То је то!

Миодраг Лукић: Јахање на метли Марине Абрамовић

 

Већ у самом наслову нашао сам се у дилеми да ли да напишем „летење на метли“ или „јахање на метли“, па сам се ипак одлучио за јахање јер вјештице никад нису летјеле, премда су под утицајем халуциогена имале осјећај да лете. Који халуциоген је мазан по дршкама метала на којима су вјештице јахале не знам поуздано, али сам чуо да је коришћен сок биљке манадрагоре, а колико је он халуциоген није ми познато, премада ми јесте логично да је халуциоген, било који, улазио у тијело кроз влажну вулву на коју је прислоњена дршка метле.

Не, вјештице нису морале да скидају гаће прије него што су појахале на метлама јер гаће још нису биле у употреби почетком седамнаестог вијека када је забиљежен пораст вјештица или барем када су почели процеси против вјештица. Мада вјерујем да међу тим женама било оних који су се бавиле црном магијом, сигуран сам да је већина њих било недужно, а да ни оне које су се бавиле црно магијом нису заслужиле да заврше на ломачи.

Било како било, почињен је огроман колективни злочин над женама, нарочито над несрећницама које су биле црвенокосе и за то нико нормалан не може да нађе оправдање, па све да су продавале душу ђаволу како су тужиоци тврдили јер душа је била њихова и могле су да раде са њом шта хоће па и да је продају ђаволу, када би он, којим случајем куповао оно што може бесплатно да добије.

Пођемо ли са становишта модерне науке да не постоји Бог као ни његова супротност ђаво и да се у добро и зло психолошке категорије доћи ћемо да закључка да је свака жена која повјерује да је вјештица у ствари психички болесна те да су сви њени напори да се бави магијом, црном или бијелом, није важно, у ствари само израз њеног лудила и ништа друго.

Упућени тврде да данас постоји више од пола милиона вјештица удружених у удружења која су уредно регистрована у државама у којима егзистирају. Оне државе у којима се не поштују људска права немају евиденцију о својим вјештицама, па се смије слободно шпекулисати да их је у цијелом свијету далеко више од ових пола милиона регистрованих у земљама напредног запада.

Дакле зауставићемо се на ономе што можемо да провјеримо, то јесте на вјештицама које живе у државама у којима се поштују људска права па оне могу несметано да раде и њихова удружења буду регистрована као нпр., удружење писаца или удружење ликовних стваралаца. Пошто смо повјеровали модерној науци о непостојању Бога као ни његовог противника, остаје нам да повјерујемо да је овај хумани запад толико напредан да толерише удружења лудака, али због политичке коректности нико неће да има каже да су луди, па ти лудаци понекад постану тако успијешни да кад брат шефа изборног тима предсједничког кандидата у најмоћнијој држави на свијету добије електронско писмо од једне модрене вјештице, буду угрожени изборни резултати.

Говорим наравно о догађају из октобра када је Викиликс објавио електронско писмо које је Тони Подеста, брат Џона Подесте шефа изборног тима Хилари Клинтон, добио од Марине Абрамовић у коме га позива на вечеру и пита да ли ће његов брат Џон доћи на вечеру.

Шта је лоше у томе да једна славна жена каква је Марина позове Тонија Подесту и његовог брата на вечеру?

Ништа лоше у случају да се за вечеру служи нека деликатеса примјерна елитном друштву, па чак ништа лоше не би било ако би се десило да једу нешто сасвим обично, нешто што је резеривисано за „ситну рају“ како каже једна пјесма из моје младости, али ако се на јеловнику налази спиритуално кување мисли уз помоћ свјеже сперме и мајчиног млијека уз додатак свињске или сопствене крви, онда вечера већ постаје тема кулоара и конкретно штети предизборној кампањи коју за рачун Хилари Клинтон води Џон Подеста.

Хилари је изгубила изборе, не знам да ли да се радујем или плачем јер знам да било кога да изаберу у Америци мора да спроводи спољну политику која је давно припремљена у Магленом дну и биће спроведена по цијени да нови предсједник буде морао напречац да умре. Унутрашња политика Америке ме не занима јер не може баш директно да угрози осатак свијета, али спољана, показало се у поседње двије и по деценије, може баш нас скупо да кошта.

