам се, дао и одговоре.

        Sviđa mi se

      • “преврат“ Наравно да је проблем да сви Срби живе у истој држави када ја у вези са тим имам са тобом проблем који живиш на цирка 150 километара од мене и не разумемо се по том питању, од брма ме дели целих десет километара. Драже вам је да интегришете Мађара који, узгред, никада неће бити то што ви желите, али вас зато за првог “дођоша“ заболи она ствар. Смета вам његово црногорчење које немате намеру да мењате, али зато пледирате да ће Угар престати да слави Хортија и потрчати у ваш загрљај србијанства само зато што се раширили руке. Није него. Да закључим и мислим да је тема више него исцрпљена – србијанство је за Српство опасно исто онолико колико и монтенегринство, војвођанерство или било која друга дезинтегративна категорија. Истом страшћу ћу се против њега борити колико и против друге две категорије, јер за мене важи само једна категорија, Срби – СВИ И СВУДА.

        Sviđa mi se

    • Српство је докле се простире српски језик и СПЦ а Србијанство је „ограничено“ на државу Србију. Много компликовано. Ко неће да је србијанац, било би поштено (да ли кретен може бити поштен?) да се укрца на брод за Америку и тамо ко’човек буде чисти босанац и црногорац.

      До Дејанове (даће Бог) Уније има се правилном и исправном сматрати терминологија Брм-Дрп која не шкоди Дејеновом плану – дапаче.

      Матија Б. сјано описао проблем ривалитета тако честог у ЦГ између доњег и горњег краја (у ЦГ су ријетка „добра“ поља – можеш наћи Доње поље – наравно и Горње) : Да што ваља, вели, не би се звало доње поље (или доњи крај) него горњи. Инфантилно али видим има ги још.

      Sviđa mi se

  3. „Па јел’ су сад становници Косјерића Црногорци или Србијанци? Направи ли икад анкету, чисто онако да задовољиш евентуалну радозналост?“

    Srbijanci, naravno. Previše vremena je prošlo da bi se osećali Crnogorcima.
    Kao što sam i ja Srbijanac i mislim da to nije sporno. Ja čak nemam ništa protiv ni da me nazovu gedžom, gegulom, moji su pod tom „gedžovanskom“ šajkačom ginuli za ovu Srbiju a po nešto su u njoj i stvarali (nažalost, kod nas se zanemaruje to stvaranje ponekad mnogo korisnije otadžbini od pogibelji).

    I, pomalo mi je glupo da uopšte to objašnjavam, ali veruj mi da volim ovu Srbiju ništa manje nego ti.

    Međutim volim ja i Crnu Goru. Ne zbog nekog tamo davnog porekla, već zbog gomile nekog dobrog sveta i par vrlo bliskih prijatelja, koje tamo poznajem i koji su Srbi ništa manje nego ti i ja i koji uopšte ne potpadaju pod taj stereotip „bahatih i sirovih“ Crnogoraca. U ostalom ja tu Crnu Goru smatram ako ne (bar za sada 🙂 ) Srbijom a ono svakako srpskom zemljom i npr Kolašin mi nije manje niti više drag od npr. Aleksinca. Sve su to moji.

    Evo da uradim jedan copy/paste iz jedne stare diskusije koju sam na istu ovu temu vodio na internetu pre par godina pa će ti valjda biti jasnije o čemu pričam.

    Sviđa mi se

    • elem…mrzi me da sve kucam ponovo, ali
      „Па јел’ су сад становници Косјерића Црногорци или Србијанци? Направи ли икад анкету, чисто онако да задовољиш евентуалну радозналост?“

      Srbijanci, naravno. Baš kao što sam i ja Srbijanac, davno su ti neki preci došli.
      Ja nemam ništa protiv ni da me zovu gedžom, ja se „gedžovanske“ šajkače ne stidim, naprotiv, mnogi moji su pod istom ginuli za ovu Srbiju, a bogami ponešto i stvarali (elem, nije patriotizam samo ginuti, mada je nažalost istorija i to ponekad zahtevala).

      Rekoh pojede mi komentar, ali ukratko samo da kažem da se apsolutno slažem sa Dejanovim komentarom.

      I da ti okačim ovde nešto što sam pre par godina napisao u jednoj sličnoj diskusiji valjda ćeš me bolje shvatiti.
      (u sledečem komentaru)

      Sviđa mi se

  4. Leto 2006. odmah posle referenduma.

    Krenuli ortak i ja sa Prokletija (okolina Gusinja) na Žijevo da penjemo u stenama vrhova poviše Bukumirskog jezera. Jedna Kotoranka koju smo tamo upoznali nas odbacila do Veruše, dalje nastavili pešaka. Upeklo sunce, mi svako ranac po 30kg i polako nekih petnaestak kilometara do jezera.

    Scena prva, Veruša

    Uđem ja u lokalnu proodavnicu u Veruši, iza tezge domaćin, ogroman, ali oooogroman! Pazarim ja šta sam hteo, uglavnom nešto namirnica da se dopunimo i pita on na kraju gde idemo i odakle smo. Ja mu kažem, na Bukumirsko i da smo iz Beograda. Na to, iz Beograda, on se štrecnu krene da obilazi onu tezgu i pravo ka meni, onako velik ko međed. Ja se odsekao, sa onom rančugom na leđima ne mogu ni da pobegnem kako valja. On mi priđe, obuhvati me onim ručerdama sa sve rancem, podigne od zemlje i poljubi me. I kaže:
    -Ti si moj brat! I to da znaš, bez obzira na sveo ovo, da znaš, ti si moj brat!

    ****************************************************************************
    Scena druga, na putu između Veruše i Bukumirskog

    Idemo mi a na putu stoje dva đeda. Jedan od njih kao sa slika, sa crnogorskom kapom i velikim brčinama. Mi kao hajde da pitamo za to skretanje desno ka jezeru, nismo tu prvi put, ali ipak da ne promašimo i skrenemo pre ili posle, ko će posle da se vraća po ovoj vručini i sa tolikim teretom. Upute starine nas na pravi put i kad smo se već pozdravili i krenuli, onaj sa brčinama nam doviknu

    -Ej momci!
    -Recite?
    -A odakle ste vi?
    -Iz Beograda.
    -A jeste li Srbi?
    -Pa jesmo (mi onako stidljivo)
    -E blago vama!
    -Šštoo..? (mi već zbunjeni)
    -I mi smo nekad bili Srbi, a sada smo g..na (bip, cenzurisano), eto to smo sad!

    ******************************************************************************
    Scena treča, katun iznad Bukumirskog jezera posle nekoliko dana.

    U međuvremenu, narednih dana, skupila se tu cela ekipa iz AOBa, i jedan dan se nešto namrčilo nebo, vidi se da će neka kiša, nije „za u stenu“. Nije nikako.
    Ipak krenem ja sa jednim drugim ortakom koji je u međuvremenu došao u tzv. „malu stenu“ odmah tu nekih 45 minuta iznad livade na kojoj smo postavili šatore, koju smo „otkrili“ tek te godine. Onako, više da se zezamo, da penjuckamo, računamo lako ćemo pobeći ako krene neka oluja. Na putu do gore prolazimo pored katuna, kad viče žena iz istog, pita odakle smo, kad smo rekli, ona da svratimo na rakiju na sir. Mi se zahvalimo, ipak bi da uhvatimo nešto penjanja pre nego počne da pada.
    I tako, „penjuckali“ mi, kad se, naravno bez ikakvog prethodnog upozorenja otvori nebo iznad nas. Mi brže bolje, abzajluj sa stene, skupljaj opremu, beži dole u dolinu, samo što noge ne izlomismo po nekom siparu. Kad smo trčali pored katuna, ona ponovo kroz prozor:
    -Ovamo momci! Ovamo!

    Mi uletesmo u katun, unutra ona sa još dvoje sitne unučadi, dođe leti tu sa stokom, đeca iz Podgorice joj pošalju svoju đecu da malo budu sa babom na čistom vazduhu, a valjda i da malo odahnu od malih napasti . Lepa žena, iako je već tada bila u poznim pedestim, vidi se da je nekada bila lepotica. Dostojanstvena, lepih manira, ko je upoznao te prave gorštake zna o čemu pričam.Priča, kako ima sve manje živih katuna leti, nema ko da radi taj posao više. A nekad…Nekada bilo i ljudi i stoke, muzla se varenika, pravio se sir. Sada svake godine sve veča pustoš. Iznosi ona nama kajmak, sir, rakiju i priča kako je to sramota, kako su nas podelili, jedan je to narod. I dok priča, malo joj ovlaže oči s vremena na vreme, suviše je ona ponosna da bi suzu pustila.
    Posle je svako jutro slala jednog od unuka da donese litar mleka. Za jedinu devojku koja je tada bila sa nama u kampu. Kada smo joj rekli da ima i jedna devojka koja se sa nama vere po tim stenčugama, prvo se malo začudila a nda odmah nakon toga rekla: „Neka, i treba!“. (inače imamo mi više devojaka u klubu ali tada se tako zadesilo).
    I tako svako jutro dok smo bili tamo mi se probudimo, izlazimo iz šatora a eto ga mali ide nizbrdo i nosi flašu mleka.

    Sviđa mi se

    • O Bosni, možda u kasnijim nastavcima, mogao bih i o tome elem žena mi je iz Bosanskog Petrovca, dakle Krajine. Eto možda sam i zbog toga toliko osetljiv na to srbijančenje, pošto sam oženjen tzv. „Bosankom“ (u šta bi ste vi da je svrstate) mada ona sebe tako ne doživljava već isljučivo kao Srpkinju i nikada nećeš čuti da nešto ružno kaže o Srbiji (sem naravno nekih razumnih krtika koje sve imamo), naprotiv, ume mnogo vatrenije da je brani od mnogih rođenik u Beogradu, Zrenjaninu ili Kragujevcu. I to ne da je brani sa stanovišta nekog integralnog srpstva već upravo „srbijanstva“. Vrlo često ume da kaže „Matica je matica i to se mora poštovati“, ja sam taj koji mislim da se je prema njoj „majka Srbija“ ponekada ponašala kao maćeha, ali to od nje nikada nećeš čuti već „Zahvalna sam što me je onda primila, nikome tada nije bilo dobro, a ljudi ko ljudi bilo je divnih a bilo je i ne baš tako divnih, onim dobrim hvala, a one loše zaboraviš“.
      (ukratko, na jesen 91 je upisala srednju umetničku u Sarajevu, u aprilu 92 pobegla „zadnjim vozom“ pod snajperskom paljbom, u septembru 92 se prebacila u školu u Novom Sadu (gde je kasnije zyvršila i akademiju), klinka, jedva sastavljala kraj sa krajem, za to vreme keva i mlađa sestra u Petrovcu a ćale sve četiri godine na položaju kao vojnik VRS, slali koliko su mogli otprilike tek da se preživi, vrlo bedno preživi. pa da onda malo čuješ o posebnim odelejenjima po nekim školama za izbegličku decu (valjda da se ne bi mešali sa domorocima „plave krvi“ i kvarili im decu), pa raznim omavolovažavanjima tipa -ma pusti „Sanka“ (to valjda od Bosanka“) i tako dalje. i pazi iako se tada nismo poznavali, kada mi je to pričala uopšte se nisam začudio, vrlo dobro se sećam skoro pa rasističkog odnosa nekih Novosađana, pa i nekih mojih prijatelja među njima prema bosanskim Srbima u to vreme. a bilo je toga istog i u Beogradu koliiko hoćeš )

      Sviđa mi se

      • “врабац“ Ово ћу да копирам у посебан фајл као једно од сведочења из прве руке са додатком – свака ти је ка у Његоша :). То је то о чему ја причам… Српство… и сада хоће неко да ме сведе на Србију, ма неће да може.

