Владимир Гречић ЈЕДНОСТАВАН ОДГОВОР НА ПИТАЊЕ ЗАШТО СМО ЗАОСТАЛИ

Глобализација, повећана мобилност и експоненцијални раст заснован на знању намећу потребу предузећима и државама да привуку и задрже људски капитал и таленте.

Таленти, у условима све веће тражње за таквим профилом кадрова, налазе места „под сунцем” у државама које им пружају најбоље услове

Србија је по индикатору привлачења талената  сврстана на 100. позицију од укупно 103. земље

 По глобалном индексу конкурентности талената (GTCI) Србија се налази на 79. месту у свету, то јест на неславном претпоследњем месту листе европских земаља које су укључене у извештај – испред Босне и Херцеговине која је 91. Словенија заузима 25. позицију, Црна Гора 26, Мађарска 40, Бугарска 43, Хрватска 45, Македонија 52, Румунија 63. и Албанија 77.

У Фонтенблоу (Француска), Сингапуру и Абу Дабију лансирана је 26. новембра прва едиција Глобалног индекса конкурентности талената (GTCI), у издању Школе бизниса INSEAD, Института лидерства људског капитала (HCLI), Сингапур, и Адекогрупе, Цирих. Сврха ове публикације је да обезбеди неутралан, глобални и респектовани индекс који ће омогућити приватним и јавним актерима да процене ефикасност политика и праксе у појединим земљама у вези с талентима. GTCI модел обухвата 103 земље.

Глобални индекс конкурентности талената се добије од два просечна подиндекса.Први је израчунат на основу уложених средстава и напора у развоју талената у свакој земљи, а други представља квалитет људског капитала који је државама на располагању. Истраживачки оквир разматрања био је рангирање сваке земље у односу на шест стубова: подстицање, привлачење, раст, задржавање талената, радне и професионалне вештине и глобалне вештине знања – заснованих на 48 варијабли. Ове варијабле омогућавају широку комбинацију података за мерење како привреда земље расте, привлачи и задржава таленте, идући од владине политике и квалитета образовања до одрживости и животног стила, на пример.

Србија се у овом извештају INSEAD налази на 79. месту у свету, то јестна неславном претпоследњем месту листе европских земаља које су укључене у извештај – испред Босне и Херцеговине која је 91. Словенија заузима 25. позицију, Црна Гора 26, Мађарска 40, Бугарска 43, Хрватска 45, Македонија 52, Румунија 63. и Албанија 77.

Економски развијене земље Европе, такозванеземље са високим дохотком, предњаче на овој листи. Десет најбоље пласираних су:Швајцарска (1), Сингапур (2), Данска (3), Шведска (4), Луксембург (5), Холандија (6), Уједињено Краљевство (7), Финска (8), САД (9) и Исланд (10). То је де факторезултат дванаестогодишњих напора европског развијеног света у изградњи економије знања.

У коментарима поводом овог извештаја помиње се и то да постоји широко распрострањен јаз између онога за шта компаније имају потребе у погледу вештина и онога шта локална тржишта рада могу да понуде. Образовне институције су под притиском да понуде носиоце вештина за запошљавање које нова глобална економија знања захтева. Очигледно, ова питања захтевају знатно већу сарадњу међу главним актерима: владе, бизниса и пословних школа/универзитета. Таленат доступан тржишту рада може се поделити у три категорије: најбољи студенти, професори и истраживачи, и универзитетски професионални менаџери.

Глобализација, повећана мобилност и експоненцијални раст заснован на знању намећу потребу предузећима и државама да привуку и задрже људски капитал и таленте. INSEAD је своје истраживачке напоре усмерио управо ка бољем разумевању националног и међународног људског капитала и управљању талентима, у контексту сложених односа у свету.

Постоји сагласност већине економиста у нас да су знање и иновације основа привредног и свеукупног развоја; да су таленти, научници и инжењери носиоци иновација. Тражња за талентима, научницима и истраживачима је све већа у свету. Таленти, у условима све веће тражње за таквим профилом кадрова, налазе места „под сунцем” у државама које им пружају најбоље услове за максимално испољавање креативности које поседују.

Једном речју, „умови” се селе у најразвијеније земље, нарочито у оне које пружају одговарајућу инфраструктуру и друге услове који им омогућавају остваривање најбољих резултата у раду.

Србију је током последње две деценије напустила плејада талената, тражећи, пре свега, боље услове за живот и рад.

Свест да је знање основа привредног развоја и повећања конкурентности привреде Србије уграђена је у стратешка документа ове земље, као и у неке системске регулативе. Међутим, велики је парадокс да упркос сазнању о изузетној важности талената за просперитет Србије, када је у свету почела „декада лова на таленте”, у нас таленти нису још ,,на цени”. Србија јепо индикатору привлачења талената у овом извештају сврстана на 100. позицију од укупно 103. земље.

*Професор универзитета

 

Владимир Гречић