Мр. Бранимир: ПАРАДА МЕДИЈСКИХ ГРОМАДА

 

„Nas bukvalno ubijaju, 
a mi smo pognuli glavu i 
čekamo da nam je stave na panj“,
 Tamara Skrozza

Novinarska i medijska udruženja upozoravaju građane i međunarodne institucije da je vlast u Srbiji ušla u novu, brutalnu fazu gušenja medijskih sloboda i zastrašivanja novinara, 
sa ciljem da u potpunosti onemogući kontrolnu ulogu medija i
 slomi bilo kakav slobodni kritički glas.

http://www.aom.rs/udruzenja-nova-faza-gusenja-medijskih-sloboda-i-zastrasivanja-novinara/

 

Пре неки дан су угашене, после 23 године излажења и преко 1000 бројева, Врањске новине, гласило доскорашњег председника НУНС, Вукашина Обрадовића, због „тешке финансијске ситуације“.

Обрадовић је јуче започео штрајк глађу, закључан у редакцији, истовремено су професионална удружења и сродне невладине организације протестовале испред Владе Србије. Обрадовић је већ пребачен у Хитну помоћ.

Јована Глигоријевић, млада звезда овдашње журналистике (рођена 1983. што је није спречило да се позива на време кад „СМО рушили Слободана МИлошевића„) позвала је грађанство на солидарност јер:

„Свако од нас може доћи у ситуацију у Вуковинa Обрадовићa.“

Jovana Gligorijević: Svako od nas može dođe u situaciju Vukašina Obradovića. #Vranjske pic.twitter.com/B1N0BTH5gb

— NOIZZ (@NOIZZrs) September 19, 2017

Драгослав Павков, анти-zвезда локалног међумрежја, рекао  је то исто, само мало другачије:

„Вукашин Обрадовић је коначно дошао у ситуацију милиона Србијанаца, ко га јебе“

(Наиме, веровали или не, пореска инспекција је наложила стечај приватној фирми која не плаћа „Бога и оца“ скоро 10 година. Првог дана у међумрежју је био текст у ком се детаљно елаборира шта све није плаћено. Данас гуглам по дана и не могу да га нађем. Ето шта ти је цеховска солидарност.)

„Гашење Врањских, као и многих других локалних медија у великој мери је последица регулације медијског поља према законима усвојеним 2014. године. Како смо раније писали медијски закони су створили политичко правни оквир даљој приватизацији медија и све већој концетрацији власништва у том пољу.“

С тијем се  слажу и демонстранти од синоћ:

„Несрећна и делимична приватизација медија – у којој су сачувани медији који су важни власти, а пуштени низ воду сви остали, намештање конкурса за локално финансирање тако да новац добију медији блиски локалним политичким моћницима, слање разних инспекција у посету ретким критички настројеним медијима ...“ , каже Илир Гаши

ВлаС „реплицира“:

„Нисам сигуран како Влада Републике Србије може да помогне, не знам колико влада може да да субвенције локалним медијима“, рекла је премијерка Ана Брнабић.

Влада Србије наводи да је путем конкурса које је организовало Министарство културе и информисања за суфинансирање садржаја, од 2014. до данас, подржала Врањске са укупно 4.475.959 динара.
из буџета града Врање, у периоду од 2014. године до данас, новинском издавачком предузећу Врањске исплаћен је износ од 9.026.808 динара по различитим основама.

Влада Србије наводи да је ове године определила већи износ за  Врањске него што је издвојена за период од пет година – од 2008. до 2012. године.

Понесен овим информацијама, наивно сам поставио питање Фејсбуку:

„Шта је овде тачно политички притисак? Човек је банкротирао са неодрживим пројектом када су донације пресахле.“

И искрен одговор од познатог активисткиње:

„Са оваквом влашћу и интелектуалцима свака је демократија неодрживи пројекат. Чуо си за право на информисање? Е, држава би требало за ту функцију да плаћа новинаре – Врањске, рецимо. Не?“ (уз: „Срам те било – сети се овог кад теби затреба помоћ.„)

и лекција из ПЦ активизма:

„О том одсуству принципа, личним интересићима и ситнодушју оних који би требало да се зову интелектуалци сам и почела да говорим … Солидарност, друже – солидарност са мање кукања и јалове б (р) уке кад јој време није. Логиком“ ја, па ја „можеш се водити кад прихватиш неприкосновеног лидера – рецимо, у СНС-у – а не у солидарној мрежи која би да изгради демократско друштво утемељено у позитивној селекцији и тимском деловању.„

Дакле, да поновимо лекцију: „Држава би за ту функцију требала да плати новинаре – Врањску, рецимо.“

Новинар није професија, већ функција … маскота државног службеника … у приватној компанији. Ако и вама то звучи апсурдно, немате појма о поретку неолиберализма. Јер, управо је то суштина вишедеценијског хтења „мреже солидарности“ и „тимског рада“ дружине на чијем је челу Вукашин Обрадовић неко време био.

Кулминација успјеха тог прегалаштва била је усвајање закона о медијима из 2014. године.

Највећи лобисти и евет ефендије током углавном тајне јавне расправе биле су струковне организације НУНС, УНС и АНЕМ, на ужасавање синдиката медија који су, очајни, упозоравали на закономерне последице увођења пројектног, уместо финансирања локалних и регионалних јавних сервиса. Рецимо промптни нестанак и избацивање на улицу новинара и музичких сарадника Студија Б, РТВ Панчево, РТВ Крагујевац као директна последица законских решења које су „струковњаци“ аминовали.

Уместо финансирања општинских медија, локалним властима је наложено да исте своте преусмере за пројектно финансирање појединачних емисија приватних емитера. Себе су видели у комисијама за доделу „фондова“, као што је то било пре … АНЕМовци у комисији доделе сву буџетску лову на конкурсу АНЕМовим  медијима ….и милина. А надлежни секретар у министарству културе који гура закон  – председника АНЕМ-а. Нема сукоба интереса.

Све би било идеално, ко и дотада, да напредњаци нису у комисије ставили своје људе, који по закону који је излобирала ова братија, сада лову додељују- својима.

Очито се слично десило и са писаним медијима, буџетске ињекције Врањским новинама су пресахле, као и донације раније, што се да видети из горе изнетих података којим је влада утуковала. О чему сведочи и кукњава сестринског струковног удружења: „УНС већ годинама тражи да власт законски установи обавезних 2% издвајања из локалних буџета за суфинансирање медијских садржаја. У противном постоји озбиљна претња даљег гашења локалних медија, без којих нема демократског друштва. „)

У међувремену СВИ запослени у Студију Б и РТВ Панчево су добили отказе тијеком приватизације наложене истим законом, а да ова братија није показала ни делић солидарности коју сада захтевају за себе, ни стручну и струковну помоћ. Наиме масовни отказ је против закона о приватизацији и раду, технолошки вишак може да буде мањи део радника а не сви.

Да упростим – добили су отказе, а омиљени и квалитетни медији су уништени, директно због НУНС, на челу са Обрадовићем, УНСа и АНЕМ-а.

А сада ми треба
а) „Солидарност, друже – солидарност са мање кукања и јалове б (р) уке кад јој време није“

или

б) „Ко га јебе“ (додати по жељи „ко другоме јаму копа ..“ „како садиш тако жњеш ..“, „дошла маца на вратанца...“)

И да, слажем се са ПЦ активисткињом

„Са оваквим интелектуалцима свака је демократија неодрживи пројекат“.

https://branali.blogspot.rs