        Sviđa mi se

      • Ма пази, немам ја ништа против тога да ме „сведу на Србију“, ал да прво дефинишемо шта је то Србија 🙂

        Sviđa mi se

    • Не видим шта је спорно. Осим, што ја за своје српство не тражим нити очекујем неку диплому, док ми се чини да би и многи „отамо“ радо остали Срби – само да смо им ми овдашњи признали да су већи Срби од нас. Ако не може – онда јебеш српство. Иначе, овакве расправе по нету воде напаљени клинци (који покушавају да барем у екстремизму надмаше Хрвате, кад већ нису у стању ни у чем другом) и сигурно не приличе озбиљном свету попут Превратника. Нарочито ако се своде на обично премеравање патки… Уосталом, ВРТ је рекао све што је потребно.

      А што се тиче твојих и Дејанових ујединитељских планова, не спорим вам право да верујете и у Божић-Бату, али ја покушавам да зацртан неке мало мање фантастичне циљеве. Зато ваљда и нисам направио војничку каријеру: У мом ранцу је увек фалило мало места за маршалску палицу. Подофицири се боре да преживе они и поверени им људи, за славу и небеса боре се официри и генерали. Дакле, ви уједињујте овнујске рогове у џаку, а ја ћу покушати да не растерам ову шаку јада са реалним циљевима.

      Sviđa mi se

      • Јака Србија – јако Српство. (непријатељи српства се радују веома таворењу Србије ако већ не могу нешто конкретно да учине против исте). Мислим да је мека моћ Српства ( а камоли тврда државе Србије) и даље толика да фрустрира плаћенике и остале усташе.

        Сви остала расплемењена племена (који неће да буду Срби) су обично робље -што због глупости што због слабости карактера.

        Sviđa mi se

      • Рудиментарни остаци те тавореће Србије су уствари анестетик за нас оболеле од канцера и повлађивање сујети да смо ми ван ропског статуса. Захтеви за „промену свести“ су јевтин трик, јер је та свест постала фолклорна, музејски експонат.

        Sviđa mi se

      • „Не видим шта је спорно…“

        Па сад не знам, можда и ништа није спорно погледај ниже коментар који сам оставио.

        Односно оно што је спорно је генерализација. Дакле оваквих:
        „док ми се чини да би и многи “отамо” радо остали Срби – само да смо им ми овдашњи признали да су већи Срби од нас. Ако не може – онда јебеш српство“

        свакако има, знамо и ти и ја. Међутим има и оних других. Е сад стави се на моменат у кожу неког Црногорца, Србина, којем је пун к. таквих око њега и који тамо води неке сизифовске битке против таквих око себе и онда дође овде и чује или прочита на неком србијанском сајту све гадости које се пишу о Црногорцима генерално без прављења икаквих разлика. Па шта мислиш, дал му дође да каже „ма јебеш и српство и Србију и Црну Гору, проклет смо ми народ и шта се ја ког ђавола бакћем са свим тим“?
        И немој сад како ти имаш обичај да одбрусиш „ма шта ја има да бринем његову бригу“, у реду нико не тражи од тебе да је бринеш, ал онако само малецко покушај да разумеш неког таквог човека. Ај можеш ти то, имаш ти велико срце убеђен сам, колико год понекад покушавао то срце да представиш тврдим 🙂

        Sviđa mi se

      • Врапче, (или „враБче“ ђаво ће га знати шта је сад исправно) верујем да пажљиво читаш то што трукујем па знаш да немам никакве предрасуде према људима који се у Србији и према њој нормално понашају. Нарочито их немам према Србима „из прека“ (а „преко“ је све што није на територији данашње међународно признате Србије). Свако ко је у Србију дошао у потрази за бољим и сигурнијим животом, ко се према њој односи лојално и са поштовањем њене историје, традиције и културе има сво моје уважавање.

        Моји погани коментари односе се на људе који у Србију долазе да њоме владају, прво – јер ми овдашњи за то према њиховом мишљењу (а и према неким егзактним показатељима) нисмо способни, и друго – јер им тамо одакле долази неки други нису дали да владају. Да ли је реч о саплеменицима који су се већ „увалили“ или бившој „браћи“ потпуно ми је свеједно. Дакле, за такве, Србија је нека врста септичке јаме у коју се сливају све околне канализације, па ко исплива на површину – тај стиче право да влада. Да намеће своје вредносне судове, да захтева нарочиту пажњу и углед, да једне шаље на биро а друге (себи блиске и потребне) запошљава…
        Ти си човек који се креће међу образованим светом па се у твом друштву вероватно помало и пази шта се и како прича; у струци којом се бавиш слабо пролазе рођаци, кумови и земљаци… Ако не знају да раде – потпуно су бескорисни и нико их неће плаћати за глуварење, чак ни „рођо“ ни „земо“… На друштвеним мрежама вероватно бираш друштво па немаш прилике да читаш „статусе“ о србијанским циганима, цинцарима, гегулама, или ако их и прочиташ пеко њих прелазиш као преко будалаштина које не заслужују пажњу.

        Са друге стране, ја сам сељак који јако воли да се дописује са интелектуалцима, али који живи са сељацима, пије са бившим индустријским мајсторима, музикантима, (правим!) Циганима, пијачним продавцима и војним пензионерима… Сви које сам набројао у оба случаја, у овој земљи имају право гласа; на изборима исто вреди глас оног твог продуховљеног и увређеног Србина из Ц.Горе, колико и глас неке сељачине из Ловћенца или БД.Поља… Једино, онај „твој“ на изборе вероватно и неће изаћи (јер сам га ја увредио својим „генерализовањем Црногораца“), док ће ова двојица окупити и извести оба села да ми се освете и покажу ко су они. И наравно – гласати супротно од мене.
        А онда ће „онај твој“ тужно али славодобитно наздравити сопственој памети јер је био у праву кад је рекао:

        “ма јебеш и српство и Србију и Црну Гору, проклет смо ми народ и шта се ја ког ђавола бакћем са свим тим”

        Јер му се може. Због таквих попут њега, и ја терам децу да уче и на време стекну што боље образовање, чисто да би кад дође време могли да изаберу: Ако они не требају Србији – не треба ни она њима. Ако буду владали потребним знањима, ваљда ће се негде у свету за њих наћи неко радно место и коректан послодавац.
        Ја сам по том питању прилично хендикепиран, оматорило се, а и вештине којима владам све су мање потребне; дакле, могуће је и да нисам довољно поштен, да србијанчим јер ми је то једино преостало… Али, какогод да се обрне, мислим да се када те са свих страна нападају треба укопавати на што бољим положајима и одлучно се бранити док се услови на бојишту не промене; ићи у напад са слабим, неодлучним и недефинисаним снагама против непријатеља који има иницијативу по мени је авантуристички и неодговорно. Српски непријатељи никад у историји нису били јачи, а геополитика није фудбалска утакмица на којој се може „умирати у лепоти“. Овде или живиш или гинеш, а друге прилике нема, или – нема је бар за нешег века. Причати о српској унији (федерацији ентитета којима је само етничка припадност заједничка?!) у време када су актуелизовани сви могући и немогући сепаратизми унутар јединих међународно признатих граница које описују српски национални интерес у најмању руку је … неозбиљно.

        Sviđa mi se

      • Ништа мање није неозбиљно да неко помисли како ће Мађар, “Бошњак“ или Хрват да постане Србијанац само зато што је некоме пало на памет да прави политичку нацију. У мом виђењу Српске Уније ја и не пледирам да им мењам статус, нека остану шта год хоће, али неће моћи да славе Хортија, Атифа овог или оног или Павелића, а да ли ће себе да називају и марсовцима њихова је ствар. Друго, савршено сам свестан околности у којима се налазимо, па и не тврдим да ће се то десити “сутра“, али то сматрам национални интересом прве категорије, а да би био национални интерес треба прво неко да га постави као таквог. Са овом и оваквом елитом то је немогуће, зато сам и написао у једном од коментара да су за то потребни озбиљни предуслови. Треће, кажеш “само етничка припадност заједничка“ што као прво није тачно, али и да јесте, па шта нам друго треба? Логичније је ваљда да ћу се пре споразумети са Крајишником који слави Светог Николу него са Мађарем чији ни језик не разумем осим ако он не одлучи да прозбори са мном “ на нашки“. Од Мађара ме дели све – и језик, и вера, и култура, и обичаји осим можда што је његових и “мојих“ пет генерација ту где јесте. Како је адреса повезница онда је логичније за њега написати “само“, јер то и јесте само.

        Sviđa mi se

      • „Ништа мање није неозбиљно да неко помисли како ће Мађар, ”Бошњак” или Хрват да постане Србијанац само зато што је некоме пало на памет да прави политичку нацију.“

        За некога ко планира да прави државу (за коју чак ни међу Србима нема сагласност) неозбиљно је игнорисање чињенице да и у оваквој Србији има превелик број непријатељски настројених грађана. У некаквој Српској унији било би их барем 50%; осим ако се не чека нека сила која би их потаманила и поклонила нам празна села и градове, њиве и ливаде?! Које бисмо онда морали да обрађујемо, а то нешто и не волемо (судећи по корову и шикарама који преузимају оранице широм Србије).

        „… ја и не пледирам да им мењам статус, нека остану шта год хоће,“

        Знам, и њима се то јако допада; ти их мрзиш а они те деру ко јарца. Да ли си приметио да су у нашој земљи све могуће мањине фаворизоване по свим основама? Мислим да им се то јако свиђа и да ће се пре сложити с тобом који би да прави државу у којој ће они бити још привилегованији (не да ће славити све које си поменуо, већ ће добити и територијалну аутономију), него са мном који хоћу да их изједначим у правима И ОБАВЕЗАМА са свим осталим грађанима Србије. Што би неко ризиковао да падне на пријемном испиту за медицинску школу где Србину треба најмање 90 бодова, ако као Мађар може да се упише и са 37 (колико иначе треба за аутолимара у другој школи)? Држава за коју се ја залажем би такву злоупотребу искључила а твоја би је још радикализовала; вероватно ће мала Мађарица одмах након положеног пријемног испита добити диплому и бомбоњњеру… А држава ће на месечном нивоу морати да објашњава и доказује да није фашистичка него само тако изгледа.

        „кажеш ”само етничка припадност заједничка” што као прво није тачно, али и да јесте, па шта нам друго треба?“

        Као прво то јесте тачно, а ако не верујеш – дођи у било које колонизовано село у Војводини па ћеш се сам уверити: Крајишници се жене између себе, Црногорци такође, Босанци да не говоримо… Ма не треба да идеш нигде, погледај Фејсбук; моја комшиница од 477 пријатеља НЕМА НИ ЈЕДНОГ НА „ов, ски, ин…“ Ако мислиш да је то случајно – брате, имаш право и да верујеш у Деда Мраза али дозволи и мени да не верујем 🙂 Значи – друге навике, други афинитети, друга традиција. Не кажем да се то све не може „испеглати“ али глупо ми је да сад ја треба да се прешалтам на ијекавицу не би ли ме нека крајишка људина бар мало прихватила. Да сам ја одселио тамо – не кажем. Када сам се пре рата доселио у Словенију у року од годину дана сам разговарао на словеначком, читао новине, књиге… Хајде ти ми нађи Босанца који је прочитао Књигу о Милутину или Хајдук Станко (али да није морао у основној за лектиру) – шаљем ти литру дрповаче од дуња.