Пошто је Хилари изгубила изборе требало би случај са позивом на вечеру код Марине Абрамовић буде заборављен што ће се вјероватно и десити, па баш због тога исписујем ове редове.

„Напредни Срби“ не мислим на припаднике Напредне странке, него на другосрбијанце које најрадије називам аутошовинистима, мада се можда данас међусобно прожимају са припадницима Напредне странке, би могли сада да престану да читају овај текст, ако су чак довде стигли јер све што слиједи неће бити по њиховом укусу и може можда да наштети њиховом психичком здрављу, ако је нешто од тога још остало. Намјерно не говорим о душевном зрављу, јер за тако нешто треба имати душу, а они су своју, свјесно или несвјесно, поклонили истом оном коме је душу поклонила и наша Марина.

Ах да, заборавио сам да треба да се држим ставова модерне науке и све вјештице и њима сличне сподобе треба да сматрам псички болесним људима.

Да ли је уопште паметно одмахнути руком и рећи за све те људе да су лудаци?

Прије него што одговорим на ово питање да видимо коме припада наша вјештица Марина Абрамовић и одакле то лудило долази, ако је у питању лудило, ако господар којем служе она и њој слични стварно не постоји. Прочитао сам нечију мисао, не знам више чију, да је највећи ђаволов успијех у том што је убиједио људе да не постоји.

По свем судећи Марина је поштовалац и следбеник Хелене Блавацке, која је по мјерилима модерне науке била луђакиња, можда опасна и утицајна луђакиња, али ипак само луђакиња.

Може ли неко психички здрав и паметан бити следбеник једне луђакиње?

Наравно да не може јер лудаке могу да слиједе само луђаци или и бољем случају будале односно глупаци.

Ако се слажете са мном онда тврдите да је свјетски позната умјетница Марина Абрамовић луђакиња пошто будала или глупача сигурно није.

Ако није тако, постоји опција да ипак постоји Бог и његов опонент и да је Марина кренула стопама Хелене Блавацке и служи Луцифера (више воле овај назив од назива сатана).

Трећа опција која могућа је да неко врло паметан вуче конце из позадине и искориштава људе попут Блавацке и сличних лудака. Кажем лудака иако се нико не усуђују да им да дијагнозу, јер да су болесни не би били у стању да заврше започета дјела, а Хелена је завршила оно што је започела, премда није била посебно успијешна док није упознала пуковника Олкота.

Хенри Стил Олкот, је кажу упућени био, масон тридесет и трећег степена и заједно са Блавацком је ударио темеље Теозофском покрету из којег је иникло оно што данас познајемо као Њу ејџ.

Теософија коју је основала Хелена Блавацка је по мом мишљењу чисто сатанистичка секта из које се рађа како Антропозофија тако и Њу ејџ, али и Луцис Труст који је основала једна од Хелениних насљедница Алиса Ен Бејли. Занимљиво је да је и господин Бејли био масон и да је захваљујући његовом утицају двадесетих година прошлог вијека у Њу Јорку регистровано издавачки предузеће Луцифер Труст. Како је Америка тада још увијек била колико-толико хришћанска одлучили су да мало модификују назив, па су га промјенили у Луцис Труст.

Назив је промијењен али је садржај остао исти, па ипак је ова мистериозна организација већ педсетих година добила савјетодавну улогу у Уједињеним Нацијама.

Можда се чудите да једна луциферијанска (сатанисткичка) организација има савјетодавну улогу у Уједињеним Нацијама?

На жалост тако је, на сваком засједању у УН-у су два члана овог труста којем припадају или су му пријатељи најзначајнији људи Америке, од Хенрија Кисинџера и Теда Тарнера до мање познатих јавних личности.

Мислите ли да је ово што пишем теорија завјере?

Нараво да није, али ће сви „напредни“ или аутошовинисти како их ја називам, пожурити да ме оптуже да сам теоретичар завјере и тако дискредитују јер данас је најлакше оповргнути нечије тврдње опробаном језуитском методом, не доказивати неисправност тврдње, него дискредитовањем говорника.