        „Од Мађара ме дели све – и језик, и вера, и култура, и обичаји“

        Верујем и не спорим. Мене од једног Мађара дели дрвена ограда око његовог салаша и 300метара ливада и њива, а спаја нас што у свако доба дана и ноћи могу да га пробудим и ангажујем за било коју услугу. Обашка што нас спаја његових 5.месеци резерве у Барањи од ’91. до ’95. док су многе Србенде имале пречег посла. Овај разговор сматрам завршеним, осим ако се не сетиш онога за литру ракије.

        Sviđa mi se

      • Увек су крајње бесмислене расправе када разговорамо о некој теми уопштено, а онда се дају партикуларни примери као што је моја поставка да ме од Мађара дели вера, језик, обичаји, а онда ти даш пример свог комшије као да ја заступам став да се не може бити пријатељ са неким ко је другог народа.
        “Знам, и њима се то јако допада; ти их мрзиш …“. Никога ја не мрзим, знаш и сам да сам говорио својевремено да ми имамо, кад сам се већ ухватио Мађара, заједничких ствари које можемо да славимо, пример је био гроф Пал Телеки, али не допуштам да славе Хортија, јер ово је превасходно српска држава. Ако није онда нека ми неко каже колико су то други, сем Срба, дали хектолитара крви за њен настанак и опстанак. То је једина мера када се поставља шта је чије што опет не значи да није било припадника других народа који су се уписали у темеље, али је то огромна мањина.
        Онај пасус о томе како бих им ја дао још веће привилегије, како Мађарима треба мање бодова за исто занимање уопште нисам разумео. И опет то провлачење етикете фашизма. Ти си либерал, али никада нисам чуо лепу реч о Крајишницима, Босанцима или Црногорцима што и овај коментар испод којег пишем потврђује. Можда сам ја фашиста у неким идејама државе или личи, али ти си поприличан аутошовиниста мада и то је питање, јер они нису Србијанци, само Срби.

        Sviđa mi se

      • „Хајде ти ми нађи Босанца који је прочитао Књигу о Милутину или Хајдук Станко (али да није морао у основној за лектиру) – шаљем ти литру дрповаче од дуња.“

        Ха! Дођеш ми литру дрповаче!

        Ај да не потежем увек жену, овог пута ћу да потегнем ташту која је прочитала обе и још Јаковљевићеву „Српску Триологију“ а сада чита „Велики рат“ од Пиштала (ово задње још нисам читао али ми каже жена да је одлична).

        И немој се сада вадити да си рекао Босанац а не Босанка, у овој земљи је забрањена дискриминација по полној основи! 🙂
        Мислим, радо бих уместо њих две потегао таста али је на жалост покојни, а „Књига о Милутину“ му је била једна од омиљених, читао је више пута а по предању први пут у рову на линиј фронта негде ка Бихаћу у зиму 92/93.

        Ето они су први који ми падају на памет, а могао бих вероватно још неких да се сетим.

        Дакле, ракију на сунце! 🙂

        Sviđa mi se

      • „Дакле, ракију на сунце!“
        јес’ па да се стрмекнеш са неке стенчуге 😦
        Без зезања, имаш литрачу чим се први пут видимо; драго ми је да се чита права српска литература – па макар на моју штету 🙂
        Узгред, није ли ти индикативно да је таст тек на линији фронта осетио потребу да прочита књигу око које су се одавно ломила копља? Ја бих рекао да је човек у њој покушао пронађе одговоре на питања која се редовно отварају кад се суочиш са стварима о којима ниси имао прилике да учиш у школи нити да слушаш уз огњиште. А можда и грешим… Али једно знам засигурно: Фронт је врло лековит (ако није смртоносан) и зајебали су се многи који су пропустили прилику.

        Sviđa mi se

      • упс, лапсус, није „Велики рат“ од Гаталице а не Пиштала, не знам откуд ме Пиштало спопао.

        Sviđa mi se

      • Е стварно сам врљав, и увој исправци сам конфузан, дакле „Велики рат“ је написао Александар Гаталица. Тачка.

        P.S.
        Деки, ову флашу ракије што ћу да добијем делимо, подразумева се 🙂

        Sviđa mi se

      • „Узгред, није ли ти индикативно да је таст тек на линији фронта осетио потребу да прочита књигу око које су се одавно ломила копља? „

        Наравно да је индикативно.
        Велико је питање да ли је и знао за њу пре тога, то тамо је био тврд партизански крај, мада је конкретно његов отац као резервни официр Војске Караљевине Југославије цео рат провео у заробљеништву у Норвешкој, чини ми се. Чак је по повртаку имао проблема са новим народним властима, гледано је на њега са подозрењем као на реакционарни елемент, није помагало ни то што му је скоро цела породица била у партизанима (а вероватно би и он био да није запао заробљеништва, просто тамо је цео крај отишао у партизане без неког великог идеолошког мотива, просто бежали људи од усташа ). Али тачно је да се тамо није баш смело много причати о Првом светском рату, односно говорило се зими уз ватру о неким ђедовима који су дезертирали из Аустроугарске војске, препливавали Дрину и прелзили на другу страну, али углавном шапатом. Не бих ја сам народ баш толико кривио што неке ствари није знао или је сазнавао кроз шапат.

        Али није то било тако само тамо, мада је тамо сигурно било још оштрије. Сећам се када ми је деда умро 1984. да је ћале једва нашао у сред Београда оркестар који је пристао да свира „Марш на Дрину“ док га полажу у гроб, што је била дедина последња жеља (наиме, он се свог оца није уопште сећао пошто је рођен 1912. а деда Света погинуо на Колубари 1914. па је и то сигурно био један од разлога што је био емотивно везан за ту песму).

        А Књигу о Милутину ми је (пази сад!) 1991. у пролеће у војсци одузео мајор, иначе Лесковчанин, као непријатељску литературу. Тако да о чему ми онда причамо, Дрпе? Многима ни са ове стране стране Дрине неке ствари нису биле баш најјасније.

        А што се тиче тога ево ти један занимљив детаљ који доста наврче на твоју воденицу тј. иде у пирлог твом концепту Србијанства. Јел знаш ко ми је донео ту књигу у војску да је прочитам? Рођена мајка.
        Е сад ти можеш да питаш шта је ту чудно? Па ни мени ту нема ничега чудног али би многима могло да буде чудно. Наиме моја покојна кева је била што би се рекло „етничка Хрватица“. Међутим, потпуно би се у том твом концепту могла окаректерисати као „добра Србијанка“.

        Sviđa mi se

      • “ Наиме моја покојна кева је била што би се рекло “етничка Хрватица”. Међутим, потпуно би се у том твом концепту могла окаректерисати као “добра Србијанка”.“

        То сам и реко, нека је хваљен Господ – алилуја, алилуја, алилуја!

        Sviđa mi se

  5. Интересантан је појам нације – републике – који се у Србе имплементирао 45, наравно, у авнојграницама.

    Још интересантнији је „антикомунистички национализам“, одраслих након 45. Авној интегрализам приде, САП Ово, САП Оно.

    Sviđa mi se

    • Ја сам се својевремено потрудио и исчитавао сјајне текстове Бранимира М. у НСПМ тако да ми се разбистрило по питању нације, народа, Авноја и осталих нејасноћа. Брм се уморио да све исто понавља а изгледа и Дрп губи стрпљење.

      Србија има обавезу да буде јака држава а онај „твој“ старац је за огорчењем рекао „ми смо били Срби а сад смо г…“ јер други користе слабости и таворење државе Србије па нас разносе ка’ Алајбегову сламу.

      Стога је Дрп дубоко у праву: он се бори за српство борећи се за србијанство.

      Sviđa mi se

      • „Србија има обавезу да буде јака држава а онај “твој” старац је за огорчењем рекао “ми смо били Срби а сад смо г…” јер други користе слабости и таворење државе Србије па нас разносе ка’ Алајбегову сламу.“

        Претпостављам да се ово односи на мене иако се налази испод другог коментара, наиме, ја сам причао о том старцу. Никада ја нисам спорио то да Србија има обавезу да буде јака држава, а још мање тезу „Јака Србија – јако Српство“, напротив, потпуно се слажем са истом.

        Не знам ни зашто се Дрп осећа прозваним, нисам у коментару на који се он позива ни мислио на њега када сам написао „набеђени србијанци“, уме он да буде загуљен по том питању али је разуман човек са којим се да разговарати по том питању и ја њега веома ценим, онако опште узевши, у осталом због њега сам и почео да коментаришем овде на Преврату.
        Међутим има ту разних „лумена“, довољно је погледати рецимо текст извесне Весне Веизовић који се недавно појавио овде, који благо речено болестан.

        Многи то „србијанство“ користе као заклон за лечење своје провинцијалности и оправдавање своје неспособности. Нагледао сам се довољно београдске „деце“ у позним тридесетим који живе код родитеља, нису у стању курцем да мрдну за себе, главна животна дилема им је кад ујутру устану „да л` да се умијем ил` да се убијем“ а главни кривци су им неки имагинарни „Босанци и Црногорци“ који су им наводно узели посао и који су све преузели и од којих „не може да се дише“.
        Е па неће бити кретену (ово се обраћам таквима, да не буде забуне) него је тај „Боске“ дошао овде пошто му је тамо можде спаљена кућа и није имао где па је гризао, прихватао сваки посао док је теби мамица кувала топлу супицу и пазила да не озебеш, па је после неких 10 крвавих година успео да направи нешто.
        Или је неки Црногорац дошао из неке врлети, родитељи му напабирчили нешто лове да га школују и он седео и учио дан и ноћ и био одличан студент док си се ти вукао по реаскалашаним београдсим журкама и долазио мамуран тек на поподневна предавања.

        Али не, овде постоји стереотип да су сви Црногорци овде успели преко везе. Е па неће бити баш тако, знам их који нису, него су врло вредно (ех да има и њих вредних веровали или не) радили да би успели, ја ето познајем неке. Наравно има и оних других који апсолутно оправдавају стереотип, знам и такве. Неким чудом у вечини случајева овим другима је Монтенегринство врло блиско срцу, опет неким чудом ови први су у вечини случајева безрезервно безрезервно Срби . А можда то и није тако чудно 😉

        Оно што ја само хоћу да кажем да кудећи мање или више оправдано ове друге не треба сметнути са ума постојање ових других.

        Sviđa mi se

      • „…довољно је погледати рецимо текст извесне Весне Веизовић који се недавно појавио овде“
        То што је неки текст објављен на Преврату уопште не значи да се било ко од уредника слаже са наводима из њега. Понекад се текстови једноставно постављају као шлагворт за евентуалну дебату; ако се не варам, јуче си баш ти похвалио једну ординарну глупост коју је написао болесник, а коју је из својих разлога пренео БрМ… Хоћу да кажем – овде се о укусима расправља, али једни другима не бранимо да се хране било чим што им падне на памет. Докле год се њима лично допада.

        Sviđa mi se

      • „То што је неки текст објављен на Преврату уопште не значи да се било ко од уредника слаже са наводима из њега.“

        Па добро, то ми је јасно одавно, међутим нити сам ја рекао да се неко од вас слаже са њим нити сам се бунио што сте га објавили (никада себи не бих ни дао право за тако нешто, ваш сајт – ваша ствар) само сам навео тај текст као пример у којем врло јасно избија мржња према једном делу нашег народа (наиме није довољно речи да је Милошевић био будала, нити се не слагати са Александром Карађорђевићем и речи да је на пример кретен, а не, битно је нагласити и подвући да су они у ствари били „црногорци“ и тиме објаснити сва њихова стварна или наводна непочинства).

        Што се тиче чланка који сам јуче похвалио, заиста не знам ко је аутор, можда је стварно болесник како ти кажеш, али што се тиче самог чланка ја бих га врло радо и сам потписао.
        Ето, ја не видим да је исти на било који начин уперен против Србије као такве и Србијанаца као таквих, већ против једног ксенофобног, провинцијалног духа који би да се затвори у себе и којем су сви други криви за сопствене недаће. А ако већ спомињеш Хрвате, мене то неодољиво подсећа управо на њих. Дакле, велико је питање ко би ту у ствари да буде већи Хрват од самих Хрвата.
        А ја мислим, да од тога Србији никако не може да буде добро, штавише, убеђен сам.

        Sviđa mi se

      • „што се тиче самог чланка ја бих га врло радо и сам потписао“
        јбг брате, чек да видим јел на исти текст мислимо…

        Што се тиче Весниноог текста – колико се сећам прокоментарисао си га једном реченицом. Што би могло да значи да си га схватио као будалаштину која не заслужује труд. Ја нисам Весна; а кад смо већ ту – она је на србском вебу много популарнија од мене 🙂 Па ти виђи…

        Sviđa mi se

      • “врабац“ Е, да три испричам шта ми се десило са том несрећницом. Излазе ми понекад у њуз фиду њени статуси – имамо, је л’, заједничке пријатеље – видим она ту нешто србује, било ми интересантно да се поводом једног укључим у дебату и пошаљем јој захтев за пријатељство да бих могао да коментаришем. После неколико дана окачи она неки статус о србијанству. Знао сам и пре тога да је она у тој теми, мада њене текстове, прав за прав, нисам ни нешто читао са дужном пажњом више онако летимично прелазио преко истих, али нисам очекивао да је баш толика дилеја. Елем, поведемо по том статусу расправу, крене она са тим класичним бљувотинама са све осамнаест узвичника (као да јој је осамнаест) и дреком и повиком на све живо, поготово црногорско. Заврших ја неки подужи коментар, нисам псовао, најнормалнија расправа. Кад, ја после пар дана видећи да ми у њуз фиду не излази ниједан коментар на тај пост пробам да јој одем на профил да видим шта се дешава и видим, пази сад, да ме је избацила промптно из пријатеља, али ни то није довољно, блокирала ме да не могу ни да јој отворим профил?! Да ли можеш да верујеш? И сада ће та да говори о нечему, а погледај јој манир. Дакле, жена има озбиљне психичке проблеме са сујетом тако да ни оно што трућа у текстовима не може онда бити боље.

        Sviđa mi se

  6. Спољне и унутрашње границе су ипак различити појмови.

    Од унутрашњих је највећа ментална, и то је главни елеменат те килавости – прихватање туђе наметнуте реалности, односно шаблона размишљања из мог претходног коментара.

    Sviđa mi se

  7. ono sa čim se ja ne slažem s vama je ta mantra Srbije kao matične države.. to je najveća prevara – kao Srbija je srpska država a ostale nisu… ja sam za razliku do vas živeo i u Crnoj Gori 10 godina.. rpoblemi su potpuno isti i mehanizam zaglupljivanja… kao što u CG pola stanovništva neće a budu Crnogorci, tako u Srbiji neće da budu srbijanci..ja sam u obe države u manjini kad kažem da u CG trevba da budeš CG a u Srbiji srbijanac A NE OBRNUTO..što reko VRT dosadilo mi da pišem jedno te isto a izgleda kao bolestan ego trip kad turam link na sopstvene tekstove… srpstbo je jedan kategorija a srbijanstvo i crnogorstvo pojmovi iste jategorije ali različite od srpstva , inače ja tu reč mrzim zato što implicira izbacivanje nevalajlih pojedinaca iz naroda.

    http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/korner-ili-surjak.html
    .
    evo jedan link o vremenu kad su brke bili Srbi a ne govna i zašto su danas govna

    Sviđa mi se

    • Ја не третирам Србију као некакву „матичну државу“ јер би то имплицирало да су Срби ван њених граница сасвим нормално и легитимно – националне мањине. За мене границе на Балкану нису коначне, све док се значајан број припадника неког народа (случајно српског) на силу утерују у националне државе које сматрају страним и непријатељским. Дакле, ћераћемо се још. А када дође време за ћерање, било би лепо да се у једној бази што боље припремимо. Та база је Србија, а на нама овдашњима је да је уредимо као нормалну државу.

      Sviđa mi se

      • Е то је већ прави дух! Тако се збори:)

        Него, да не скачем сад са коментара на коментар, поводом онога горе бих рекао пар ствари.

        Прво, нећеш веровати у како се разноликом друштву ја крећем и немој мислити да не знам „чега све има“. Да, тачно, имам је пријатеље и професоре универзитета али имам и пријатеље физичке раднике. Такође ми уопште није страно пијење пива са Циганима из краја поред драгстора. Ја сам тзв „рају“ увек волео и негде се пре видео као део исте него некако другачије. Вероватно ми је зато Орвел омиљен писац, ако ниси читао а једном будеш у прилици прочитај „Нико и ништа у Паризу и Лондону“ , ја сам се својевремено зезао на ту тему, а још је била жива покојна „државна заједница“, и то преводио као „Нико и ништа у Србији и Црној Гори“. Тада сам радио као висински радник, што ти је фин назив за физикалца на ужету, (споменух већ да је био један период када ми је био пун к. свега, па сам у једном периоду мало експериментисао својим животом) и није то само прање прозора, рецимо да сам висио испод моста на Бешкој са све брусилицом. А иначе, пропутовах тада тим „висиснским“ послом целу Србију од Пирота до Суботице. Тако да, да, знам чега свега има.

        Друго, горе нити сам причао о неком имагинарном Црногорцу нити о Црногорцу који живи у Србији. Имао сам на уму стварну личност, мог јако доброг пријатеља Подгоричанина који доле живи и који се тамо бори са свакаквим Сцилама и Харибдама. И не, он не каже:

        “ма јебеш и српство и Србију и Црну Гору, проклет смо ми народ и шта се ја ког ђавола бакћем са свим тим”

        то ја помислим да би он требало да каже кад види ствари о којима сам причао. Управо супротно, чешће ја клонем тако духом а он ме бодри типа:

        „ајде соколе, није то ништа, морамо да издржимо“ 🙂

        А што се тиче деце, ја бих некако волео да се изборимо да деца не морају да нам иду у бели свет. Мислим, нек иду деца и треба да иду да виде бели свет то само може да им користи, али нека се врате. Или нека бар имају где да се врате ако пожеле. А не зато да оду зато што морају.

        И тако…диванио бих ја на ову тему до сутра, ал сада је већ касно, мора да се спава.

        Sviđa mi se

      • мој горњи коментар је одговор на Дрпов коментар:

        Ја не третирам Србију као некакву “матичну државу” јер би то имплицирало да су Срби ван њених граница сасвим нормално и легитимно – националне мањине. За мене границе на Балкану нису коначне, све док се значајан број припадника неког народа (случајно српског) на силу утерују у националне државе које сматрају страним и непријатељским. Дакле, ћераћемо се још. А када дође време за ћерање, било би лепо да се у једној бази што боље припремимо. Та база је Србија, а на нама овдашњима је да је уредимо као нормалну државу.

        А не на ове ваше зајебанције 🙂

        Sviđa mi se

    • „u CG pola stanovništva neće a budu Crnogorci,…“ – зато што неко (намјерно или ненамјерно) црногорство гура и своди на етничку категорију у смислу етнички црногорац (са својим језиком и црквом) је етнички несрбин а не црногорац= грађанин (држављанин) Црне Горе.

      Прекраја се етничка (народносна) структура Црне Горе, преименује се Језик и Црква ваљда по жељи страног налогодавца (да никад не би могло доћи до Дејанове али и Брм-ове уније односно федерације). Етнички Срби (Брмови црногорци) се бранећи од однарођивања, противе на погрешан начин па кажу да нијесу нипошто црногорци упадајући на тај начин у спремљену замку. Тада им говоре да су против државе и држе их ван државних органа и администрације и гурају у мањински статус о чему је Брм маестрално писао у поменутим чланцима.

      Sviđa mi se

      • „Етнички Срби (Брмови црногорци) се бранећи од однарођивања, противе на погрешан начин па кажу да нијесу нипошто црногорци упадајући на тај начин у спремљену замку.“

        Е сад, још само да се ово што је примљено к знању схвати и прихвати 🙂

        Sviđa mi se

      • Дрп-е пошто си природно виспренији од мене морам да провјерим: не мислиш ваљда да „етнички Срби неће да буду србијанци!?“ Дође им некако мало.

        Мој ђед је био јасан (а сад би захваљујући „малој“ помоћи наших „пријатеља“ био двосмислен): Ми смо Срби али нијесмо Србијанци. Сад би по МНЕ новоговору био издајник. Мислим да би сви (не само Брм и ДРп) морали да имамо у виду ове наше „пријатеље“ па да им барем не помажемо радећи против себе.

        Дрп-е , у име свог ђеда (али и у своје лично име) захваљујем на отпоздраву. Обојица (тј. сва тројица) се слажемо.

        Sviđa mi se

      • „Мој ђед је био јасан: Ми смо Срби али нијесмо Србијанци.“

        Као што би мој рекао: „Ја сам Србин али нисам Црногорац…“ – и не видим у томе нити шта спорно, нити необично. Човек не да није рођен у ЦГ, никада тамо није живео, нити је кад ногом крочио на тле Црне Горе… Међутим, када бисмо се некако договорили да нам се држава назове „Црна Гора“ – ја бих сасвим логично био Србин и Црногорац. Ако је ово неком компликовано, ја сам стварно немоћан да додатно поједноставим; онда цела ова дебата и нема неког смисла.

        Што се тиче питања да ли (сви?) етнички Срби желе да буду Србијанци одговор је: Нисам сигуран. Да желе, мислим да би се више потрудили; уз сво уважавање историје, традиције и неких ружних српских особина – мени се чини да би би „етнички Срби“ радо били много штошта пре него Србијанци. Извињавам се, али то је моје скромно мишљење.

        Sviđa mi se

      • Па добро, ни вечина Лала (дакле мислим на банатске Србе) није спремно себе да назове Србијанцима, а колико ми је познато слична је ситуација и у остала два „срца јуначка“. При томе уопште не мислим на неке „војвођанаре и аутономаше“ већ на људе које би многи окарактерисали као „добре Србе“ (шта год то значило). Дакле себе сматрају Србима, желе да наставе да живе у држави Србији, али просто себе не сматрају Србијанцима, већ тај термин користе за своје сунораднике јужно од Саве и Дунава.

        Просто, из разних занимљивих (а углавном историјских) разлога у нашем народу је тај термин је остао резервисан за људе који живе на територији…па рецимо, „преткумановске Србије“.
        Да ли је то исправно или не, као и да ли се то некоме свиђа или не је сасвим споредна ствар.

        Можемо речи да је у ЦГ ситуација мало комплекснија, али на пример прилично поуздано могу да тврдим да би велика вечина босанских Срба врло радо живела у истој држави са рецимо Шумадинцима и за то би колико сутра гласали на реферндуму када би им то међународне околности дозволиле али ни они нису спремни, баш као ни горе споменуте Лале да себе назову Србијанцима, не зато што имају нешто против истих већ зато што је у њиховој свести то напросто географска одредница.

        Дакле, неки термин може да звучи логично и да се чини да је одређен начин његове употребе сасвим исправан али џаба ако је неприхваћен.