А гдје је у свему овом наша Марина чије име се појављује у наслову и губи у мору ријечи које вам можда изгледају неповезано?

Најлакше би било рећи да је Марина Абрамовић вјештица (свјетска, а наша) рекли би они који се баве рекламом (разглашавањем) у Србији, али ако се не објасни поријекло свијета којем припада, изгледаће да то чиним из чисте злобе, а у мени злобе нема. Немам ништа против Марине Абрамовић, не мрзим је нити презирем него је чак и жалим као што жалим сваку изгубљену душу, нарочито жалим оне који су надарени, а свој дар нису на прави начин искористили јер она је могла да буде велика и без зла у које се упустила.

Дакле сатанисти или луциферијанци како они себе радије зову, су основали Теозофију и Њу ејџ, а из тога је изникла Антропозофија када се један теозоф, Рудолф Штајнер одвојио од секте и основао сопствену. Учинио је то исте године када се секти придружиле позната италијанска докторка Марија Монтесори. Занимљиво је да су обоје основали по једну школу и да су њихове школе још увијек више него активне у западној Еропи и Америци. Школе и дјечији вртићи Марије Монтесори похађају обично дјеца скоројевића који желе да одвоје своје потомке од обичног свијета, али и оних који имају лоша искусутва са државним дјечијим вртићима, па спас потраже у школи која је настала на темељу луциферијанске Теозофске секте. Школе Рудолфа Штајнера обично за полазнике имају дјецу благо заосталу у развоју, али то није свето правило па се деси да неко од полазника заврши и факултет, с’тим да прије тога мора да полаже државну гимназију пошто се у Рудолф Штајнер школама учи врло мало од оног што се учи у државним школама.

Какве ово везе има са Марином Абрамовић и њеном јахању на метли?

Нема директно, али има са свијетом у коме је Марина Абрамовић успјела да постане најутицајнија умјетница, баре тако тврди часопис Арт-ревија. Још кажу да је Марина постала инспирација моногим умјетницима.

Па ево постала је инспирација и мени, али не за литерарно дјело него за обрачун са сатанизмом који се увукао у све поре савременог друштва и то у тој мјери да га одавно не примјећујемо или како рече мислилац којег сам цитирао: „Највећи ђаволов успијех у томе што је убиједио људе да не постоји“.

Примјетили сте већ да сам као важан чинилац у настанку Њу ејџа навео масоне; Олкота који је са Блавацком основао Теозофски покрет и Бејлија који је са супругом Алисом Ен основао Луцис Труст (Луцифер Труст). Занимљиво је да је оснивач Мормона Џозесф Смит био масон, као и Расел оснивач Јеховиних свједока. Ако се мало потрудимо вјероватно ћемо их пронаћи у позадини већине значајних секти данашњице, а све секте су добродошле у Њу ејџ.

Шта је то у ствари Њу ејџ?

(Текст који слиједи преузет је са сајта студената Медицинског факултета у Београду.)

„Ново доба (New Age) – владајући, светски политички курс („нови светски поредак“) који подразумева брисање националних особености, верске посебности, формирање једне светске религије, светске владе и једне светске војске и полиције. Главно питање успеха „новог светског поретка“ своди на релативизацију и дедогматизацију главних светских религија: хришћанства, ислама, јудаизма, хиндуизма и будизма и њихово зближавање. Циљ је утапање хришћанства у источњачке религије и догматизовање екуменизма, а на национално-државном плану афирмисати космополитизам и регионализам; развијање грађанске једнакости, културних вредности, уз посебно пажљиво пропагирање хуманизма (хуманизам без Бога), као цивилизацијско достигнуће у замену за традиционално-верске врлине.

„Ново доба“ схваћено у ширем смислу, подразумева религијски покрет који укључује неке новоосноване религије (еколошка, планетарна, америчка цивилна религија, религија мира, ново хришћанство), постајући тако иницијатор и покровитељ низа верских покрета и група, миротворачких, еколошких, као и универзалистичких културних глобалних процеса. „Ново доба“ у ужем смислу јесте синкретистичко учење, настало из окриља теозофије 1945. Основала гa је Алиса Бејли. Садржински представља мешавину хришћанства, магије, паганства и источњачких религија, или, прецизније, источњачког мистицизма.