        Sviđa mi se

      • „Па добро, ни вечина Лала (дакле мислим на банатске Србе) није спремно себе да назове Србијанцима,“

        И тако дођосмо до суштине целог проблема… Мени уопште није битно како ће се назвати нација која буде чинила ову државу; „Србијанци“ је нешто што ми је пало на памет из разлога јер такав назив за Србе из Србије већ постоји, многе друге нације се декларишу на сличан начин (Аустријанци, Американци, Русијан(ц)и, Јапанци…), али није овде проблем у самом називу. Додуше, из другог плана сам покушао и донекле успео да на чистац истерам међеда уместо лисице: Међусрпски анимозитети су толики да је твоја и Дејанова идеја (за коју сам и лично био веома заинтересован све док нисам схватио ко остаје после нас и ко би требало да ту идеју Српске уније спроведе) чиста утопија.

        То је нешто што ми се ни најмање не допада, а нарочито ме не теши што сам испао нарочито паметан; али дефектажа квара је нешто што је неопходно урадити да би се квар отклонио. Што пре то схватимо – пре ћемо се решити проблема.
        Неко одбија да постане „србијанац“ јер му је смор да мења навике? Ма дај, врапче – о чему ми говоримо?! Потомци људи који су пешачили преко беринговог мореуза да би се придружили Српској војсци 1915. одбијају заједништво са потомцима тих српских војника јер му је „босанство“ милије и граматички или логички исправније? И са тим људима неки потомак Данка Поповића треба да прави државу која ће бити држава свих Срба? Извини, али то неће да може; Србија ће можда ускоро и завршити у границама одређеним Берлинским конгресом, али половина кривице за то биће на Србима изван себе. Један једини пут када Србији треба њихова помоћ – они јој окрећу леђа.

        Живеће геџа и без равне Војводине и без Босне поносне као што је преживео и претходних 600 година. Али, бојим се да ће Срба пре нестати него што ће добити другу прилику за стварање националне државе. Не зато што ће им то неко специјално, баш њима забранити, већ јер и старе националне државе имају проблеме са Новим светским поретком и тешко ће се одржати под притиском наметнутих њу ејџ срања. Срби немају баш никакве шансе, осим да се препишу у Русе. Али, онда више неће бити Срби, зар не?

        Sviđa mi se

  8. ukratko gledanje samo u Srbiju i prepuštanej svoje zemlje drugima je takođe izdaja ali prava, ne ona mantra sa nspm-a i standarda..svako treba da se bori da uredi SVOJU državu – srbijanci svoju crnogorci svoju, bosanci svoju, krajišnici (kakoo bi po meni trebalo da se zove „Srpska“) svoju, dalmatinci (ptihvatljivije ime za hrvatsku) svoju … a ne pljuj svoju jer te mrzi da se boriš protiv sopstvenog ološa, pa posatneš još gori..hvali srbju pa kad postane neizdržljivo prodaj đedovinu i preseli se u Srbiju, pa popuj ovdađnjima o srBstvu i pravoslavlju

    Sviđa mi se

  9. Ма не вреди…
    Ја разумем да су Врабац и Дејан добронамерни, али реалан живот им не даје баш за право.
    Појединачним примерима може да се докаже било шта. Па ја не сумњам у тачност примера које су они наводили, али их питам имају ли у свом искуству и какве супротне примере?
    Један се дере на мене у кафани са све разбијањем флаша од сто и слично (а могу отац да му будем)… „Је…ла вас Србија…“, нећу да будем Србијанац …!“(Иначе ништа му нисам говорио, било је довољно што сам присутан).. „Ја сам Војвођанин православац“ (чак неће ни Србин да буде)… И тај није никакав зузетак.
    Други, избеглица, за 7-8 година направио кућу на спрат, запослио се, ситуирао… Коментарише „ситуацију“ па вели: „Шта ми више овде (у Србији) имамо рааж`ти…“ Шта се њих тиче Шумадија, њихови погледи су упрти у родни крај, и желе спој са њим.
    Другар, возач по занимању, жалио ми се својевремено да не може да добије посао од избеглица, јер су сви имали хрватске путовнице.
    Моја директорица бивше фирме, још за време ратова (иначе смо добри били), нешто се са „Јумком“ закачила… „Србијанци…што их мрзим…!“ Ја јој одговорио. „Ви Босанци, што вас Хрвати више кољу, ви више мрзите Србијанце.“
    Мирјана Владисављев (новинарка) на ТВ Канал 9: „Док је постојала Југославија, била сам Југословенка, шта би сад могла бити него Војвођанка?“
    Погледајте на „Аутономији.инфо“ ко су све антисрбијанци. Ту је чак и Србијанац пореклом Мирко Ђорђевић, који каже да кад из Шимановаца иде у Београд, иде из средње Европе на Балкан. Међу коментаторима, који подржавају сецесију Војводине, има бар четворица Београђана-дођоша.
    Тако бих могао да набрајам колико год хоћете.

    Ја вас питам: Зар не видите ко и како води Србију? И то траје деценијама. Па ту једном мора доћи до слома.

    Како ћете објашњавати, кога ћете кривити, ако се сутра-прекосутра Војводина отцепи, а пресудну улогу у томе одиграју Срби?

    Можете ли разумети да је многе Београђане, који немају корена у Србији, једноставно баш брига у којој и каквој држави ће живети?

    Знате како, можда ја изгледам да сам „свађалица“, можда то и јесам, али не знам колико пута сам се уздржао, „из виших интереса“. Пре пар година хтео сам да пишем о „Дринској бици“ 1914. везано управо за ову тематику, накупио сам гомилу матерјала. Одустао сам због самоцензуре, да не бих „доливао уље на ватру“, итд…
    Али, не вреди…

    Sviđa mi se

    • Не знам зашто ти смета црногорчење ако сам србијанчиш? Зашто смета војвођанерство ако пледирамо на србијанску државу, јер чим неко каже Србија противници Срба мисле на период пре 1918. што и није нелогично ако заступамо србијанске ставове? Јер, Срем Банат, Бачка и Барања су се присајединили због Српства, а не због србијанства, је л’? Велике су тежње биле срспког народа и преко Дрине, а друга је ствар што нас је тадашња елита упропастила југословенством што не треба да нам смета да би се вратили старој идеји уједињења Српства. Али, ако гајимо и развијамо међусрпску нетрпељивост сталним локализмима ко је ко и одакле је онда се немојмо чудити ако нас непријатељи тотално упропасте. Поготово то са протеранима је дегутантно, имам и ја у Земуну слична размишљања. У Земуну постоји једно насеље које се зове Плави Хоризонти које је Шешељ формирао тамо негде `97. Сада чујем неке Земунце – види какве су куће направили, добили плацеве за џ или за малу суму ит. итд. – али нико од Земунаца тамо не би градио ни да им је неко поклонио плац, јер су 10 ГОДИНА БИЛИ БЕЗ СТРУЈЕ И ВОДЕ. Сада, када је то постало нормално насеље и, за мене, најлепше у Земуну Земунци би тамо и љубоморишу што нису, али су заборавили са којом муком је то све саграђено. За поједине Земунце би најбоље било да су ти људи остали на ливади?!
      Друго, не одговори ми, да ли сад имамо Србијанца на челу државе и шта добисмо? Зар није Коштуница Србијанац, а био је и премијер и председник федерације? Не могу да схватим да сами себе дерогирамо као народ који је највећи на Балкану, а србијанством хоћете да га сведете у авнојевску Србију која сад није ни то без Косова. Србија је матична држава свих Срба планете и средишња тачка окупљања до уједињења. Ништа више од тога.

      Sviđa mi se

      • Па ја само могу да поново поставим питање:
        (b)Како ћете објашњавати, кога ћете кривити, ако се сутра-прекосутра Војводина отцепи, а пресудну улогу у томе одиграју Срби?(/b)
        Нисам ја формирао монтенегринску нацију, нисам измислио Вовођанере ни Бошњаке. Нисам ја формирао удружење „Крсташ“ у Ловћенцу које себи поставља за задатак разбијање Србије. Нисам ја измислио црногорску православну цркву. Нисам ја измислио црногорску азбуку и „стандарде црногорског језика“ него Миленко Перовић, Црногорац и анти-србин са Новосадског универзитета. Нисам написао устав из 1974. Нисам измислио југословенство.
        Како се треба понашати ако ти је циљ одбрана државе Србије и Српског народа исто као 1914? Нећеш бити Србијанац, већ Србин? ОК, то се не побија међусобно. И ја сам Србин. Основно питање које се овде поставља је шта ћеш да радиш ако ту државу напада исто Србин, али у туђој униформи, за кога је светиња Аустроугарска, а не Србија? Ако хоћеш да браниш Србију од таквих, онда је то србијанчење? Ако си против устава из `74, то је србијанчење?
        Па добро, шта да се ради ако је тако.

        Sviđa mi se

      • Мислим да су замењене тезе. Како ћеш да да браниш Србију ако иде Србин са звездом на челу (говорим, наравно, о некадашњој ситуацији)? Тако што ћеш га стрељати због рушења земље. Просто. Тако и данас. Мирним путем нико Војводину неће моћи одвојити, а ми да гледамо да не понављамо грешке из прошлости и глупости око братоубилачког рата, јер такви браћа бити не могу апсолутно ме не интересујући да ли то раде због пара, уверења или био чега другог. За цепање земље смртна казна и фертиг.

        Ја и не кажем да си ти формирао монтенегрине, али им несвесно србијанчењем помажеш, јер тиме тераш и оних 30 и нешто посто Срба који се и данас тако изјашњавају у Ц.Г. без обзира на огромне притиске које због тога трпе. У томе је суштина. Када се Српство обнови и ојача огромна већина тих залуталих овчица ће се вратити тамо где су и били одвајкада. Уместо да војвођанере и монтенегрине нападаш из позиције Српства, удараш им контру са србијанством што у крајњој линији њима и није циљ напада – прави њихов циљ је Српство, јер као и сви конвертити највише мрзе своју прошлост.

        Sviđa mi se

      • За пар минута на хепи ТВ почиње Ћирилица Миломира Марића; један од гостију је „конвертит“ Ненад Чанак који слутим – неће пропустити прилику да рекламира своју политичку опцију. Једино, није ми јасно какав је он конвертит; ни ћаћа му ни он никад нису ни били Срби онакви како смо навикли да их визуелизујемо. Онај се уграђивао у комунистичке шеме – овај у „демократске“

        Sviđa mi se

  10. „Шта се њих тиче Шумадија, њихови погледи су упрти у родни крај, и желе спој са њим.“

    Срам ји било.

    Крајишнике.

    Босанце.

    Црногорце.

    Косовце.

    А списак безобразних ће да се шири, без бриге. Шта бре они имају да се љуте на „државу“ Србију због свега тога?

    Због таворења краљевских снага у УЖАС-у, у периоду 41-44, за НЕЧИЈЕ интересе, док комунисти организовано регрутују недоклане западно од Дрине?

    Због блокаде на Дрини 93?

    Због разних Френкија у Крајини? Због неме Олује?

    Због Вараждина разних?

    Због Дејтона?

    Због Јариња?

    Због Зукорлића? Због „бошњачког језика“ усред Србије?

    Због плата од дваес хиљада? Због правосудне мафије? Због носталгије за комшијама?

    Срам их било. Тојест, срам нас било. Немамо рашта да испсујемо Србију.

    Своју мајку, да.

    Sviđa mi se

    • Уистину, одустао сам од јаловог препирања, па тако и од обећаног одговора на курвањски коментар Клауса. Но, не да ђаво ил не да Бог. Пре неки да гледам у неком скрајнутом документарном програму како црногорске дрипчине пале Тару. А, мамицу им слинаву!
      Дакле, ово није директан одговор, али може и у ту сврху да послужи.
      http://srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti/world/item/1273-sg-1273

      Sviđa mi se

  11. „Мирним путем нико Војводину неће моћи одвојити,“
    Сад морам ко Весна: ??????????????????????????????

    Па како се отцепила Црна Гора? Наравно, да је „међународна заједница“ поставила друкчија правила, па да су могли гласати и Срби/Црногорци из Србије, вероватно би резултат референдума имао супротан резултат. Но и даље стоји да је српски корпус у Црној Гори и из Црне Горе преломљен напола.

    Војвођанери отворено говоре о формули 30% + 21% (оно 30% се односи на националне мањине). Јелко Кацин као гласноговорник оне исте „међународне заједнице“ отворено говори о „отварању војвођанског питања“ итд. Шта треба да чекамо да се догоди, да би смо накнадном памећу објашњавали узроке онога што се догодило?

    „Када се Српство обнови и ојача огромна већина тих залуталих овчица ће се вратити тамо где су и били одвајкада. “
    ????? Ех, Дејане, док дочекамо то што се никада није десило, ни у много повољнијим околностима, остаћемо без државе.

    „Ја и не кажем да си ти формирао монтенегрине, али им несвесно србијанчењем помажеш,“
    Ај да пробамо овако:
    „За Двери За Србију
    Покрет Двери тражи да се прекине даља додела ордена Светог Саве од стране СПЦ, јер је овај битан чин изгубио сваки смисао и ауторитет од када су почели да га добијају компромитовани политичари на власти, а последњи у том срамном низу – Александар Вулин.

    Недопустиво је да се СПЦ претвори у слушкињу власти, до те мере да најзначајније црквено ордење додељује највишим државним функционерима који то ни на који начин нису заслужили. Већина њих припадала је отворено безбожничким идеологијама у прошлости, а ни данас нису познати по црквеном животу нити имају пуно везе са Црквом. Зато захтевамо да Свети архијерејски сабор СПЦ по хитном поступку преиспита ове одлуке и стави их ван снаге да се Црква не би даље срамотила…“

    Па знаш ли да има портала где ово саопштење не би ни случајно објавили, као „недопустиву деструкцију“? Мени на „Српском културном клубу“ нису хтели да објаве писанију „Народ за резервне делове“ јер сам једном реченицом поменуо да свештеници СПЦ иду на поклоњење Папи, па сам пристао да се инкриминисана реченица избрише, иако ништа нисам измислио.

    Ако применимо твој резон – „Двери“ су дакле „јеретици“ или „несвесно помажу непријатељима цркве“ ??? Да ли си спреман да прихватиш такав став? Ако ниси, већ сматраш да је критика врха СПЦ на месту и добронамерна, немој ни мене кривити за нешто где кривице нема.

    Или, да ли је спорно да су „Двери“ освојив 180.000 гласова, али не прешавши цензус, по „Донтовом систему“ практично са 120.000 гласова частили садашњу власт? Ја, супротно, нисам хтео да изађем на изборе да не бих ни с једним гласом частио власт која ће свакако бити издајничка. Па примени сопствену тезу о „несвесном помагању деструкције државе“ на ову околност. Има ли места претпоставци да ја тачно размишљам?

    Клаус, толико си се тешко налупетао, да морам одговорити посебим чланком.

    Sviđa mi se

    • „како се отцепила Црна Гора?“
      управо тако што је међународна заједница „постулирала“ преко културалистичке идеологије и људскоправашког маљимнског устројства (у суштини сталешког) непостојање тамошњих INTEGRALISTIČKIH „Србијанаца“ званих Црногорци, па су Црногорци постали идеолошки колективитет насупрот „непријатељском СрБском“ на исти начин на који су Војвођани у односу на „непријатељски“ Србијански, уместо да буду појам који означава просто све становнике региона Војводине… Е-новине су увеле појам „великосрбијански национализам“…
      ко не гледа свој лик у зрцалу не примети кад испадне мајмун

      Sviđa mi se

      • Шта си ти хтео рећи Бог свети зна. Једно је сигурно – није Пера Луковић измислио мантру „великосрбијански национализам“, постоји то још одавно. Као што знаш, тако је мантрао и манити Светозар Прибићевић, кога ти величаш. (И) његова борба на живот и смрт против „великосрбијанске хегемоније“ довела је до потпуног нестанка српског народа са простора који је он бранио од Србијанаца. Сад су Србијанци и за то криви? Јесу ли прогнани следбеници СП променили памет? Нису. Па куд ћеш јаснији пример ?
        Шта је проблем са Војвођанима? Па нема проблема. Постоји проблем са мађаронима и немчарима, али ни тај проблем нису произвели Србијанци, већ је много старији. Треба ли ја да се правим да га не видим, па ће бити све лакше? Поновићу још једном: Ја сам аутор кованице „аутошовинизам“. Применио сам је на Зорнану-Зеки Петакову, који знао да заурла на Србијанце „Убили сте нам престолонаследника!“. Да га ја нисам тако оквалификовао, он би постао добар Србин?
        Сад се појавили неки попут Петра Милатовића ака Новак Јововић, који су Срби антисрбијнске провенијенције, те су за такве Србијанци Цигани. Има тај сувише година да је то његово тазе уверење. Него, тако га васпитало. И сад ја треба да га шашољим иза ушију да би се одобровољио?
        Црногорци? „ко не гледа свој лик у зрцалу не примети кад испадне мајмун“. Па шта те спречава? Шта ти ниси учинио а могао си, тако комотно распоређен по Београду, да ми згадиш Црногорце?
        Чији превасходно проблем треба да буду скотови попут Јова Капичића, мој или твој? Шта тај несумњиво мрзитељски накот тражи у Србији?

        Sviđa mi se

    • “Па како се отцепила Црна Гора?“ Какве то везе има са Војводином? Ц.Г. је била део федерације, а Војводина је део Србије, како је то могуће упоредити? Опасност је Косово, јер ако се могло ово урадити са Косовом може се и са Војводином само што се неће ићи на националност, јер је Срба у Северној Србији огромна већина, већ вероватно на регију или сличну глупост, само тврдим да без рата је то немогуће извести. Дакле, ми се слажемо да ће питање Војводине сасвим брзо бити крајње јавно постављено, али се не слажем са твојим одговорима на то. За мене је одговор Српство, за тебе србијанство што сматрам погрешним.
      Што се тиче односа Двери према СПЦ треба рећи да је дара превршила меру. Нема сумње, вође Двери су искрено верујући људи и крајњи напор су улагали да не коментаришу потезе врха СПЦ као опасност за још једну дезинтеграцију, али се више не мере. Отишло је предалеко и против овога се треба борити свим средствима. Патријарх дефинитивно врши, световно речено, злоупотребу службеног положаја, јер то што ради превазилази његове ингеренције. Толико о томе, али не разумем спону са србијанством.
      У вези са изборима ни ту се не могу сложити. Двери су покрадене на изборима и не може се тврдити да су режиму учинили услугу. Друго, шта значи да су помогли власт самим тим што су се кандидовали? Па, је л’ то треба да значи да постоји ДСС, СРС или већ ко, остали не смеју да имају приступа? Или, да ли је логичније било да од тих 200 000 гласова изађе 50 или 100 000 људи да бране свој глас? Јесте, ал’ ај натерај Србина да изађе на улицу. И шта сада? Двери криве. Па, неће бити. Нису ваљда Двери криве за ову апатију што влада нашим духом и ту су сва наша мука и проблеми. Како то мењати је питање од милион долара.

      Sviđa mi se

      • Дејане, за мене је ова прича с тобом прилично мучна. Али, шта да се тади.
        Постоје ту два везана проблема. Први је што ти ( и Врабац) једноставно нећете да признате реалност да антисрбијанство постоји и споља и унутра у самој Србији и да прети да уништи државу. Други је терминолошка збрка на релацији српство-србијанство. Ја рече да сам Србин, али не вреди. Да Србију назовемо некако друкчије, па да решимо проблем?

        Ти си чини ми се заморен од тешке приче па не пратиш довољно пажљиво. Не мораш ти мени образлагати став Двери око понашања врха СПЦ, слажемо се. Ја сам ти само поставио питање дилеме око мере лојалности, докле треба ћутати ако нешто не ваља. Али, исто ти је тако и са нашом основном темом. Докле треба бити лојалан Србин иако видиш да нам неки назови-Срби руше државу? Ево твоје дубоке заблуде: „јер је Срба у Северној Србији огромна већина“. Ма не уздај се у то превише, ја ти кажем. Што се тога тиче, гори црвено светло. А НАТО неће подржати нас, то је ваљда сигурно.

        Што се избора тиче, хајде да се заједно сетимо: јесте ли упозоравани на вероватноћу исхода какав се коначно и збио? Јесте, али сте ви, из добре намере, прихватили такав ризик. Последице су такве какве имамо и прихвати то. Па и да сте ушли у Скупштину, шта би се битно променило? Ништа. Ето, „Трећа Србија“ постала „парламентарна странка“, тако што су нашли неку која нема где и ским није била. Па зар је то начин да се брани држава? У датим околностима једино што би имало смисла да сва опозиција буде заједно, са једном девизом „СРБИЈА!“. Па ето, то је то србијанчење.

        Sviđa mi se

      • „Докле треба бити лојалан Србин иако видиш да нам неки назови-Срби руше државу?“

        Нико не каже да таквих нема, али међу таквима има како оних рођених (или су оданде пореклом) у Приједору или Мојковцу, тако и оних рођених у Крагујевцу или Зајечару. Као што има и оних вољних да је бране а пореклом су из било којег од претходно наведених градова.

        Sviđa mi se

      • „… само тврдим да (отцепљење Војводине – прим.дрп) без рата је то немогуће извести“

        Баш ме занима на основу којих релевантних показатеља то тврдиш. Реко Иван Костић? Значи – ја и Имбус живимо у Бачкој, сваког дана се кољемо са сепаратистима (за сада срећом само вербално, он је имао додуше и неког физикалисања 🙂 ) и сад ти мени на основу неке своје (и – јавља ми се партијске) неутемељене, чисто маркетиншке процене тврдиш да причамо глупости?! У најмању руку то је претенциозно као када бих ја сад распредао да ли вода из београдског водовода треба да буде скупља на Дорћолу него у Земуну… Мислим стварно.

        А видим да ни оно о Јаники ниси схватио; само кратко – док не успем да се организујем и напишем још један епохалан текст: Пробај да на „блиц“ направиш рачуницу типа, колико је у војводини тзв. мешаних бракова, колико Срба из тих мешаних бракова неће дозволити да неком „шогору“ (рођак по жениној/мужевљевој линији) падне длака с главе (тј. да се повреди неки шогоров интерес) колико Срба (староседелаца и дођоша) има комшије или колеге попут „мог“ Јанике… Што преведено на једноставан српски значи: Ако Србин из Војводине буде морао да се опредељује за Србију или развод брака – половина од данашњих Србенди ће се определити да сачува брак; када половини која се одлучи за лојалност брачном другу (тј.“против“ Србије) додаш 30% припадника „националних“ и свих других мањина (јер сте својим ригидним наступима успели да их скоро све окренете против себе) – добијаш јебену натполовичну већину која ће сепаратистичком покрету дати „легитимитет“ тамо где се одлучује. Зар сумњаш да ће „матичне државе“ припомоћи у реализацији сецесије?
        И чак да се од тога ништа не оствари – с ким би ти то да ратујеш? Са мном кад Србенде крену да отимају земљу гембешима и „усташама“ јер су ону добијену у Осмој офанзиви дали у СРЗ или продали у последњој приватизацији!? Па Батина жена је Швабица, човече! Али је боља Србијанка од целог АФЖ-а Кљајићева и Апатина – гарантујем ти.
        Дакле побро, немаш никакав разлог да се посвађаш са мном, а како видим, ако овако наставиш и Нимбус ће те ускоро отерати у курац :). Нама треба дискусија не да би неко наметнуо своје ставове, већ да бисмо их лакше изоштрили и проверили колико су исправни. И дај Боже да се заврши на оштрењу ставова; знајући нас – оно што видим уопште ми се не допада. Јер, знам ја нас јеб’о ти нас…

        Sviđa mi se

      • “Нимбус“ Зашто је мучна? Расправљамо најнормалније о нашим визијама. Сад, што се те визије разликују, па добро, боље је да сада о томе дебатујемо него да се сутра гледамо преко нишана, то би било много погубније 🙂 . Елем, оно што је за тебе “антисрбијанство“ за мене је “антисрпство“’, јер њима је само изокола циљ Србија, права мета је Српство у целини. Да ли ће мене сутра мање болети ако нестане Република Српска? Наравно да неће зато што њу ништа мање не волим од Србије. Да ли ћу се одрећи права на Крајину? Наравно да нећу док год ми је ове памети. Како не разумеш шта ми је тежња?