Замисао о „новом добу“ и његовим „религијама“ утврђена је 1893. године у Чикагу, када је био сазван „светски верски парламент“. Спајајући разне научне и ван научне концепте, покрет „ново доба“ покушава да створи нову парадигму која се састоји у брисању постојећих образаца у свим областима живота и у прихватању нових образаца. Уместо јасно разграничених ставова, који су током дугог низа генерација постали и саставни део генетског кода, потребно је прихватити неразграничене, измешане ставове. Претпоставка за постизање поменутог јединства човека и света јесте проширивање свести. To je уједно и прави пут ка „новом добу“. Замисли покрета „ново доба“ налазе се у свим групама које прихватају предстојећу спиритуализацију космоса и које, истовремено, то (псеудо)обожење човека схватају као свестан и искуствен процес. Основна људска негативна категорија није, према учењу „новог доба“, грех, већ непознавање нашег правог идентитета. Отуђење што га човек доживљава није отуђење од Бога, већ од својега Ја.. Човеку, стога, није потребно опроштење грехова, већ просветљење – проналажење самога себе. Остварење се спроводи кроз садржаје глобализације – реформу ОУН, нове облике деловања Светске банке и ММФ-а, Светске трговинске организације, Европске уније, НАТО.

Своју активност покрет „ново доба“ спроводи у свим областима људске делатности кроз науку, културу, уметност (филм, позориште, књижевност, стрипове, чиме се промовише мисаоност тог покрета на свим нивоима људског узраста, а нарочито се посвећује пажња деци и омладини), религију, окултизам, магију, медицину, здраву исхрану, источњачки приступ сексу.

(Примедба приређивача – О секти Ново доба можете погледати више у филму испод)

У овом филму срешћете се са следећим појмовима: Гуруи и однос према њима, жртвовање људи или људске жртве, Саи Баба, Џим Џонс као реинкарнација Исуса Христа, проширивање свести, Багван Шри Ражниш, култ психичких моћи, значај Битлса за пропагирање ове секте, поштовање према Гандију, медитација има за циљ душевну празнину, породичне комуне, ви сте Христ, голи свештеници, свирепост и нељудскост као духовни успех, Харе Кришна, ниподаштавајући однос према породици, Махариши Махеш Јоги, трансцендентална медитација или научна јога изазива блаженство али и зависност уместо наркотика, јога, Брама Кумарис, целибат, сексуалне перверзије, ашрами као религијске комуне, нељудски однос према деци, Бхагавад Гита, проституција у име бога, нема греха, морални релативизам без ослонца у апсолуту, слобода од индивидуалности, безосећајност на патње других људи, овај свет је илузија, карма, реинкарнација, зен будизам, одсуство наде, циљ је угасити осећања помоћу медитације, самсара, бекство из самсаре помоћу јоге која има за циљ да се убију воља, ум и емоције и тако ослободе душу од бескрајних реинкарнација и споје је са Брамом, астрологија, читање из длана, спиритизам, излечења, Исус Христос као реинкарнација Кришне или Буде, шакти, мантра, кундалини, змије, вежбе дисања за упијање енергије космоса прана, јога начини седења асанас, паранормалне моћи сидис, тантра, црна магија, без хиндуизма нема јоге нити без јоге има хиндуизма, хата јога, ослобађање од стреса, самоспознаја, сидхи јога, левитација, динамичка медитација је новодобашка комбинација хиндуизма и психотерапије, психотерапеутски курсеви Помози сам себи, утеловљење, биоенергија, шакре или чакре, енергетски канали у телу, јога и ТМ изазивају зависност, задатак трансценденталне медитације је да се супростави све распрострањенијем демону хришћанства, циљ је успостављање једне јединствене светске владе, визуализација као техника, холистичке масаже, изолациони танкови, хипноза, вегетеријанство, макробиотика, продавнице здраве хране врло често растурају новодобашку литературу, хомеопатија, акупунктура, самоусавршавање, позитивно размишљање, самохипноза, да би се нешто десило важно је само чврсто веровати да ће се то десити те жељени исход визуализовати, сајентологија, Силва метод за контролу ума, динамика ума, алфа тренинг можданих таласа, холистичка медицина и лечење, биофидбек или електронска јога, јога у спорту, саморазвој, самоцењење, љубав према себи, треба волети себе, прихватање себе, позитивна слика о себи, самоостварење, далекоисточни мистицизам, ја сам ти и ти си ја, он је она и сви смо једно, интегрисани наставни програм за напредну децу у школама, читање мисли, прорицање будућности, подизање људи и ствари мислима итд.“