        Ја дубоко верујем да та “огромна већина“ је и даље српска ( Војводина) без обзира што се на њој “ради“ већ дуже време, али такође верујем да Српству не помажеш превише партикуларизацијом где не видим, као што сам Драгославу написао, неку лепу реч о тим дођошима итд, да не понављам термине. Има ли међу њима један Србин!!!?? Ако има један ради са њим, можда дозовеш памети још једног и тако редом.

        Апсолутно се са тобом слажем по питању уједињавања опозиције и да избори искључиво тако имају смисла ако се пледира на неки успех, како ће се то звати небитно је, иако немам ништа против твог термина. То сам и рекао тамо где је требало, јер ја немам намеру више да учествујем у расцепканим будалаштинама и да губим време. Или то или свесни појединци, трећега нема.

        “преврат“ Баш либерално са твоје стране. Ја рече своје мишљење по питању Војводине, а ти га одмах укалупи у неког Костића, следствено у Двери, као да ја идем сваког јутра по своје мишљење тамо. Знаш да то није истина, али лепо звучи у коментару. Свака част. Моје предвиђање је такво свидело се теби или не, али немој ме сврставати.

        Што се тиче тих твојих “анкета“ типа “ причала ми баба, причао ми комшија…“ немам коментар осим да је тих мешовитих бракова била тушта и тма по некадашњој Југи, па не видим да је то спречило рат, односно, било је сврставања разноразних, неки су Срби отишли ка жениној, неки ка својој фамилији. Нико жив још то није објединио у статистику, али јеб’о науку шта је сељачка статистика из свог атара. И још се то узима за аксиом. Толико је то озбиљно.

        Даље, ја се са тобом не свађам, али ти либерално пишеш, па некако људе натераш у фрку, други су криви. А то, ко ће мене отерати у курац или неће, пусти њих да се изјасне, ја се бар никад од тога нисам склањао.

        Sviđa mi se

      • „…јеб’о науку шта је сељачка статистика из свог атара.“

        У праву си, али само на теоретском нивоу. У пракси – статистике се наручују према потреби наручиоца, тј. онога ко их плаћа. Управо се једна анкета врти по Нету, анкета на којој је главно питање: Да ли сте за савез са Русијом?
        Анкету је водила истраживачка агенција Политикум (власништво Вукадиновић-Антонић) у сарадњи са Друштвом српско-руског пријатељства; трипут погађај резултат. И тако даље.
        Али није то битно; ја сам (бивши) спортиста па знам да примим ударац: ја теби страначку заслепљеност – ти мени сељачку логику 🙂 Додуше као што знаш – и нисам ја неки прави сељак; да би моје мишљење било релевантно за тебе и твоју дружину, вероватно би требало да имам бркове, шајкачу и дрвено рало које вуку дебели волови, овако… Мада, бркове сам пустио, шајкачу ћу купити првом приликом а ни од рала и волова нисмо далеко.

        Али до тада, док не постанем прави аналитичар, мораћу да верујем својој меморији, сећању на своју бабу која је кад стигну рачуни псовала и хвалила време пре „оног“ рата кад се знало колики ти је порез а колики парохијал – то платиш и мирна Бачка; ови данас само измишљају којешта К’О ТУРЦИ… О углађеним маџарским официрима, са шпицастим брковима који су девојчицама куповали лицидерска срца, „а не ови србијански што само знаду да лармају и смрде на ракију…“
        Али, која је и поред свих критика против државе коју је сматрала лоповском, ипак умела да роди деветоро Срба од којих једног носиоца споменице ’41, тројицу логораша (од којих је онај што је побегао из логора – мој отац, завршио у партизанима а један од стричева у југословенском затвору као народни непријатељ јер није добро почистио котобању, а и сакрио је лонац масти…) и која је до краја живота према истој тој (лоповској) држави заједно са својим мужем и децом уредно извршавала све обавезе. Гунђајући додуше, кад год је имала прилике да види како су неки, не могавши да обраде земљу добијену у колонизацији – исту издавали у аренду или остављали у парлогу, а сами (добро, не баш сами, уваљивали су и све рођаке и земљаке којих су се сетили) се уваљивали у новосадска „предузећа“ која су ницала као печурке после добре кише… Док су њени унуци одбијани са образложењем: „… имате земљу…“. Али, шта мајка-Вида зна о српству!? Умрла је у деведесетој и никад није успела да скапира како је за њу нарочита срећа ако неки Србин, унук неког „правог“ борца (а не оног фрушкогорског, што се давио куленом и шуњком док су прави јели брезову кору по Босни) постане председник месне заједнице или чак општине… А особита срећа је требала да је обасја кад се оснује Сељачка радна задруга у којој руководе пролетери из Седме крајишке, будући да они које је земља одхранила хлебом и напојила вином – о обради земље немају појма…

        Ипак, нема везе,да си ти мени жив и здрав; мада изгледа као нека врста прстоблуда – од ове дебате ипак има неке користи. Да није ње ја се не бих сетио предака, а и морам да признам да си ме скоро убедио да овако треба да буде: Једни Срби владају – други ћуте и моле се Богу за њих као што лепо пише у црквеном календару. Проблем је само што по правилу владају незналице (а нове се спремају да узјашу), а оним другима преостаје да се ударнички моле или да се селе. Наздравље…

        Sviđa mi se

      • “О углађеним маџарским официрима, са шпицастим брковима који су девојчицама куповали лицидерска срца, “а не ови србијански што само знаду да лармају и смрде на ракију…” “.

        Ја мислио да су ти“углађени“ бацали мало Србе испод леда на Дунаву, а у ствари то била фина господа…, човек се учи док је жив.

        Sviđa mi se

      • А ја сам мислио да си ти антикомуниста, кад оно – нема проблема ако су комунисти Срби „дођоши“ 🙂
        Хрвати су више Срба бацили у Саву него што је случај са Мађарима који су покушавали да зајазе Дунав, па је опет слабо коме сметало што је Тита Хрват. Осим В.Глишића наравно, који се против њега борио седам година након Титине смрти, а ондак целокупну професионалну каријеру направио гле чуда – баш у органима комунистичке државе. Али нема везе, за све је крива моја баба која је волела лицедерска срца 🙂

        Sviđa mi se

      • Ма шта ме брига да ли је дођош или не. Ако је Србин мени је добар са свим својим манама и врлинама, јер ми гледамо са мало височијих планина, са Ловћена и Динаре на Српство. Мале су нам горе Фрушке, брда су то за соколове. 🙂

        П.С. Ако је комуниста онда није Србин, мислим да смо то ваљда одвајкада раскрстили. Или можда нисмо…

        Sviđa mi se

  12. Све у свему, после ова два дана како учествујем и пратим ову дискусију, могу смо да закључим да непријатељи како Србије тако и Срба генерално могу за сада задовољно да трљају руке.

    Вала стварно смо проклет народ.

    Sviđa mi se

    • Не клони духом, има овде и добрих ствари, јер како бих знао да ти и ја размишљамо слично да се по овом питању нису укрстила мишљења. Дакле, треба се уједињавати и на овим стварима, па кога буде више тако ће и бити. Ако “Србијанаца“ буде више молим лепо, али ја радим да превагне на српску корист. Време ће показати ко ће однети превагу и ко је био у заблуди.

      Sviđa mi se

      • Није ово једино питање по којем се слажемо, ако си приметио умео сам ја да „скачем“ и пар пута када се (бар по мишљењу) крајње неаргументовано ружило православље.
        Оно где се дефинитивно не слажемо је питање Мите Љотића и сличне ствари, наиме мени је веома блиско оно што се назива „либералном поставком друштва“.
        Међутим, код нас а и опште узевши у свету је на делу прилична конфузија а врло често и намерна замена теза типа „не можеш бити родољуб ако си либерал“ или „ако си либералних схватања онда си сигурно атеиста“. Е па неће бити баш тако.

        Sviđa mi se

      • Ево, сад ћу рећи – проблем је што се одређени термини везују за одређене ствари или личности, па тако ти не можеш бити либерал, јер је и Чеда или ја не могу желети напредну Србију, јер је неко узео термин. Друго, ти си Србин и у коду ти је саборност, а она пре свега подразумева размену мишљења и слободу говора, али сада је то анахроно, па се каже либерал. Проблем је и у томе што либерали дословно схватају термин слободе, односно, данас је човек у свему слободан – западно виђење човека, али му није све на корист – православно виђење ( да ли је на корист српском народу хомосексуална идеологија, куга абортуса која влада државом, потрошачки менталитет где бисмо брата продали за 20 евра итд., итд…).
        Што се Мите тиче, пробај на секунд да занемариш 2. св. рат, прочитај његово виђење државе, парламентарну монархију како је он замишља, па реци да ли ти се допада или не. Ако ти се не допада кажи шта конкретно. Проблем са Митом је кад год почне прича о њему ето Крагујевца као лајтмотива приче. Опет понављам, мене интересује његово виђење државе и друштва и расправа о томе вреди ли се око тога позабавити или не.

        Sviđa mi se

    • pa ako „nisu“ Srbi, jer nisu pravoslavni šta će drugo da postanu?
      u suštini i Bošnjaci i Crnogorci postaju Hrvati, jer usvajaju njihov izgovor i gramatiku, pošto je još besmilsenije izmišljati svoje šekire i šege i jer ne mogu da imajj svoje ekonomski održive elektronske medije zbog malobrojnosti ..ispade da je jedini čuvar srNBstav tamo Pink – sa pogubnim posledicama po opredeljenje pametnijih i kulturnijih

      Sviđa mi se

    • Буњеваца је све мање зато што Хрвати, изгледа срећом по њих на жалост, нису Срби, па им не пада на памет да Буњевцима признају посебност, односно, у пракси ће неки обичаји остати, али за екстерну употребу користиће се термин – хрватски. Када су Срби из Црне Горе постали Црногорци тада су и Буњевци постали Хрвати. Не пада на памет Хрватима да праве хрваћанску или хрватијанску нацију да би неком чинили плезир. Али, ето код Србина више бриге око мањина него о припадницима сопственог народа, јер они су дођоши, монтенегрини, мајкани, ркани и остале пежоративне поштапалице и то СВИ без разлике.

      Sviđa mi se

      • О србијанству – Србијански клуб

        (поводом различитих схватања овог појма)

        Једно је извесно: општесрпску пометњу и општесрпски политички хаос, може да реши само србијанство. Управо у недостатку ове идеје, у временима кад је ова тежња била заборављана или бивала замењивана другим идејама, настајали су погроми, сваковрсни ломови и све могуће идејне странпутице код Срба.