Опет ће се неко нестрпљив поставити питање гдје је у свему томе Марина Абрамовић?

Мој одговор би могао да буде питање: Гдје није?

Када сам написао наслов знао сам да ћу њиме изазвати бијес како аутошовиниста тако и површних људи који не желе да знају ништа више од оног што им сервирају медији.

Наша умјетница свјетског гласа која ће вјероватно чим умре бити слављена у још већој мјери него што је славе данас је у ствари жена која је врло интелигентно препознала шта се у свијету тражи, односно што може да прође у Новом добу и на томе направила завидну каријеру. Можда је само интелигентна и нема никаве везе са сатанизмом како је оптужују многи аутори у Америци.

Можда, ипак мислим да није јер не може се некажњено флертовати са злом.

Опет сам заборавио да треба да се тржим става модерне науке, а очигледно је да ми то не полази баш за руком, па сам зато дужан да напишем једно кратко објашњење.

Узмимо да је наука у праву, да Бог и његов противник не постоје, остаће чињеница да религија постоји, да постоје цркве које окупљају милионе вјерника. Тако исто иако ђаво не постоји постоји његова црква, која окупља вјернике, с’ тим да их је много више анонимних него јавних јер још није у потпуности уништено Хришћанство иако се на томе ради вијековима.

Дакле вјеровали ви или не у Бога оспорити постојање религије, цркава и црквених организација, не можете. Исто тако не можете оспорити постојање сатанистичке цркве (званично регистрована 06.06.1966 у Америци) као и бројних сатанистичких организацај, јавних, полутајних и потпуно тајних.

Вјероватно модерна наука како прве тако и друге сматра болесницима, мада су према потоњим мало попустљивији што не чуди јер као што прочитасмо: „Ново доба је (New Age) владајући, светски политички курс („нови светски поредак“)“.

Без обзира да ли постоје Бог и његов противник, свједоци смо да постоје поклоници и једног и другог и зато не морам више да се стално враћам на ставове модерне науке, него да јасним језико кажем да овим свијетом одавно владају потоњи премда је то врло често добро маскирано да би човјек могао тек тако да то примјети.

Но вратимо се нашој Марини која је нашла своје мјесто у друштву и постала важан члан умјетничке елите.

Рођена је како она тврди у браку између народног хероја Воје Абрамовића и мајке која је била унука патријарха. Њен отац јесте био комуниста и партизан, али није био народни херој, што је једва примјетна лаж у њеној биографији. Стриц њене мајке јесте био патријарх, али није био њен диркетни дјед, али то Марини не смета да нпр., њемачким медијима изјави да је њен дјед био патријарх. Код нас овако нешто још може да прође пошто очевог стрица називамо дједом, али Нијемци имају другачије називе са сродство па је патријарх Марини тек стриц. Пошто је непоменик мајстор лажи, логично је да и његови следбеници буду лажови, али пошто још нисмо стигли до тога да је прогласимо сатанистом, претпоставићемо да су те омашке у њеној биографији грешка њеног П.Р. менаџера.

Стално понављање како је њена мајка била сурова, дође јој ваљда као оправдање за глупости које је направила у животу. Вјероватно ради несвјесно јер она свјесно не тражи оправдања ни за шта што је учинила, па чак ни за три абортуса јер како она каже, дјеца спутавају жену да се оствари као умјетник. У сваком случају здушно се труди да себе представи као Пепељугу коју није кињила маћеха него рођена мајка.