        Постоји, дакле, идеја која због свог чистог извора и своје непомућене бистрине може да да одговоре на све српске дилеме, муке и изазове и да буде, без икакве сумње, водиља која брзо проналази истинит и успешан пут опоравка и напретка, јер је изворно српска и историјски доказана. Нажалост, управо на ову, изузетну, потврђену и необориву мисао, окомљује се све оно што је заборавило да мисли на аутентичан начин, својом главом и својим срцем, због чега је и морало да се издогађа толико зала над нама и у нама, да би људи некако почели да упиру очи у смеру тог за Србе непревазилазног путоказа.

        Идеју Србије, као државе која треба да окупи сав српски народ,зачели су Немања, Свети Сава и Стефан Првовенчани. Држава Србија, дакле, као наслеђе, као земаљска отаџбина Срба, али и свих других који радо желе да живе у њој, уз Небеско царство ка којем Срби теже и у коме налазе надисторијске вредности, јесте онај врхунски циљ и стваралаштво које својим дометом постиже ону преко потребну саборност без које се ништа добро не може остварити. (Узгред речено, поређења ради, саборност је и данас, једини одговор данашњем царујућем, по људски род разорном, индивидуализму). Из тог разлога стварање и изграђивање Србије као државе јесте тежња и труд сваког Србина; што значи да је србијанство једна предивна идеја и основна подлога Србима и у тежњама за историјским потврђивањем и у стремљењу ка вечном остварењу.

        Пометња, најпре у идејном погледу, а потом и у сваком другом делању код Срба, настајала је, како рекосмо, кад је идеја изграђивања Србије, дакле идеја србијанства, слабила. Какви су у тим тренуцима бесмислени правци ницали, какве се болесне тажње рађале, сведоче нам сва наша лутања и страдања.

        Србијанство је дакле природна тежња Србинова. Србијанство или жеља за Србијом, државом Срба, је органски део српског бића. Данас, нажалост, они који не умеју да промисле, највероватније услед наслага из времена немоћи,посртања и великог одрођавања Срба од себе самих, под србијанством подразумевају не сабирање Срба, не оно што у себи осећају, него подвајање, цепкање и дељење Срба. Сасвим је природно што су онда против тога, против дељења и подвајања; против тога и треба да буду. Међутим код Срба на сву срећу још увек нису доминантне поделе, него нешто друго, нешто чему је управо србијанство моћно да доскочи, самим тим што је сама идеја србијанства фактор реда и консолидације. Недостатак изузетно суптилно дефинисаних односа између матице и Срба ван матице, и то како матице према њима, тако и њих према матици, услед огромног броја чинилаца које треба узети у обзир – а дефинисање тих односа сама идеја србијанства по себи подразумева и у себи носи – условили су неконструктиван прилаз и крајње неосмишљено деловање у оба правца што производи неред, који у најмању руку доноси таворење и назадовање, и који код Срба проузрокује неспособност да се супротставе и најмањим спољашним штетним и често погубним утицајима.

        (наставиће се)

        http://www.srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti/2013-09-07-14-13-57/item/1240-sg-1240

        Sviđa mi se

  13. „Клаус, толико си се тешко налупетао, да морам одговорити посебим чланком.“

    Па изволите, не треба да претите.

    Верујем да ће након вашег одговора многи проблеми из мог „лупетања“ бити разрешени.

    Sviđa mi se

    • Пола од тога што си тамо натруковао ја сам писао има скоро двадесет година. Ја сам о „рекама избеглица“ , односно о неминовном прогону Срба из Хрватске писао пре него што се прогон догодио. Ма какви! „Шта ти знаш!“, „То су Крајишници, сви ће изгинути, ал се предати неће!“, вакав си онакав си… Кад се десило, образложење је било „То се десило зато што си ти издајник…“ Итд. Исти ти данас. Сад свему обрћеш смисао на главачке. Каква црна претња, нити проблем твог лупетања ишта може решити. Него, дођеш добар као мустра.

      Sviđa mi se

      • Имам благи утисак да овде има оних који се из локалпатриотских мотива идентификују са влашћу у Србији.

        Ако сте од тих, онда сам вам добра мустра, само напред.

        Sviđa mi se

  14. Редефинисање појмова у етимолошком правцу уме да буде контрапродуктивно.

    Босна је српска држава, а не можете тамошње Србе да убедите да се с тим појмом идентификују.

    Нити са србијанским. Толико о терминологији.

    Sviđa mi se

      • Hm,hmm..neka,hvala,ja bi,da ostanem,ono sto jesam Licanin, iz Beograda.. Srbija,srbijanstvo,itd..su,ko “ eva sardina“ spakovani u ustavu,i nisu problem,sto je,na tv, u holu skupstine,vece 5 oktobra..objasnio,ugledni srbski domacin Velja Ilic..“bas me briga, jacsam sumadinac,nece meni,tamo neki jevrej Miroljub Labus..i Sonja Biserko..“ Sluzbenim,jezikom receno,dovoljno mi stanje i zvanje “ drzavljanin Republike ( ne monarhije ) Srbije.“…sa,dodatkom,vracanje, “ pismena “ koje smo, latinicili kao,na BON TON. Naravno,nezadovoljni,mogu da regulisu,svoj status uclanjenjem u “ udruzenje starosedelaca srbije“, filijala Kraljevo,Cacak,,,itd cisto,da se zna.. “ Sumadijo,rodni kraju u tebi,je ko u raju“, pesma je,sasvim ok..ali, ako neko nije Sumadinac,Srbijanac..kad peva tu pesmu,biti ce lazov.
        Hm,hmm,,znaci,svecse svodi,na borbu za vlast,pardon za veru..a,obrazac nasih predaka je “ haso,husi,curac jusi“…Znaci,boli me stojko,ako nekom bode usi sto sam Licanin,i nekom smeta, a smeta,grupi domacina,uz usmeno “ priopcenje“‘ 90 .god urucila, otkaz,“ e,to znaci da je doslo,vreme dabse vi srbi,iz hrvatske,naucite da ste gradjani drugogvreda u srbili“.. hm,hmm..tu,je valjda,u toj srbiji,smestena i Vojvodina,sto mi,opet neodgovara,majka mimje sremica,,njeni su,nekada ziveli kod Podujeva..

        Sviđa mi se

    • ne možeš ni tamošnje Srbe da ubediš da su Crnogorci,, ne možeš ni ovdašnje Srbe da su Srbijanci .. Srbi nisu više ni Dalmatinci ni Banaćani ni Semci… … a TO je tradicionalni „etimološki“ pravac a ne Srpskijanci, Srbi iz CG, Severna Srbija, SAO krajina i sl. gluposti .. kako ćeš onda ostale kada ni svoje ne možeš?
      ukratko ostavimo se novokomponovanih teorija lažno predstavljenihj kaoo tradicija.

      Sviđa mi se

  15. У српском језику, термин „србијанац“ означава становника територије преткумановске Србије. Каламбури којима упорно забашурујете ту чињеницу су невероватни, као и импликације тог вашег манира.

    Sviđa mi se

    • србијанац је увек значио становник државе Србије а не регионални топоним попут Мачванин, Крајишник, Бокељ.. у преткумановској Србији Србијанци нису били Војвођани.. ако нисте приметили, у међувремену се држава Србија малко проширила… есад што и ви прихватате да је и Војводина посебна држава па тамођње становнике зовете Војвођани.. па смо ми оји и њих зовемо србијанци „великосрбијанкси националисти“

      Sviđa mi se

      • Лингвистички би термин Србијанац заиста требало да означава становника Србије, међутим, као што већ рекох, запатило се некако да се тумачи као географска одредница и тешко да ће се то променити пуким указивањем на неисправност употребе тог термина па чак ни директивом неког ЦК одозго свиђало се то некоме или не.

        Није исправно ни то што многи људи пасту за зубе називају „каладонтом“ или ножић за бријање „жилетом“ (ово друго ја први) па шта сад да радимо?

        Sviđa mi se

    • Ако испод текста има много коментара то значи да је или текст добар или је, пак, провокативан што је опет добро, јер ту смо да размењујемо мишљења, додуше, некада и жестоко, али је ипак размена мишљења. Кога брига да коментарише ону којој је врх уметности приказивање голих сиса.

      Sviđa mi se

  16. ne vičem nego mi ostala velika slova, pa me mrzelo da ponovo kucam..
    evo ti nešto sa nspm-a vezano za našu temu :
    u inicialom tekstu je neki pametwaković iz uredništva napisao da je kraq Nikola poptisao kapitulacijua da su wegove preistalice prešle u ustaše, kako bi bilo „logično“ današnjim idiotskoideološkim očima gledano, evo reakcije na tekst časopisa koji sam sebe vika „ZA POLITIČKU TEORIJU I DRUŠTVENA ISTRAŽIVANJA“
    Владимир
    И ако Велику подгоричку скупштину сматарам великим датумом наше историје, изнијели сте низ неистина. 1 Ккаљ Никола, нити било ко из црногорске владе, НИЈЕ потписао никакву капитулацију! Једноставно то није тачно, нити таквог документа постоји! 2 Црногорска емиграција, које је углавном рехабилитована до 1925, а њени преставници добили пензије од Владе Краљевине СХС, није имала НИКАКВИХ нити институционалних нити, неформалних односа са усташким покретом! Брукате се….
    Peter RV
    „Остаци његових присталица у Италији ће се повезати са хрватским терористима усташама“
    Potpuno pogresno kako to @Владимир odlicno primjecuje.
    ‘Veza’ sa ustasima nije uopste dosla od pristalica Kralja Nikole u emigraciji. Naprotiv, dosla je od jednoga ‘razocaranoga Srbina’- Sekule Drljevica- tek 1941.
    Drljevic je otisao u Beograd kod Karadjordjevica sa nadom da ce prosperisat na novom dvoru- kad se nasao tamo izmedju toliko ‘zasluznijih Solunaca’, okrenuo je curak. Bolesna ambicije ga je odvela u prijateljstvo sa Pavelicem- i zbog toga je i platio glavom. Ubijen je od crnogorskih cetnika negdje u Austriji.
    Srbijanci, kad govore o CG, skoro uvijek promase-i to za kilometar.“

    Sviđa mi se

  17. @vrabac
    ako mogu Hrvati da koriste pravilno (pojam srbijanac za stanovnike i predsednike države Srbije) što ne bi mogli i Srbi. …. ko više mrzi Srbijance?

    Sviđa mi se

    • Опа, дакле Хрвати правилно користе термин Србијанац? Да, они су толико национално поштени да баш из тог разлога упорно користе тај термин. О, шта ћу све да прочитам…

      Sviđa mi se

  18. „Србијанац је увек значио становник државе Србије“.

    Дакле, сазнадох да у периоду 1918-2006 нису постојали Србијанци.

    Зауставите се, МОЛИМ ВАС.

    Sviđa mi se

      • Било би лепо када би се Србенде и Хрватине (наравно уз Црногорчине и Бошњачине) сетиле како нас је цео свет звао све негде до ’95. Ко је игде ван граница покојне СФРЈ чуо за било шта осим за Југословене? Али, за то је крив Тита а не наш урођени недостатак талента за маркетинг…

        Sviđa mi se

      • Hm,hmm..a,el to “ ono“ ,kad je moj deda po ocu, ko Jovanca Micic..putovao, Lika-Amerika-Solun-Banat..gde ja je blazeno pocivsimkralj naselio,da se odmori od rata,okuci i nauci,da zivi kao “ gradjanin drugog reda“….“ u vostaloj sebije“.. A, deda po majci, Slankamen-Pazova-Kamen Spodoljski na Uralu- Slankamen,-Beograd,.. pre rodjenja, Bidze,Rake,Palme,Velje..kreatora “ novog srBskog poretka“..na tv Pink,,heepy ..“‘na vodi“, bez ulaganja,vecih u kanal DTD..

        Sviđa mi se

Ако мене питате...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s