Заборавља да у биографији напише да је била увјерени и активни комуниста јер би јој то на западу донекле шкодило, пошто још већина није схватила да се у истој кухињи кувао комунизам као и данас владајући политички курс и да је комунизам био одлична ковачница за будуће сатанисте. Иначе тврдим да пут ка сатанизму иде преко комунистичког атеизма, па ми је сасвим разумљиво да неко ко је одрастао у комунистичкој породици те и сам био комуниста може без пуно препрека да постане дио сатанистчког естаблишмента што је њој, као што смо видјели, одлично пошло за руком.

Послије три деценије проведене у тадашњој Југославији у којој је била дио комунистичке елите, одлази на запад јер је упознала љубав свог живота Улаја, који је за разлику од ње која је била дијете антифашиста био син нацистичког војника. Љубав не познаје границе и ово двоје, не више тако младих умјетника 30 и 33 године, остају да живе у Холандији, да ли због љубави према умјетности или због новца којим их дотира холандска влада, није ни важно. Важно је да оно што они раде изгледа као дјело умоболника па наивном човјеку неће бити јасно како је могуће да је то финансирала једна озбиљна држава.

Слиједи ходање по кинеском зиду на коме је раскинула дугогодишњу везу са Улајем, што је Холандију коштало пола милиона долара, по пола њима двоме. Питам се колико ли би људи са здравим ногама ходало три мјесеца за 250 000 долара? Треба још узети у обзир да су то биле осамдесете када је долар био долар, а не доларчић као данас.

Значи неко је читаво вријеме плаћао њене глупости или лудости, а неко други се потрудио да припреми терен и лудило устоличи као врлину. Сигурно то није отац модерног сатанизма Елистер Кроули, али он је често говорио о светом лудилу и царству дјетета.

Пошто је друштвена елита устоличила лудило као врлину, умјетност је почела да се сурвава ка дну и тако су настали одређени правци у умјетности између осталог и рок енд рол чији настанак је имао два основна циља:

Да поспијеши конзумирање наркотика
Да подрије традиционалу породицу и самим тим Хришћанство

Премда је мисија рок енд рола успијешно окончана, потрошња дроге је увећена да те мјере да је данас годишња зарада од дроге већа од 500 милијарди долара, а породица у доброј мјери уништена као у осталом и Хришћанство, рок енд рол није тема овог текста нећемо се бавити његовим утицајем на човјечанство, осим што ћемо поменути да је Марина стигла у Амстердам када је вријеме било припремљено за људе попут ње. Људе који у себи носе довољно лудила да раде ствари које ником паметном не падају на памет, али и довољно интелигенције да своје болесне склоности претворе у успијех, а самим тим и у новац.

Да лудило није устоличено као врлина, жену која се самоповријеђује на јавном мјесту би послали на лијечење, као што би послали и ону која сатима у мрачном простору чисти крваве кости или сатима једе црни лук док просипа потоке суза. На крају њен највећи успијех је 750.000 посјетилаца који су дошли да је виде како непокретна сједи. Питате се наравно како је могуће да толики број људи дође да види жену која непокретна сједи.

Све то наравно не би било могуће да сатанисти нису лудило устоличили као врлину и потрудили се да спроведу Кроулијеву идеју о царству дјетета.

У царству дјетата гдје је лудило врлина могуће је да Марина Абрамовић буде најзначајнији умјетник на свијету, који једним електронским писмо у коме позива Тонија Подесту на вечеру угрози предизборну кампању Хилари Клинтон.

Нисам овим текстом објаснио свијет и вријеме у коме живимо, али ћу вјероватно знатижељне навести на размишљање док ће аутошовинисти и површни људи да се наљуте на мене.

Нисам имао намјеру да овим текстом нанесем било какву штету Марини Абрамовић, ја то и не могу, само сам желио да отворим очи онима за које то још није касно да не прихватају да је добро оно што је зло нити да је лијепо оно што је ружно.

У Ветингену, 29.12.2016

Миодраг Лукић
—

http://www.il-verlag.com/autoren/luki%C4%87-miodrag/

http://www.ljudigovore.com/2017/01/m-m-d-ko-je-miodrag-lukic/

http://www.tragovi-sledi.com/dijaspora/2435-ko-je-miodrag-luki%C4%87